BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Erweiterte Suche
Kontakt
BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Benutzerliste

Seite 3 von 103 ErsteErste 12345671353 ... LetzteLetzte
Ergebnis 21 bis 30 von 1029

Balkan Muzik - Hit Dana

Erstellt von Mare-Car, 14.07.2004, 21:28 Uhr · 1.028 Antworten · 60.395 Aufrufe

  1. #21
    Avatar von VilaVelebita

    Registriert seit
    14.07.2004
    Beiträge
    243
    Duga je noc-Doris dragovic.

  2. #22
    Avatar von LUDI-MILOJKO

    Registriert seit
    15.07.2004
    Beiträge
    41
    Album 2004: Zeljko Samardzic "Nema nista od nas"



    Veče je...
    još jedan bez tebe dan prolazi,
    treće je piće po redu što dolazi.
    Častim sebe kad setim se tebe,
    dižem čašu i nazdravljam u glas,
    nema ništa od nas !
    Veče je...
    lake me žene nerviraju,
    naša je pesma na redu što sviraju.
    Častim sebe kad setim se tebe,
    dižem čašu i nazdravljam u glas,
    nema ništa od nas !

    Za danas si me izgleda
    jedan na jedan preboleo,
    samo tako.
    Za danas si mi izgleda
    jedan na jedan odoleo,
    i to lako.
    Za danas ovo srce i ja više patiti nećemo,
    a sutra videćemo, a sutra videćemo.

    Veče je...
    od jutros te nisam spomenuo,
    da sretnem te,
    za tobom se ne bih okrenuo.
    Pun sam sebe što mogu bez tebe,
    dižem čašu i nazdravljam u glas,
    nema ništa od nas!
    Za danas si me...

  3. #23

    Registriert seit
    14.07.2004
    Beiträge
    63

    Re: Ta tragoudia tis imeras - unbedingt anhören!

    Zitat Zitat von marquis
    Fantastische Musik. Orea poli orea.

    Efkharisto!

  4. #24
    Zitat Zitat von Gabrijel
    Haben Ivana Banfic und Merlin wieder ein
    gemeinsames Lied? Falls ja, wie heisst es?

    Pozdrav
    Samo pjesmu Godinama... kenn ich von den Beiden .



    Na Badnje vece - Prljavo kazaliste

  5. #25
    Oliver Dragojevic&Gibonni-U ljubav vjere nemam

  6. #26
    Avatar von Svabo

    Registriert seit
    19.07.2004
    Beiträge
    35
    KRVAVA BAJKA

    Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
    na brdovitom Balkanu,
    umrla je mučeničkom smrću
    četa đaka
    u jednom danu.

    Iste su godine
    svi bili rođeni
    isti su im tekli školski dani,
    na iste svečanosti
    zajedno su vođeni,
    od istih bolesti svi pelcovani,
    i svi umrli u istom danu.

    Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
    na brdovitom Balkanu,
    umrla je mučeničkom smrću
    četa đaka
    u jednom danu.

    A pedeset i pet minuta
    pre smrtnog trena
    sedela je u đačkoj klupi
    četa malena
    i iste zadatke teške
    rešavala: koliko može
    putnik ako ide peške...
    i tako redom.
    Misli su im bile pune
    istih brojki
    i po sveskama u školskoj torbi
    besmisleno ležalo je bezbroj
    petica i dvojki.

    Pregršt istih snova
    i istih tajni
    rodoljubivih i ljubavnih
    stiskalo se u dnu džepova.
    I činilo se svakom
    da će dugo,
    da će vrlo dugo
    trčati ispod svoda plava
    dok sve zadatke na svetu
    ne posvršava.

    Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
    na brdovitom Balkanu,
    umrla je mučeničkom smrću
    četa đaka
    u istom danu.

    Dečaka redovi celi
    uzeli su se za ruke
    i sa školskog zadnjeg časa
    na streljanje pošli mirno,
    kao da smrt nije ništa.
    Drugova redovi celi
    istog časa se uzneli
    do večnog boravišta.

    Cini mi se da nemoram napisat od koga je ova pjesma!



    НЕМИР



    Загледам се понекад око себе: у вир

    Тог смисла што се креће (и никад сасвим не мери).

    Па кад се около смири у мени остаје немир

    Са тамним лишћем тешко нечујно да трепери.



    Пред њим се не сакрива ниједно скровито зрно

    Овог нејасног даха што је лакши но пара.

    И ноћ, кад све потопи, не доноси ми црно

    Море преко свега у шта се мој цвет отвара.



    Док ми се чудесни чине успавани што дишу

    Као да им се у даху мир свих камења гусне:

    Мене прелазе воде да ми сав сан обришу,

    Да ми одшкрину вид, пробуде слух и усне.



    Па ако затрепти грана, црно, о, мене гане

    Нејасни покрет њен у тамној лакој висини

    И све се песме лишћа у мени болно настане

    Да буне мирно језеро тог слуха у тишини.



    Узалуд тражим корен том грму што се тресе

    И увлачи ме тамно у своје немирно грање,

    Јер ветар, све што крене, у моју душу снесе

    И ту се немоћно врти и буни у шаптање.



    О претешке су тад речи: да остану у мени

    Притисле би ме страшно и у земљу одвукле.

    Оне су немирне воде и крхке ко суд стаклени.

    Од постајања су у мени ко оштро клатно тукле.



    Нека се речи шире ко звезде кад силазе,

    Нека узбуне лишће и душу поремете:

    Оне ме бију ко кише, ко беле руке мазе,

    Оне ми слуге љубав и на смрт горко сете.



    Ако у ваздуху има нечег сем звезданог сјаја,

    То је мој шумни говор, усамљен, који остаје

    Пун неког тихог смисла негледаног до краја

    И дуга угљена слика што се по тами маје.



    Па док се мој говор у простору распиње

    И њише као јутро, сребрно, над прућем,

    Мене већ оштро дотиче никло јутарње иње

    Које ме полако стреса да себи, тих, шапућем.



    Сувише има трава, па кажем: заборави

    Речи које ти осташе у слуху као песма.

    Пригни само ухо, црн, спокојтој трави

    И узми из ње мир за тужне очи без сна.

  7. #27
    Avatar von Svabo

    Registriert seit
    19.07.2004
    Beiträge
    35
    KRVAVA BAJKA

    Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
    na brdovitom Balkanu,
    umrla je mučeničkom smrću
    četa đaka
    u jednom danu.

    Iste su godine
    svi bili rođeni
    isti su im tekli školski dani,
    na iste svečanosti
    zajedno su vođeni,
    od istih bolesti svi pelcovani,
    i svi umrli u istom danu.

    Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
    na brdovitom Balkanu,
    umrla je mučeničkom smrću
    četa đaka
    u jednom danu.

    A pedeset i pet minuta
    pre smrtnog trena
    sedela je u đačkoj klupi
    četa malena
    i iste zadatke teške
    rešavala: koliko može
    putnik ako ide peške...
    i tako redom.
    Misli su im bile pune
    istih brojki
    i po sveskama u školskoj torbi
    besmisleno ležalo je bezbroj
    petica i dvojki.

    Pregršt istih snova
    i istih tajni
    rodoljubivih i ljubavnih
    stiskalo se u dnu džepova.
    I činilo se svakom
    da će dugo,
    da će vrlo dugo
    trčati ispod svoda plava
    dok sve zadatke na svetu
    ne posvršava.

    Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
    na brdovitom Balkanu,
    umrla je mučeničkom smrću
    četa đaka
    u istom danu.

    Dečaka redovi celi
    uzeli su se za ruke
    i sa školskog zadnjeg časa
    na streljanje pošli mirno,
    kao da smrt nije ništa.
    Drugova redovi celi
    istog časa se uzneli
    do večnog boravišta.

    Cini mi se da nemoram napisat od koga je ova pjesma!



    НЕМИР



    Загледам се понекад око себе: у вир

    Тог смисла што се креће (и никад сасвим не мери).

    Па кад се около смири у мени остаје немир

    Са тамним лишћем тешко нечујно да трепери.



    Пред њим се не сакрива ниједно скровито зрно

    Овог нејасног даха што је лакши но пара.

    И ноћ, кад све потопи, не доноси ми црно

    Море преко свега у шта се мој цвет отвара.



    Док ми се чудесни чине успавани што дишу

    Као да им се у даху мир свих камења гусне:

    Мене прелазе воде да ми сав сан обришу,

    Да ми одшкрину вид, пробуде слух и усне.



    Па ако затрепти грана, црно, о, мене гане

    Нејасни покрет њен у тамној лакој висини

    И све се песме лишћа у мени болно настане

    Да буне мирно језеро тог слуха у тишини.



    Узалуд тражим корен том грму што се тресе

    И увлачи ме тамно у своје немирно грање,

    Јер ветар, све што крене, у моју душу снесе

    И ту се немоћно врти и буни у шаптање.



    О претешке су тад речи: да остану у мени

    Притисле би ме страшно и у земљу одвукле.

    Оне су немирне воде и крхке ко суд стаклени.

    Од постајања су у мени ко оштро клатно тукле.



    Нека се речи шире ко звезде кад силазе,

    Нека узбуне лишће и душу поремете:

    Оне ме бију ко кише, ко беле руке мазе,

    Оне ми слуге љубав и на смрт горко сете.



    Ако у ваздуху има нечег сем звезданог сјаја,

    То је мој шумни говор, усамљен, који остаје

    Пун неког тихог смисла негледаног до краја

    И дуга угљена слика што се по тами маје.



    Па док се мој говор у простору распиње

    И њише као јутро, сребрно, над прућем,

    Мене већ оштро дотиче никло јутарње иње

    Које ме полако стреса да себи, тих, шапућем.



    Сувише има трава, па кажем: заборави

    Речи које ти осташе у слуху као песма.

    Пригни само ухо, црн, спокојтој трави

    И узми из ње мир за тужне очи без сна.

  8. #28
    Avatar von Denis_Zec

    Registriert seit
    14.07.2004
    Beiträge
    1.742
    @svabo

    kao prvo sto postas dva puta jedno te isto ?

    Riblja Corba - Nema mleka ... netter text :wink:

  9. #29
    Mare-Car
    Dzej - Idi jer neko Ceka na tebe

  10. #30
    Avatar von Gabrijel

    Registriert seit
    14.07.2004
    Beiträge
    422
    Skoro - sude mi!

Ähnliche Themen

  1. Jericho-muzik me mesazh
    Von CrazyDardanian im Forum Musik
    Antworten: 8
    Letzter Beitrag: 11.05.2011, 00:03
  2. Muzik aus Nordalbanien/Veriu
    Von Fatmir_Nimanaj im Forum Geschichte und Kultur
    Antworten: 3
    Letzter Beitrag: 14.09.2010, 21:50
  3. Balkan Muzik!
    Von allesineinem im Forum Musik
    Antworten: 3
    Letzter Beitrag: 29.12.2009, 18:56
  4. Immigranten Muzik
    Von Te-Town im Forum Musik
    Antworten: 42
    Letzter Beitrag: 13.09.2006, 00:49
  5. Muzik nga Drenica!
    Von MIC SOKOLI im Forum Musik
    Antworten: 13
    Letzter Beitrag: 03.01.2006, 23:56