BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Erweiterte Suche
Kontakt
BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Benutzerliste

Willkommen bei BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen.
Seite 60 von 98 ErsteErste ... 105056575859606162636470 ... LetzteLetzte
Ergebnis 591 bis 600 von 974

Cetnici-Tschetniks

Erstellt von MIC SOKOLI, 04.02.2005, 14:28 Uhr · 973 Antworten · 52.069 Aufrufe

  1. #591
    Avatar von port80

    Registriert seit
    30.06.2005
    Beiträge
    1.331
    Zitat Zitat von Metkovic
    Zitat Zitat von Jastreb
    Zitat Zitat von Metkovic

    klar...beim Cetnikschlachtfest werden alte Erinnerungen ausgetauscht.....
    So siehts aus... da versammeln wir uns alle, packen uns und fesseln den kleinen Metkovic..und dann fangen wir an ihm langsam den Hals aufzuschneiden...

    ha ha....da habt ihr Übung.....wie in Bosnien und Kroatien bewiesen...aber wir wollen nicht vom Thema akbommen....und bleiben bei den Cetnikfaschisten aus dem II WK....



    sorry... aber wenn die chetniks im 2.W"eltkrieg Faschisten waren, was waren dann die USTASA?????????

    SUPER ULTRA FASCHISTEN ????

    oder anderst gefragt.... wenn die chetniks Faschisten sind, was sind dann Antifaschisten.....?????
    die ustasen???

  2. #592

    Registriert seit
    14.07.2004
    Beiträge
    9.454
    Quote gekürzt weil sonst zu lang & unästhetisch / Gez.Schiptar

    Zitat Zitat von port80
    sorry... aber wenn die chetniks im 2.W"eltkrieg Faschisten waren, was waren dann die USTASA?????????

    SUPER ULTRA FASCHISTEN ????

    oder anderst gefragt.... wenn die chetniks Faschisten sind, was sind dann Antifaschisten.....?????
    die ustasen???
    frag doch deine serbischen Mitbürger..... ....was Faschisten sind...


  3. #593
    jugo-jebe-dugo
    Metkovic kapiert nicht das es später zwei Cetnik Gruppen gab. Drazas gehörte nicht zu den Hitlerovci,sonst würde man ihn kaum in den USA ehren.

    Der Dicke ist eben neidisch auf unsere tapferen Cedos und Königsanhänger.Er stammt aus einem ehemaligen Nazi Land,jetzt will er nicht alleine da stehen.

  4. #594

    Registriert seit
    14.07.2004
    Beiträge
    9.454
    Zitat Zitat von Šumadinac
    Metkovic kapiert nicht das es später zwei Cetnik Gruppen gab. Drazas gehörte nicht zu den Hitlerovci,sonst würde man ihn kaum in den USA ehren.

    Der Dicke ist eben neidisch auf unsere tapferen Cedos und Königsanhänger.Er stammt aus einem ehemaligen Nazi Land,jetzt will er nicht alleine da stehen.

    und du lebst in einem ehemaligen Nazi Land...?

  5. #595
    jugo-jebe-dugo
    Zitat Zitat von Metkovic
    Zitat Zitat von Šumadinac
    Metkovic kapiert nicht das es später zwei Cetnik Gruppen gab. Drazas gehörte nicht zu den Hitlerovci,sonst würde man ihn kaum in den USA ehren.

    Der Dicke ist eben neidisch auf unsere tapferen Cedos und Königsanhänger.Er stammt aus einem ehemaligen Nazi Land,jetzt will er nicht alleine da stehen.

    und du lebst in einem ehemaligen Nazi Land...?
    Stimmt,besser als aus einem zu stammen.

  6. #596

    Registriert seit
    14.07.2004
    Beiträge
    9.454
    Zitat Zitat von Šumadinac
    Zitat Zitat von Metkovic
    Zitat Zitat von Šumadinac
    Metkovic kapiert nicht das es später zwei Cetnik Gruppen gab. Drazas gehörte nicht zu den Hitlerovci,sonst würde man ihn kaum in den USA ehren.

    Der Dicke ist eben neidisch auf unsere tapferen Cedos und Königsanhänger.Er stammt aus einem ehemaligen Nazi Land,jetzt will er nicht alleine da stehen.

    und du lebst in einem ehemaligen Nazi Land...?
    Stimmt,besser als aus einem zu stammen.

    wie gut,dass wir die Serben nach Serbien gekehrt haben.....dann haben sie im faschistischen Kroatien nichts mehr zu befürchten....

  7. #597
    Zu dem Bild mit Kalabic und dem Nazisoldaten.

    @Metkovic, lies es dir genau durch du dreckige neidische Faschisstensau!


    Nikola Kalabić je rođen 20. decembra 1906. godine u Podnovlju, na sjeveru Bosne, od oca Milana i majke Joke. Ima sestru Angelinu, rođenu 1912. godine, koja danas živi u Valjevu. Nikolin otac se razveo od Joke posle prvog svjetskog rata, i zatim se ženio još tri puta. Nikolu je u početku vodio sa sobom, tako da se on školovao u mjestima očevog službovanja, a nakratko i u Novom Pazaru. Ali od nekog vremena, možda i zbog batina koje je dobijao od oca, Nikola ponovo živi sa majkom i sestrom. Završio je šest razreda gimnazije, a zatim je upisao geodeziju u Beogradu. Na studijama je upozno godinu dana mlađu koleginicu Borku, rođenu u Rajkovićima kod Valjeva, u porodici starih radikala- Pasićevaca. Borka i Nikola vjenčali su se 1929. godine u Valjevskoj crkvi, a slijedi će godine, trećeg avgusta, rodili su im se blizanci Mirjana i Milan, prvu službu dobili su u Beogradu. Uslijedio je premještaj u Aranđelovac, i najzad u Valjevo, gdje Kalabići i danas žive, Nikola Kalabić je do početka drugog svjetskog rata radio u Valjevskoj katastarskoj upravi. Bio je veliki veseljak i neobično društven čovjek, tako da je imao pedesetak kumstava.

    Prvi dan rata, 6. aprila 1941. godine, rezervnog poručnika Nikolu Kalabića zateko je u krevetu. Noga mu je bila u gipsu zbog povrede u saobraćajnoj nesreći, skinuo je gips i otišo u Šabac, gdje mu je bio ratni raspored. Vratio se kući poslije dvadesetak dana, sa pričom o rasulu Jugoslovenske vojske. Uskoro je sazno da se u Njemačkom zarobljeništvu, ranjen, nalazi general Ljuba Novaković, komandant Valjevskog garnizona "PETI PUK". Pomogo je generalu da se izvuče, a zatim mu je odnijo neophodne potrebštine na Bukulju. Tu je sreo vojvodu Kostu Pećanca, i priključio se njegovoj četničkoj organizaciji, u koju je general Novaković Bec stupio. Borka je prigovorila Nikoli na njegovom odlasku u četnike, na što je on odgovorio: "PREČI SU MI KRALJ I OTADŽBINA, ZAKLEO SAM SE". Pećanac je postavio poručnika Nikolu Kalabića za vojvodu Cerskog i Valjevskog.Ali posle svega tri dana Nikola se vratio sa Bukulje. Po Borkinom svedočenju, bio je "neraspoložen" i "pun gorčine". Pećancu je poslao uniformu i objavu, s porukom da ga napušta zato što je "krenuo sa Nedićem". Nikola je psovo na sav glas, bio je ubjeđen da će Nedić sarađivati sa Nijemcima. Nije mogao da prihvati, govorio je da se ropstva treba osloboditi, nipošto biti rob. Kako su vijesti bile sve gore, odlučio je da pođe u borbu, svjedočila je Borka.

    Za pukovnika Dražu Mihajlovića Nikola je saznao od uglednog Valjevskog advokata inače Solunca, Svete Protića. Sa Protićevim pismom preporukom ljeta 1941. godine odlazi na Ravnu Goru. Njegova prva dužnost bila je komandir prateće čete pukovnika Mihajlovića, od novembra 1941. godine Nikola je komandir čete gorske garde njegovog veličanstva Kralja Petra 2 Karađorđevića. Nikola se prvi put istako novembra 1941. godine, kada je uspjeo da nabavi municiju za svoje saborce. Ta municija je odlučila ishod prve runde građanskog rata protiv komunista. Dok su se četnici Draže Mihajlovića borili protiv Nijemaca na jednom širokom frontu od Drine i Valjeva do Kraljeva. Komunisti su ih 2. novembra napali s leđa iz pravca Užica. četničke zalihe municije već su bile istrošene, a komunisti su upravo to i čekali, u kritičnim trenucima, dok je planirana evakuacija na Homolje, i dok su komunisti napredovali prema Ravnoj Gori, pukovnik Mihajlović je dozvolio Kalabiću da municiju zatraži od svog oca, koji je bio potpukovnik generala Milana Nedića kao komandant jedanaestog oružanog odreda. Po susretu sa Mihajlom koji je uprvi mah nastupio agresivno prema svom sinu Nikoli, posle dužeg razgovora preovladao je razum, i Milan odlučuje da pomogne četnicima Draže Mihajlovića, i naređuje da se u selo uputi osam kamiona municije. Od tad Milan postaje jedan od Dražinih saradnika.

    Nešto kasnije, 19. decembra iste godine, nijemci su odveli na Banjicu Nikolinu i Borkinu rodbinu gdje su trebali da budu strijeljani. Međutim u jesen 1943. godine, Nikola je uspeo da ih izbavi iz logora, preko svog obavještajnog oficira Janka Košutića, odnosno njegovih veza u upravi grada.

    U proljeće 1944. godine za gorsku gardu neprijatelj broj jedan postaju komunisti. Do tada, djelovi garde su vodili samo lokalne sukobe sa komunistima, uglavnom na svom terenu u centralnoj Šumadiji, zbog velike nesrazmere snaga, to su više bile potjere nego prave borbe. Po engleskom naređenju, partizanima su pristupile dve kompletne italijanske divizije, i pripalo im je sve italjiansko naoružanje do koga se moglo doći, zbog engleske podrške, preko radio Londona i na licu mjesta, komunističke mobilizacije su imale uspjeha, naročito među hrvatskim zivljem. Vlatko Maček je pozvao hrvate da priđu komunistima, a Ante Pevelić im je dao amnestiju za taj prelazak. Cilj komunista i engleza bio je jasan.Osvojiti Srbiju po svaku cijenu. Tako je četnicima Đenerala Draže Mihajlovića nametnut nov zadatak.Odbraniti Srbiju po svaku cijenu. U tu svrhu, proljeća 1944. godine Đeneral Mihajlović osniva do tada najveće jedinice. Najbolja među njima bila je četvrta grupa jurišnih korpusa, na čelu sa majorom Dragoslavom Račićem i načelnikom štaba kapetanom Neškom Nedićem.

    Četvrtu grupu jurišnih korpusa činilo je pet jurišnih korpusa. Sastavljenih od najelitnijih brigada iz zapadne i centralne Srbije, kojima je dodijeljeno najbolje raspoloživo naoružanje. Jedna takva jedinica nije mogla bez kapetana Nikole Kalabića. On je bio komandant drugog jurišnog korpusa, snage oko 1800 ljudi. U ovaj korpus ušle su dvije brigade gorske garde i jedna brigada iz Šumadijske grupe korpusa.

    Na čelu svog drugog jurišnog korpusa Kalabić je učestovao u svim velikim bitkama protiv komunista u Srbiji, ljeta i jeseni 1944. godine.U Župi, na Jastrepcu, u Toplici, na Kopaoniku, ponovo u Župi, na Jelovoj gori i na prilazima Ravnoj gori.

    Posle upada crvene armije u Srbiju, četvrta grupa jurišnih korpusa je rasformirana, i Kalabića ponovo vidimo na čelu gorske garde. Prema Bosni se povlaćio u južnoj koloni preko Sandžaka.

    Uoči pokreta prema Srbiji, započetog 13. aprila 1945. godine, sve četničke jedinice podijeljene su u tri borbene kolone. Na lelu srednje kolone vidimo potpukovnika Nikolu Kalabića. Tačno mjesec dana kasnije, posle nadčovječanskih napora, sve tri kolone stigle su do kraja svoga puta.Uništene su na Zelengori, od strane neuporedivo nadmođnijih komunističkih snaga. Preživjele grupe vojnika uputile su se na svoje matične teritorije, da nastave borbu za slobodu svoga naroda. Sa nekoliko desetina svojih ljudi, Nikola je uspjeo da stigne u okolinu Valjeva. Na Zelengori, komunisti su zarobili Nikolinu majku Joku, suprugu Borku u ćerku Mirjanu. Zapravo, one su se predale komunistima, po Nikolnom savjetu, pod lažnim imenima. Ali plan nije uspjeo, jer je neko odmah prepoznao Kalabiće. Komunisti su mobilisali Mirjanu u 18. Hrvatsku udarnu brigadu, iako još nije imala ni 15 godina, dok su Joka i Borka dopale zatvora. Sina Milana, Nikola je vodio sa sobom dok je to bilo moguđe. Posle nekog vremena povjerio ga je svešteniku Miri Gluscu, blagajniku u jednoj brigadi gorske garde.

    Ovaj plan bi uspjeo, i Nikola bi spaso svoga sina, da komunisti u to doba nisu masovno hapsili i strijeljali srpske sveštenike. Prema memoarima arzimandrita Jovana Radosavljevića, koje se poziva na svjedočenje Fočanskog popa Novaka Stanojevića, Miro Glusac je uhapšen 25 ili 26 maja 1945. godine, zajedno sa petnaestogodišnjim Milanom Kalabićem i da su streljani u selu Blažuj na vrelu Bosne. Nikola je održavao vezu sa suprugom Borkom do 22. decembra 1945. godine. Toga dana ona je primila poslednju poruku od svog muža. Istinu o sudbini Nikole Kalabića komunisti još uvjek drže iza sedam brava, Đeneral Draža Mihajlović je u istrazi, vođenoj od marta do juna 1946. godine, navodno reko komunističkoj policiji da ga je Nikola izdo. Međutim, to se nemože uzeti za ozbiljno, ako se zna način komunističkog isleđivanja. Oni uništavaju ljude strašnim mukama i drogama, a zapisnici iz istražnog postupka po pravilu su falsifikovani. Dok je trajalo suđenje, Draža je reko Dr. Stevanu Moljeviću, koji je to kasnije prenijo sapatnicima u Sremskomitrovačkoj tamnici, dvije stvari koje se isključuju. Prva je: izdade me Nikola. A druga: Nikola pogibe na moje oči. Ove izjave pouzdano svedoče o stanju u kome se Draža nalazio, ali ne i o Kalabićevoj sudbini.

    Komunisti nisu objavili ni jedan dokument o poslednjim danima Nikole Kalabića, niti o zarobljavanju Draže Mihajlovića. Verzija koju su širili zasnivala se isključivo na svedočenjima nekoličine ozonaša koji su u toj akciji navodno učestvovali. Oni, najprije, kažu da su na prevaru, predstavljajući se kao izaslanici ilegalne Beogradske četničke organizacije, odveli Nikolu u Beograd, 6. decembra 1945, i tu ga zarobili. Međutim, jedan detalj stavlja podsumnju ovu komunističku verziju. Riječ je o Kalabićevoj ratnoj torbi, poznatoj sa fotografija. Ta torba je slučajo nađena u jednoj septičkoj jami, u jednom selu pored Užica, sedamdesetih godina. Domaćin kuće je prokopavao septičku jamu, našao torbu i predo policiji. Bila je skoro sva istrunlila, kao i dokumenta i fotografije u njoj. Ipak se moglo utvrditi da je to ratna, oficirska torba Nikole Kalabića. Djelimično oštećene i očuvane fotografije, koje su se nalazile u sredini, Užicka policija je posle nekog vremena predala gradskom muzeju revolucije, sada narodnom muzeju. To su fotografije sina Milana, za kojim je Nikola beskrajno tugovo i od kojih se nije razdvajo, kao i ćerke Mirjane.

    Šta nam govori priča o Kalabićevoj oficirskoj torbi? Svakako to, da ju je on bacijo kako ne bi pala komunistima u ruke. Kada se odrekao torbe od koje se godinama nije razdvajao, a koja mu nije mogla smetati u hodu ili u borbi, i kada se odrekao fotografija svog mrtvog sina, Nikola se nesumnjivo nalazio u velikoj životnoj opasnosti. Rastanak sa tom torbom, za njega je značio i rastanak od života. Bacajući torbu, sačuvao je od stradanja saradnike čija su se imena pominjala u dokumentima. Onda je Nikola Kalabić okončao svoj život poput Račića, Rakovića, Vesića i mnogih drugih oficira. Samo ubistvom.


    Quelle: Kalabic's Enkelin!

  8. #598

    Registriert seit
    14.07.2004
    Beiträge
    9.454
    bleibt doch beim Thema........


  9. #599
    Avatar von shvaler

    Registriert seit
    03.06.2006
    Beiträge
    280

    OTKRIVEN DRAZIN GROB

    DRAŽIN GROB
    Komunisti su Mihailoviću prvo čekićem polomili kičmu, a potom su ga likvidirali hicem u potiljak, svedoči bivši zatočenik Mihailo Šaškijevič
    BEOGRAD - Đeneral Dragoljub - Draža Mihailović, vođa Ravnogorskog pokreta i komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini, ubijen je na Adi Ciganliji, tik uz ondašnji kazamat, a njegovo telo zakopano je u nužničku jamu i zatrpano fekalijama! To za Kurir tvrdi Mihailo Šaškijevič, jedan od tri poznata svedoka koji su 18. jula 1946. godine, kada je Draža streljan, bili zatočeni u zatvoru na Adi Ciganliji, srušenom pedesetih godina prošlog veka.

    Sam Mihailo Šaškijevič nije gledao likvidaciju četničkog đenerala, ali su mu to prenele kolege robijaši, koji su ujutro, pošto je streljano ukupno osmoro "neprijatelja naroda", razgovarali sa zatvorskim stražarima.
    - Dva zatvorenika, nezavisno jedan od drugog, tvrdili su mi da im je sutradan stražar u poverenju rekao: "Juče su nam ubili Čiču". Opisao je da đeneral Mihailović nije mogao da hoda, nego su ga dva oficira vukla držeći ga ispod ruku, dok su mu se noge vukle po zemlji - seća se Šaškijevič, dodajući da su Dražu vukli zato što su mu prethodno čekićem slomili kičmu.


    Ovde čiča počiva... Mihailo Šaškijevič


    - U pitanju je srednjovekovni ritual planinske sirovine koja se dočepala vlasti, pa se iživljavala nad nemoćnim. Đeneral je verovatno zbog toga u času streljanja bio bez svesti, pa nije bilo potrebno da se izvodi pred streljački vod, već mu je presuđeno revolverom u potiljak - kaže ovaj disident poljskog porekla, čiji je otac službovao u Ratnoj mornarici Kraljevine Jugoslavije.

    Šaškijevič tvrdi da su stražari, mahom seljaci iz okoline Vranja i Leskovca, čija je kućica bili iza zatvorskih zidina, u noći između 17. i 18. jula videli Dražinu likvidaciju, koja se dogodila iznad krečane, naspram koje se u zatvorskom kompleksu nalazila nužnička jama.


    - Posle streljanja, iste noći, prokopan je prolaz između krečane i jame sa fekalijama, pa su streljana tela poplavljena sadržajem iz nužničke jame, a zatim posuta krečom i zatrpana zemljom. To su videli i zatvorenici "slobodnjaci", tri dana posle egzekucije. Oni su svedočili da je krečana zatrpana i da nikom nije dozvoljeno da joj priđe - navodi Šaškijevič.

    Šaškijevič je u vreme egzekucije na Adi služio jednogodišnju kaznu zatvora kao politički osuđenik, a posle toga otišao u SAD, gde je kao profesor matematike stekao penziju.

    Lazarevski pogrešio

    Teorija Mihaila Šaškijeviča u potpunosti pobija priču bivšeg podoficira KNOJ Ljube Lazarevskog, koji je pre dve godine rekao da je Draža Mihailović ubijen u Lisičjem potoku, koji se nalazi u blizini Belog dvora. Lazarevski je, naime tvrdio da je Draža ubijen sa još sedmoricom osuđenika, 18. jula 1946. u 1.30 sati posle ponoći, i da su njihova tela zakopana u tri rake.
    - Lazarevski je rekao da je tog dana trebao da bude streljan i Mladen Žujović, a da ga je od smrti spasao rođak, član Politbiroa KPJ Sreten Žujović Crni, na čiju je intervenciju Mladen vraćen iz povorke. To nije istina, jer je Mladen Žujović 1943. napustio Split, skrasio se u Francuskoj, gde se oženio rođakom čuvenog Šarla de Gola i tamo kasnije i umro - pobija Šaškijevič teoriju suprotnu svojoj.

    quelle : http://www.kurir-info.co.yu/dnevne-v...14072006.shtml

    scheiss kommunistenbastarde....mamu vam karam

  10. #600

    Re: OTKRIVEN DRAZIN GROB

    Zitat Zitat von shvaler
    DRAŽIN GROB
    Komunisti su Mihailoviću prvo čekićem polomili kičmu, a potom su ga likvidirali hicem u potiljak, svedoči bivši zatočenik Mihailo Šaškijevič
    BEOGRAD - Đeneral Dragoljub - Draža Mihailović, vođa Ravnogorskog pokreta i komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini, ubijen je na Adi Ciganliji, tik uz ondašnji kazamat, a njegovo telo zakopano je u nužničku jamu i zatrpano fekalijama! To za Kurir tvrdi Mihailo Šaškijevič, jedan od tri poznata svedoka koji su 18. jula 1946. godine, kada je Draža streljan, bili zatočeni u zatvoru na Adi Ciganliji, srušenom pedesetih godina prošlog veka.

    Sam Mihailo Šaškijevič nije gledao likvidaciju četničkog đenerala, ali su mu to prenele kolege robijaši, koji su ujutro, pošto je streljano ukupno osmoro "neprijatelja naroda", razgovarali sa zatvorskim stražarima.
    - Dva zatvorenika, nezavisno jedan od drugog, tvrdili su mi da im je sutradan stražar u poverenju rekao: "Juče su nam ubili Čiču". Opisao je da đeneral Mihailović nije mogao da hoda, nego su ga dva oficira vukla držeći ga ispod ruku, dok su mu se noge vukle po zemlji - seća se Šaškijevič, dodajući da su Dražu vukli zato što su mu prethodno čekićem slomili kičmu.


    Ovde čiča počiva... Mihailo Šaškijevič


    - U pitanju je srednjovekovni ritual planinske sirovine koja se dočepala vlasti, pa se iživljavala nad nemoćnim. Đeneral je verovatno zbog toga u času streljanja bio bez svesti, pa nije bilo potrebno da se izvodi pred streljački vod, već mu je presuđeno revolverom u potiljak - kaže ovaj disident poljskog porekla, čiji je otac službovao u Ratnoj mornarici Kraljevine Jugoslavije.

    Šaškijevič tvrdi da su stražari, mahom seljaci iz okoline Vranja i Leskovca, čija je kućica bili iza zatvorskih zidina, u noći između 17. i 18. jula videli Dražinu likvidaciju, koja se dogodila iznad krečane, naspram koje se u zatvorskom kompleksu nalazila nužnička jama.


    - Posle streljanja, iste noći, prokopan je prolaz između krečane i jame sa fekalijama, pa su streljana tela poplavljena sadržajem iz nužničke jame, a zatim posuta krečom i zatrpana zemljom. To su videli i zatvorenici "slobodnjaci", tri dana posle egzekucije. Oni su svedočili da je krečana zatrpana i da nikom nije dozvoljeno da joj priđe - navodi Šaškijevič.

    Šaškijevič je u vreme egzekucije na Adi služio jednogodišnju kaznu zatvora kao politički osuđenik, a posle toga otišao u SAD, gde je kao profesor matematike stekao penziju.

    Lazarevski pogrešio

    Teorija Mihaila Šaškijeviča u potpunosti pobija priču bivšeg podoficira KNOJ Ljube Lazarevskog, koji je pre dve godine rekao da je Draža Mihailović ubijen u Lisičjem potoku, koji se nalazi u blizini Belog dvora. Lazarevski je, naime tvrdio da je Draža ubijen sa još sedmoricom osuđenika, 18. jula 1946. u 1.30 sati posle ponoći, i da su njihova tela zakopana u tri rake.
    - Lazarevski je rekao da je tog dana trebao da bude streljan i Mladen Žujović, a da ga je od smrti spasao rođak, član Politbiroa KPJ Sreten Žujović Crni, na čiju je intervenciju Mladen vraćen iz povorke. To nije istina, jer je Mladen Žujović 1943. napustio Split, skrasio se u Francuskoj, gde se oženio rođakom čuvenog Šarla de Gola i tamo kasnije i umro - pobija Šaškijevič teoriju suprotnu svojoj.

    quelle : http://www.kurir-info.co.yu/dnevne-v...14072006.shtml

    scheiss kommunistenbastarde....mamu vam karam
    treba njegove ostatke iskopati i u ivanjici sahraniti i to tako kako zasluzuje, sa pocasnom paljbom i celom ceremoniom!

    NEK MU JE VECNA SLAVA!



    takve su komunjare.. mom dedaujaku su strujom cupali zube i ubili. mater im jebem usranu.


Ähnliche Themen

  1. Nicht nach Glina! Dort schießen die Tschetniks!
    Von Grasdackel im Forum Balkan im TV
    Antworten: 8
    Letzter Beitrag: 15.08.2011, 20:12
  2. Partisanen = Tschetniks
    Von Knutholhand im Forum Politik
    Antworten: 35
    Letzter Beitrag: 10.06.2009, 21:56
  3. Cetnici-Tschetniks
    Von Gast829627 im Forum Geschichte und Kultur
    Antworten: 0
    Letzter Beitrag: 28.08.2007, 14:32
  4. Hollywood-Filme über glorreiche serbische Tschetniks
    Von SchwarzeMamba im Forum Balkan im TV
    Antworten: 32
    Letzter Beitrag: 03.11.2006, 22:25