BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Erweiterte Suche
Kontakt
BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Benutzerliste

Willkommen bei BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen.
Seite 4 von 8 ErsteErste 12345678 LetzteLetzte
Ergebnis 31 bis 40 von 75

Dreimächtepakt und Staatsstreich in Jugoslawien 1941

Erstellt von Tare, 19.07.2004, 00:35 Uhr · 74 Antworten · 8.442 Aufrufe

  1. #31
    Avatar von Vatrena

    Registriert seit
    16.02.2007
    Beiträge
    10.717
    Zitat Zitat von Metkovic Beitrag anzeigen
    die Geschichte hätte anders laufen, können, aber wie in den 90er haben die radikalen Serben gezeigt ,wo zu sie fähig sind.

    Gott sei Dank ist dieser Spuk nun vorbei.

    Wir haben die Nazis eben nicht so empfangen wollen

  2. #32
    Cvrcak
    Niko haette es dein Draža geschafft zu den Deutschen seinen Verbuendeten zu fluechten wuerde man Heute sein Grab nicht suchen


    Puč Vokić - Lorković



    Po kapitulaciji Italije 1943. godine, koju su Hrvati dočekali s velikim veseljem i optimizmom, na ta područja Hrvatske koja su do tada držali Talijani ulaze Nijemci, te ona dolaze pod njihovu upravu. To veselje ubrzo splašnjava kao posljedica grube realnosti. Dio hrvatskog vodstva postaje svjestan činjenice, da se bliži kraj rata, no ne pobjedonosan, kao što se to očekivalo na početku, nego da će se Hrvatska država naći na poraženoj strani, dok će na pobjedničkoj biti komunisti i Jugoslaveni.



    Tada jedna skupina časnika i političara promišlja puč, kojim bi svrgla Pavelića s vlasti, ukinula partijsku (ustašku) vojsku i ostavila samo domobranstvo, odnosno hrvatsku vojsku, koja bi razoružala njemačku vojnu silu na našem području i pristupila zapadnim saveznicima. To je bio jedini mogući izlaz iz predstojećeg uključivanja Hrvatske u boljševičku Jugoslaviju. U taj puč koji su predvodili general Vokić i ministar Lorković, nazvan po njima puč Vokić - Lorković uključuje se aktivno Jerolim. Kao odličan organizator imao je mnoga poznanstava kao ugledni i pošteni katolički djelatnik. Da bi pomogao svojoj domovini Hrvatskoj uključuje se u organizaciju puča, no puč je krajem mjeseca kolovoza 1944. godine otkriven i čelni ljudi su zatvoreni i poslani u Lepoglavu.

    Tih dana vlada velika napetost i strah u Jerolimovu stanu, te se svaki nepoznati došljak i zvonjava kućnog zvonca dočekuje sa strahom, da li je to njemački Gestapo (koji hvata urotnike) došao po njega. No, rat se bliži kraju. Nijemci vrše pritisak na Pavelića da ne radi nikakve velike čistke među domobranima i građanstvom, jer će inače svi pobjeći u partizane. I tako su samo čelni ljudi puča zatvoreni, ključni pregovarač iz HSS-a bježi u partizane, a ostali ostaju stjecajem navedenih okolnosti pošteđeni, a među njima i Jerolim.








    U teškim ratnim vremenima Drugog svjetskog rata on je svu svoju energiju i sve svoje slobodno vrijeme posvetio spašavanju ugroženih ljudi bez obzira na njihove političke stavove, vjeroispovijest i uvjerenja. Svakom ugroženom koji mu se je obratio nastojao je pomoći ne štedeći sebe i svoju sigurnost, ne očekujući za to nikakve protuusluge, niti zato da bi time prikupio neke bodove za sutra, ako se ratna situacija promjeni. Bio je za to previše pošten i previše dosljedan.

    Jerolim je ogorčen nepravdom i brutalnim postupcima prema neistomišljenicima. Da spriječi takve postupke nekih, on se aktivno uključio u jednu rizičnu djelatnost u spašavanje ljudskih života, ne vodeći računa o sebi, pa čak ni o tome, da time ugrožava i svoju obitelj, koju je toliko volio. Stoga ubrzo do njega stižu upozorenja i prijetnje od nekih u vrhovima tadašnje vlasti, neka pazi što čini, jer da svojim postupcima zaštite ugroženih postaje njima sumnjiv, te će i sam stradati. Kako je sam osuđivao svako zlo, a posebno svaki zločin, kao dosljedan katolik poduzimao je sve da to spriječi Tada posve zapostavlja svoj posao, svoju knjigovežnicu, te se postavlja kao branitelj ugroženih. Traži sve moguće dokaze, da bi prikazao pozitivnu stranu i djelovanje osumnjičenih. On tada sve podređuje tom cilju, te koristi svaki slobodan trenutak da prikupi dokaze o nevinosti optuženih i dokaze, da oni nisu ničim željeli ugroziti svoju državu. Tako uspijeva za mnoge ljude ishoditi oslobađanje, a za teže slučajeve minimalne kazne. Čest je slučaj, da netko od obitelji oslobođenih njegovom zaslugom, dolazi sa sela u Istarsku ulicu s punim košarama hrane (u vrijeme kada se više nije moglo gotovo ništa kupiti na tržnici), da bi se na taj način zahvalili gospodinu Jerolimu za pomoć i oslobađanje. No, on odbija svaki poklon, jer kaže to bi za njega bila uvreda. On kao katolik ima dužnost, da svakome kome može pomogne.

    On izgara u tom poslu kojem se posvetio svim svojim bićem, vidno mršavi, zapušta svoju radnju, te prepušta vođenje radnje svom nećaku. Bio je suviše zanesen idejom kako pomoći ugroženima, da bi mogao realno sagledati svoj položaj i svoju moguću ugroženost.



    Jerolim ne napušta Zagreb, iako ga svakodnevno prijatelji i znanci nagovaraju da to učini, jer da su komunisti nesmiljeni prema svojim neistomišljenicima. Pola godine prije kraja rata Jerolimov prijatelj, koji je bio gradonačelnik Zagreba nagovara ga gotovo svakodnevno, da krene što prije s cijelom obitelji u neku neutralnu državu, te da će mu se osigurati takva mogućnost. Jer da im je stalo, da se takvi pošteni Hrvati sačuvaju. Ako ostane, bez obzira na njegovu poštenost i ljudsko opredjeljenje (pomoći svakome tko je u nevolji), da će ga komunisti sigurno ubiti. Neposredno prije ulaska partizana u Zagreb njegov prijatelj Viktor Kmoniček (inače komunista i aktivista) dolazi u Istarsku ulicu i moli ga da se skloni kod njega (na Krijesnicama), jer da će prvih dana biti mnogo pogubljenja, te će mnogo nedužnih ljudi stradati. U toj situaciji Jerolimov prijatelj Viktor Kmoniček stavlja svoju sigurnost u pitanje, a u korist Jerolima Malinara, kojeg visoko cijeni kao čovjeka. No, on tu prijateljsku i plemenitu ponudu odbija. Vjeruje, da će moći svakome dokazati svoju nedužnost. Nažalost bilo je preveliko njegovo poštenje ali i naivnost u poštenje drugih, pa čak i u nadolazeću crvenu revoluciju.

    Stoga ostaje u svom domu, u Zagrebu i tada, kada ga početkom svibnja napušta velik broj njegovih znanaca i prijatelja, hrvatska vojska, ustaše, Hrvatska vlada, kao i mnoštvo civila, te u nepreglednim kolonama kreće kroz Zagreb prema Sloveniji i potom prema Austriji i Bleiburškom polju, kao krvavom kraju poratne epopeje jednog dijela Hrvatskog naroda.
    Puè Vokiæ - Lorkoviæ
    http://hr.wikipedia.org/wiki/Urota_Lorković-Vokić

  3. #33

    Registriert seit
    14.07.2004
    Beiträge
    9.454
    Zitat Zitat von Vatrena Beitrag anzeigen
    Wir haben die Nazis eben nicht so empfangen wollen

    bei euch sassen sie nur in der ersten Reihe.ups...zweiten....


  4. #34
    Cvrcak
    Počeci urote [uredi]

    Mladen Lorković, obnašajući dužnost ministra vanjskih poslova (kasnije je razriješen dužnosti i premješten na položaj ministra unutarnjih poslova), shvaća da Sile Osovine gube rat i da je vrijeme da NDH prijeđe na stranu Saveznika i objavi rat nacističkoj Njemačkoj. Povezao se s Antom Vokićem s kojim počinje planirati državni udar. Plan je bio postaviti Lorkovića kao šefa države, koji bi tad objavio proglas o prelasku NDH na stranu Saveznika, dok bi Vokić osigurao vojnu potporu udara. On se urotio s časnicima Hrvatskog Domobranstva sklonima HSS-u i Vladku Mačeku i ostalima koji nisu podržavali ustaški režim. U stvari, neki izvori govore kako je i sam Maček bio idejni začetnik urote, te da bi on preuzeo vlast u NDH.[nedostaje izvor]

    Planovi i tijek urote [uredi]

    Namjera je bila da se fašističke snage u NDH predaju novoformiranoj vladi i NDH bi se pripremila, zajedno sa srpskim četnicima, da dočeka savezničke snage koje su trebale izvršiti invaziju na Balkan i otvoriti drugi front u Europi. Postoje insinuacije da je britanska obavještajna služba urotnicima davala neke, kasnije se pokazalo bezrazložne, nade.

    Čini se da je Vokić ostvario neke uspjehe i da je državni udar bio ostvariv. No, pričalo se (Ante Štitič, Vokićev prijatelj i suradnik u uroti je izdao grupu), da je i Ante Pavelić saznao za urotu. 30. kolovoza 1944., sazvao je sastanak vlade, na kojem je obznanio urotničke namjere. U sljedećih nekoliko dana, izvršeno je dosta uhićenja. Vokić i Lorković su završili u Lepoglavi, gdje su i pogubljeni u travnju 1945. kad se vojska NDH počela povlačiti s tih područja (nisu ubijeni prije kako ne bi postali mučenici. Neuspjeh urote je pokazao potpunu Pavelićevu odanost Hitleru i da će NDH dijeliti sudbinu nacističke Njemačke.

    Teorije [uredi]

    Postoje indicije da je i sam Poglavnik uistinu bio upućen u urotu, no kad je saznao da su Saveznici odustali od iskrcavanja na Balkanu, odustao je od urote, te uništio urotnike kako Nijemci ne bi ništa doznali.[nedostaje izvor] Druga je teorija, premda ne isključuje prvu, da je Pavelić znao za urotu od samog početka, ali je pogubio urotnike da se ne bi morao odreći vlasti. Naime, postoje indicije da su Vokić i Lorković uputili Pavelića u urotu, te bi on u ključnom trenutku napustio zemlju i odrekao se vlasti, što je on navodno i prihvatio, sve dok časnici Gestapo-a u NDH nisu saznali za urotu i naredili Paveliću da uništi urotnike.
    http://hr.wikipedia.org/wiki/Urota_Lorković-Vokić

  5. #35
    Šaban
    Zitat Zitat von Vatrena Beitrag anzeigen
    Wir haben die Nazis eben nicht so empfangen wollen


    herunter

  6. #36
    Avatar von Vatrena

    Registriert seit
    16.02.2007
    Beiträge
    10.717
    Zitat Zitat von Metkovic Beitrag anzeigen
    bei euch sassen sie nur in der ersten Reihe.ups...zweiten....


    Nein Metko bei uns sah dies so aus



    Und dann stürzte man den Dreimächtepakt man wollte nicht zu den Faschisten gehören



    Denk mal logisch aber das kannst du ja nicht!
    Waren alle okkupierten Länder Europas dann auch Nazis wie z.b Polen?

  7. #37

    Registriert seit
    14.07.2004
    Beiträge
    9.454

    Daumen hoch

    Zitat Zitat von Šaban Beitrag anzeigen


    herunter

    tako mora biti

  8. #38
    Šaban
    Zitat Zitat von Vatrena Beitrag anzeigen
    Nein Metko bei uns sah dies so aus



    Und dann stürzte man den Dreimächtepakt man wollte nicht zu den Faschisten gehören



    Denk mal logisch aber das kannst du ja nicht!
    Waren alle okkupierten Länder Europas dann auch Nazis wie z.b Polen?
    ja die serbischen partisanen die nicht vor 45' bei den cetniks waren sind schon ok

  9. #39

    Registriert seit
    14.07.2004
    Beiträge
    9.454
    Zitat Zitat von Vatrena Beitrag anzeigen
    Nein Metko bei uns sah dies so aus



    Und dann stürzte man den Dreimächtepakt man wollte nicht zu den Faschisten gehören



    Denk mal logisch aber das kannst du ja nicht!
    Waren alle okkupierten Länder Europas dann auch Nazis wie z.b Polen?
    Und dann stürzte man den Dreimächtepakt man wollte nicht zu den Faschisten gehören
    ach deshalb sind sie auf Schmusekurs gegangen ?


  10. #40
    Avatar von Vatrena

    Registriert seit
    16.02.2007
    Beiträge
    10.717
    Zitat Zitat von Šaban Beitrag anzeigen


    herunter
    Die war ja das lieber


Ähnliche Themen

  1. Dreimächtepakt und Staatstreich in Jugoslawien 1941
    Von Metkovic im Forum Geschichte und Kultur
    Antworten: 147
    Letzter Beitrag: 26.01.2017, 16:57
  2. Antworten: 3
    Letzter Beitrag: 31.12.2011, 18:23
  3. Zehn Jahre nach versuchtem Staatsstreich in Serbien neue Festnahmen
    Von TigerS im Forum Kriminalität und Militär
    Antworten: 3
    Letzter Beitrag: 21.09.2011, 11:36
  4. Das Königreich Jugoslawien - Komunistische Jugoslawien
    Von jugo-jebe-dugo im Forum Geschichte und Kultur
    Antworten: 4
    Letzter Beitrag: 30.03.2005, 22:25