BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Erweiterte Suche
Kontakt
BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Benutzerliste

Willkommen bei BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen.
Seite 5 von 8 ErsteErste 12345678 LetzteLetzte
Ergebnis 41 bis 50 von 72

Herkunft des Namen Serbien/ Srbija usw.

Erstellt von Fenomen, 09.12.2008, 15:43 Uhr · 71 Antworten · 10.688 Aufrufe

  1. #41
    Kimmerian Viking
    Ich habe es euch ein Mal genau mit Quellen erklärt wer ihr Serbokroaten bzw. Serben und Kroaten seid und von wem bzw. von wo ihr abstammt.....ihr müsst schon selbst suchen, das wichtigste ist was Sonja auch gesagt hat= SARMATIEN.... Die altnordiranischen Stämme SARMAT oder SRB= Serben, und der altnordiranische Stamm HORAIVATA= Hrvat= Kroate ganz einfach.....später dank natürlicher Auslese über Südrussland und die Karpaten in den Balkan gekommen......MFG

  2. #42
    Avatar von Urban Legend

    Registriert seit
    30.04.2008
    Beiträge
    1.612

    Lächeln

    Zitat Zitat von Lance Uppercut Beitrag anzeigen
    Alles Bullshit!
    Angefangen alles mit Hrvoja Sahovnicicm!
    Er war ein Entdecker und reiste sehr viel. Eines Tages kam er in eine merwürdige Gegend, wo sich die Bewohner in einer merkwürdigen Sprache unterhielten. (bräää-brä!-breee?)
    Er beobachtete dieses Volk und erkannte, dass sie sich gerne zwischen den Beinen kratzten, worauf er erstaunt "Ahaaaaa, SRBI?!" (deutsch: Ahaaaaa, es juckt?!) ausrief.
    Dieser Laut gefiel den Leuten da so sehr, dass sie es sehr gern stundenlang ausriefen.
    Jahre später kamen finnische Forscher, die nach Griechenland wollten, bei einer Feier dieses netten Volkes vorbei und versuchten herauszufinden wer diese Menschen waren.
    Diese tranken aber nur Sljivu und gröhlten dauernd "SRBI BRE!"
    Dadurch entstand dann der Name SRBIJA

    Echt witzig BRRÄÄÄ...

  3. #43
    Avatar von Cigo

    Registriert seit
    02.03.2007
    Beiträge
    7.854
    Zitat Zitat von raza Beitrag anzeigen
    weil sie nicht gerne von cigos angesprochen wird...
    rassistische serben,zum glück gibt es kaum welche davon

  4. #44
    Avatar von Gabrijel

    Registriert seit
    14.07.2004
    Beiträge
    422
    Zitat Zitat von herakles Beitrag anzeigen
    Ich habe es euch ein Mal genau mit Quellen erklärt wer ihr Serbokroaten bzw. Serben und Kroaten seid und von wem bzw. von wo ihr abstammt.....ihr müsst schon selbst suchen, das wichtigste ist was Sonja auch gesagt hat= SARMATIEN.... Die altnordiranischen Stämme SARMAT oder SRB= Serben, und der altnordiranische Stamm HORAIVATA= Hrvat= Kroate ganz einfach.....später dank natürlicher Auslese über Südrussland und die Karpaten in den Balkan gekommen......MFG
    Ist auch nichts weiter als eine (von vielen) Theorie. Bis heute ist
    es nicht abschliessend geklärt woher die beiden Eigennamen der
    Serben und Kroaten kommen.

    Also soll doch jeder die Theorie nehmen, welche einem am ehesten zusagt,
    so ganz abhängig vom persönlichem Wohlbefinden.

  5. #45

    Registriert seit
    21.09.2007
    Beiträge
    896
    Edit Falscher Thread!
    Sorry

  6. #46
    Avatar von Hercegovac

    Registriert seit
    06.04.2008
    Beiträge
    15.011
    Wie gesagt,die häufigste Theroie ist ja,dass die Serben aus den Karpaten kommen,wie alle Slawen.Man sagt ja auch,dass alle Slawen damals ein Ur-Slawisch sprachen und fast sowas,wie ein Volk waren bis sie sich über Europa verteilt haben.In der serbischen Liturgie bzw. Kirche sind soweit ich weiss viele altserbische Wörter erhalten geblieben,von denen man sagt,dass sie man dem Ur-Slawisch zurückführen kann.

    Ich hab zu dem Thema schon vorher mal ein Priester der serbisch-orthodoxen Kirche gefragt und er antwortete mir auch,dass im Ur-Slawischen SRB für Serben benutzt wurde(Bedeutung ist ja erklärt).Dannach haben die Nemadjiden uns im 11. Jahrhundert zu einem Serbien vereinigt haben also die Raska,Hum etc etc.Ich hab vieles vergessen,was der mir gesagt hat.Kann sein,dass was fehlt.

  7. #47
    Marija
    Napred je navedeno da su haldejski, asirski i misirski rukopisi i kameni spomenici jedni od najstarijih dokumenata ljudske civilizacije, stari preko sedam hiljada godina i da se u njima pominje ime Srbin. Po nekim naučnim teorijama nastanak ljudskih naselja određuje se za razne krajeve u razna vremena. Po drugima smatra se da su prva naselja nastala u srednjoj Aziji, odakle su se narodi dalje vremenom raseljavali. Po takvoj tvrdnji za Srbe se smatra da su ogranak arijskog, ili indo-evropskog soja, kome pripadaju i romanski, keltski i germanski narodi. Za taj dokaz uzima se isti jezik svih slovenskih naroda, proizašao iz prasrpskog jezika indo-azijskog porekla.

    Veliki je broj naučnika koji Indiju smatra srpskom prapostojbinom. Svi se oni slažu da su seobe Srba iz Indije započele pre šest do sedam hiljada godina i da su trajale oko hiljadu godina. Jedan od zagovornika srpskog porekla iz Indije je i dr. Nenad Đorđević, koji u svojoj obimnoj studiji “Istorija Srba” dokazuje da i mi pripadamo indo-evropskom stablu. On tvrdi da Srbi od svog postanka nose svoje ime. Postoji teorija da su se prve seobe Srba odvijale u pravcu kretanja sunca, od istoka ka zapadu.

    Za kolevku svih evropskih naroda smatra se Indija, odakle su seobe za zapad započele pre petnaest hiljada godina. Dokaz tome su mnogobrojne reči u sanskritskom jeziku, istog značenja kao i na srpskom, a zabeležene su pre više od tri hiljade godina. Kao prva istorijska zabeleška je reč Serbh što ima značenje rodbine, semena i kolena. I u današnjim jezicima, indijskom i srpskom ima mnogo reči istovetnog značenja. Evo nekih:

    agan - oganj; bagas - bog; brath - brat; bhala - bela; chata - četa; deti - dete; div - div; dina - dan; dasa - deset; dama - dom; girja - gora; grad - grad; iskra - iskra; kada - kada; kuta - kuća; lip - lep; lot - ljut; laghi - laki; ljubhva - ljubav; matr - mater; mala - mali; more - more; mil - mili; nabas - nebo; nava - novi; paraha - prah; prati - protiv; panca - pet; pena - pena; rabh - rob; rosa - rosa; sa - so; sila - sila; sas - sest; stan - stan; sabha - soba; stala - stol; tata - tata; ta - taj; tvar - stvar; trasti - tresti; trang - trag; tamas - tama; tri - tri; trijdosa - trinaest; tada - tada; vrt - vrt; vicur – veče; vatara - vatra; vi - vi; vas - vas; viva - živi.

    U sanskritskom jeziku imena rodbine su potpuno identična srpskim, kao: tata, nana, brat, prija, sestra, strina, svekar, svekrva, dever, kum, svastika. Postoji istovetnost i mnogih drugih reči kao: guvno, hlad, stoka, goveče, jama, apsara, mana, raka, jad, med, guditi i druge. Ima ih svakako još. Drugi dokaz porekla Srba vezan za Indiju su običaji, koji su veoma slični kod oba naroda, na primer: otmica devojke, unošenje i palenje badnjaka, gatanja, motivi na vezovima i nadgrobnim spomenicima, društveno i državno uređenje i mnogi drugi. Čak su kod Srba bili sačuvani i običaji spaljivanja mrtvih. Reči župa i župan u srpskom i kod Indusa imaju značenje udruženja ili zadruge, a u sanskritskom znače povezivanje. Engleski pisci isticali su istovetnost indijskih i srpskih društvenih jedinica, opština, koje su u ono vreme bile najdemokratskiji oblik društva, sačuvanih u Srbiji do danas. Makarov je zapisao mnoga imena srpskih staništa, koja su ostala do dana današnjeg: Indostan, Avganistan, Kurdistan, Radžastan i jos mnoga druga.

    Nisadeš, divni i nepristupačni vrh, stan bogova po indijskoj religiji, bio je prva srpska postojbina. Citat iz Ritera, na strani 29, glasi: “Sa vrha Mera (brdo u Indiji) pružaju se njegove grane kao Himavat, Henakutaš, Nisadeš, na kojima je živeo surovi i odeven u odelo od kože narod Serba ili Srba”. Znači da su Srbi prvobitno živeli na prostorima između himalajskih i hindokuskih planina, preko šest hiljada godina pre Hrista. Ruski istoričar Moroskin ističe da su ostali narodi bili zavidni prema Srbima, koji su nastanjivali oblast Dunaj u Indiji. On takođe navodi da su u unutrašnjosti Indije bile države Prazija, Gangazija i Sarbarska (Srpska), a u primorskom delu oblast koja se zvala Panovska. O postojanju te dve srpske države nađeni su zapisi kod Aleksandra Velikog. To ukazuje na mogućnost da imena Dunava i Panonije nose takođe poreklo iz Indije (ili obratno). I u indijskim geografskim kartama ima imena srpskog značenja: Srba, Sobrana, Čarnigor, Belospor, Kovilje, Žitomir, Mala Bara, Bela Zora, Grad, Careva, Pramen, Mlava, Drvar, Borac, Zagore, Sivonje, Ravnagora, Borje, Dub, Veselgrad, Timok, Sarbatu, Srbistan, Morava, Drava, Kotor, Srbalj i druga. Po Moroskinu, Srbi su ziveli u Indiji nekoliko hiljada godina pre iseljavanja u srednju Aziju, a zabelezena su masovna seljenja pre 5.000 godina. Iz svega proizlazi da se o poreklu Srba u Indiji može govoriti kao o periodu od oko osam hiljada godina ili još više. Masovna iseljavanja iz Indije prouzrokovana su pojavom kuge, koja ih je brojčano gotovo prepolovila, kao i najezdom crnih naroda sa juga koji, su ih nemilosrdno pljačkali.

    Po Moroskinu prvi ogranak Srba iselio se iz Indije u pravcu Mesopotamije, oko reka Eufrata i Tigra, gde su osnovali svoju Novu Sabarsku državu, na tlu današnjeg Iraka. Tamošnji gradovi nazvani su srpskim imenima, a o istima postoje i dan danas neka svedočanstva. Dolazak Srba u Mesopotamiju datira oko tri hiljade godina pre Hrista i tu su se zadržali najmanje oko jedan milenijum. Od tih Srba potomci su se proširili u Malu Aziju, a nešto kasnije odatle su prešli i u Evropu. Delimično su se nastanjivali i u Egiptu. Posle smrti faraona Pepija II, ti Srbi zavladali su područjem koje su naselili i ta njihova vladavina trajala je od 2261. do 2052. godine stare ere. Tu teoriju zastupa i francuski egiptolog Masper Gaston, koji kaže da su Srbi iz Sarbarske stigli u Afriku u tri navrata. Gaston svoju tvrdnju zasniva na srpskim natpisima na egipatskim piramidama i kamenim spomenicima. Srbe su Egipćani nazivali “kraljevi pastira”, a vladali su Donjim Egiptom. Ovo je u potpunoj saglasnosti sa izučavanjima našeg istoričara Stojana Boškovića, koji u “Istoriji sveta” piše kako su Egipćani podizali ustanke protiv srpskih vladara u Donjem Egiptu. Fransis-Maria Apendini piše da su Srbi neko vreme gospodarili Sirijom, odakle su napadali Egipat. Za takozvani “čudesni” period Egipta označava se porobljavanje od strane nekih stranih naroda i vladavine izvesnog Arse (ime mu je pisano ćirilicom APCA). Za taj “čudesni” period Fransisko-Maria Apendini kaže da su to narodi došli iza Kaspijskog jezera, koji su najratoborniji narod, a vladali su dugo vremena Egiptom i Sirijom i zvali su se Srbi.
    Prvi doseljenici u Evropu zadržali su se na Balkanskom poluostrvu, dok su u manjim grupama otišli do Italije pa čak i do Spanije, 3000 godina pre Hrista. Prvo srpsko doseljavanje na Balkan dogodilo se oko tri do četiri hiljade godina pre Hrista. Šafarik tvrdi da se ni za jedan evropski narod osim Srba, ne može dokazati poreklo iz Indije, a za Srbe za to postoji istorija. Čak su i u baskijskom rečniku nađene reči srpskog naziva: gora i gori (ono što gori), kao i mnoge druge. Nađen je čak podatak da u jeziku Baska ima 30-40% reči srpskog značenja. Miloš Milojević, u delu gde piše o životu Srba u Francuskoj i Danskoj, gde i danas postoje geografski toponimi srpskog značenja, navodi da je tokom velikih progona Srba stradalo 30 do 60 miliona Srba u Evropi. On takođe navodi srpska boravišta u Holandiji i Belgiji i da se je Amsterdam nekada zvao Slavengrad. A kada je dr. Olga Luković-Pjanović došla u Francusku, izvesna dama Hermina joj je ispričala priču svojih roditelja, po kojoj su Srbi vladali u Alzasu, što Olga tada nije znala. Međutim, kasnije je to utvrdila kao istinito i nije mogla oprostiti svojim profesorima istorije koji je tome nisu naučili, a još više Srpskoj akademiji nauka koja o tim stvarima permanentno ćuti.

    Drugi ogranak Srba iz Indije krenuo je prema Kaspijskom moru i planinama Kavkaza, gde su osnovali domovinu 2.560 godina pre Hrista i nazvali je Serbanija. Tu su se zadržali nekoliko vekova, sve dok ih odatle nisu potisli novi osvajači.
    Treći srpski ogranak usmerio se pored kitajskog carstva (Kine), u pravcu severa i nastanili su se u Sibiriji, gde su osnovali državu Sirbidija ili Sirbija 3.200 godina pre Hrista. Od te reči Sirbija postala je današnja reč Sibirija.
    Seobe drugog i trećeg ogranka Srba trajale su takođe oko hiljadu godina, a započele su gotovo istodobno sa prvim ogrankom, prema tome zaposeli su svoje nove postojbine oko dva do tri milenijuma pre Hrista. Dok su se selili usput su pretežno ratovali, osvajajući nove prostore za sopstveni opstanak, ali su takođe i mnogo stradali. Najviše Srba izginulo je u dugotrajnim borbama sa Kitajcima, Hunima i Mongolima.
    Dubrovčanin Mavro Orbini pisao je da su ti Srbi, koje je on nazivao Slavjanima, poreklom od Jefeta, sina Nojeva, naseljavali dve stotine pokrajina od Azije preko Evrope. Njegova knjiga “Kraljevstvo Slovena” (iz 1601. godine) prevedena je na srpski tek 1968. godine i to bez prevoda prvog dela od 248 stranica, u kojima autor piše o ranijim srpskim kraljevstvima od pre Rimskog carstva. Iz zaključaka Mavra Orbina proizlazi da je dinastija Nemanjića poslednja srednjevekovna srpska dinastija. Jovan Rajić piše da su stranci srpsko ime izveli iz imena reke Zebris (ili Serbis), koja teče između Eufrata i Tigra. I zaista, ta reka se i danas tako zove. I danas u persijskom jeziku postoje brojne reči istovetnog značenja kao u srpskom. Evo nekih: bog-bog; zemo-zemlja; zima-zima; žena-žena; berezo-brzo; mislj-misao; zarja-zora; medo-med; noć-noć; paurvi-prvi; dva-dva; tri-tri; četvere-četiri itd. I u jevrejskom i jermenskom jeziku takođe postoji dosta srpskih reči, sto su jevrejski istoričari uzimali za utvrđivanje svoga porekla preko Jefeta, sina Nojevog.

    Srbi su ostavili svoja imena gde god su živeli. Evo nekih: jezero Srbonis u Siriji, Serbetes, mesto u Mauritaniji, Serbanica (ili Srbica) na crnomorskoj obali, Serberion na ušću reke Don, Sarbakon na Krimu, Sorbhag u Iranu, Serbka u Indiji, Sarbinovo u Ukraini, Serban-voda u Poljskoj, Serbia u Rumuniji, Serbin u Grčkoj, Sarbiodunum na Sardiniji, Sarbat reka u Turskoj, u doba kada Turci jos nisu živeli na svojim sadašnjim teritorijama. Za Srbe istoričari kažu da su živeli u čitavoj Evropi i nisu imali potrebe da se pripremaju za ratovanja. Profesor Miomir Jović utvrdio je da se seoba Srba iz Indije odigrala 4.500-4.000 godina pre n.e. A Ognjen Radulović, u Traganjima za korenima Srba, navodi da su iz svoje prapostojbine Indije Srbi krenuli pre šest hiljada godina, usmerivši se u tri pravca, od kojih je jedna grupa nakon kraćeg zadržavanja u Mesopotamiji stigla i u doline faraona.

    Grčki istoričar Strabon pisao je da su u zapadnoj Aziji po planinskim predelima živeli Srbi, ili Brđani, koji su se odlikovali rusom kosom i plavim očima. O istima postoje napisi i ruskog istoričara Mihaila Lomonosova. Dubrovčanin Ivan Gundulić pevao je o slavnoj Troji:
    Pri moru uprav srpskih strana u pržinah pusta žala
    Leži Troja ukopana, od grčkoga ognja pala.

    A Car Dušan postavljao je svoga namesnika u Maloj Aziji baš u oblasti Troje.
    Olga Luković-Pjanović piše, u drugoj knjizi “Srbi narod najstariji”, strana 59, kako je “Chicago Tribune” 19. Februara 1981. godine objavio vest da je otkopana kineska najstarija mumija koja je bila plava žena, bele rase. Zatim je ista vest objavljena u Parizu na TV. Te vesti Olgu su potsetile na one koje tvrde da su Šiptari Iliri samo zato što su se naselili na ilirske teritorije. Prema tome, Olga zaključuje da je “plava kineskinja” mogla biti samo srpkinja.

    Postoje brojni zapisi o srpskoj propasti u vremenima nove ere. Evo nekih: tokom silnih ratovanja sa turskim i mongolskim plemenima nestala su mnoga srpska naselja u kojima su živeli vekovima. Prema grčkoj hronici rimski car Justinijan je u sedmom veku nasilno preselio mnoge Srbe iz predela sadašnje Stare Srbije u Malu Aziju i od njih stvorio odabranu vojsku od 30.000 konjanika. U borbi sa Arapima 692. godine, dve trećine te vojske pređe na stranu Arapa, a Justinijan dade nalog da se sve preostale porodice srpske pokolju. Nešto kasnije, 762. godine, iz Makedonije se preseli oko 250.000 Srba u Malu Aziju, a 802. godine opet dođe do slične seobe, nakon što je grčki car Komnen pokorio Rašku. I konačno, u petnaestom veku kada su Turci osvojili Bosnu, sultan Sulejman prebacio je 30.000 srpske muške dece u Tursku od kojih je napravio Janjičare i isve ih utrošio u narednim obračunima sa Srbima. Latinski biskupi su za vreme sinoda u Saloni proglasili ćirilicu “đavolim pismom” i zabranili njenu upotrebu. Poljska, Česka i Hrvatska odmah su je napustili i otpočela je borba protiv ćirilice. Ova borba produžena je do današnjih dana, a to je ujedno i borba između dve crkve, koja traje već vekovima. Sve su to dokazi da su Srbi vekovno bivali izloženi stradanjima i da su sopstvenom krvlju placali visoku cenu opstanka.
    Ogranak Srba koji se doselio na Balkan pre tri do četiri hiljade godina, o kojima su pisali grčki i rimski istoričari, su direktni praoci danasnjih Srba. Taj ogranak dospeo je čak do Španije i severnih obala Afrike. O tim seobama zapise su ostavili Čeh Pulkova i Enije Silvije, koji navodi seobe Srba u vreme postojanja kule Vavilonske. Francuz Mosper pisao je o tri provale pastira iz Male Azije u Egipat i tvrdi da se radi o Srbima. A na egipatskim piramidama hijeroglifima je zapisano da su 1.600 godina pre Hrista u Libiju i Mauritaniju doprli beli narodi plavih očiju. Egipatski izvori tvrde da su ti narodi na njihovim prostorima osnovali svoju državu koja je postojala sedam vekova. Dr. Olga Luković-Pjanović daje divan opis ratnih zarobljenika, čiji su likovi uklesani na egipatskim piramiadama sa “zrakastim krunama” na glavama, sa zaključkom na osnovu reči pereset i prst da se radi o Srbima (str. 215-230). Rajić citira ruske letopisce, koji kažu da su Vendi, Srbi, pomagali Trojance u borbi protiv Grka, pa su se posle poraza sa svojim vojvodom Antonorom preselili iz Male Azije na Jadransku obalu. Navodi dalje tvrde da su Srbi naselili Boku, Crnu Goru, Dalmaciju, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu i sve do Venecije jos pre tri hiljade godina. Šafarik, kasnije piše da su ti Vendi bili jednorodni sa Vendima iz podunavskih krajeva.
    Iz prednjega proizlazi da su Srbi naselili Evropu i Balkan istovremeno sa ostalim indo-evropskim narodima: germanskim, grčkim i latinskim. Šest stotina godina posle trojanskog rata, Srbi su potpuno naseljavali Balkan i u to doba makedonski car Aleksandar Veliki svojom poveljom dao im je zemlje od Jadranskog do Baltičkog mora za njihovu hrabrost i vernost. Navodi se da su i Aleksandar Veliki i njegov otac Filip takođe Srbi, pošto u to doba nisu još postojali Sloveni. Hrvat Sver navodi da je majka Aleksandra Velikog bila ilirske krvi, a zna se da su stranci Srbe nazivali Ilirima. To se da tumačiti i iz pesme Ivana Gundulća “Osman”, gde kaže:
    Od Lesandra Srbljanina, od svijeh cara, cara slavnog
    Aleksandro to svidoči kralj veliki svega svita.

    Aleksandar Veliki prezivao se Karanović, a to prezime izvedeno je iz titule Karan, koja je dodeljivana kod Srba visokim dostojanstvenicima i plemićima ili nekom princu iz vladarske kuće, srodniku kralja ili cara, prilikom njegovog postavljanja na dužnost glavnog zapovednika vojnog ili pokrajine. Prema Deretiću, jedino su Srbi u vreme Aleksandra Velikog imali vojne formacije kojima je prednje tumačenje odgovaralo. Dve hiljade godina pre Hristova rođenja jedino je drevna država cara Nina bila svetsko carstvo, kome je pripadala polovina savremene Evrope, deo Azije i Afrike - Ilirska, Dačka i Karpatska Srbija. U antičkom vremenu, po Deretiću, država je bila organizovana društvena zajednica zasnovana na običajnom pravu. Za stare Grke kaže da u prvobitnu Evropu oni nisu ubrajali ni svoju Grcku, Evropa je za njih bila samo Srbija i ništa više. Državu je tada oličavao vladar, gospodar, a bila je onolika koliko je vladar uspevao da je stavi pod svoju vlast i njome uspesno upravlja.
    Posle raspada Rimske Imperije obnovljena je srpska država 461. godine, krunisanjem Markelina u Solunu. Markeli, Srbin, bio je vojskovođa Rimske Imperije koji je doprineo pobedi nad Atilom, na Katalinskim Poljima 451. godine. Srpsku državu učvrstio je Ostorilo Svevladov 490. godine i zvala se Srpska Carevina ili Srbija. Od tada pa do kraja 15. veka, punih hiljadu godina, Srbija postoji kao država bez prekida. Deretić citira Anonimus Reventanisa koji je predstavio postojanje tri Srbije, istog imena: prva od Jadranskog mora do Dunava, zvana Ilirska Srbija, druga od Dunava do Karpata, zvana Dačka Srbija i treća od Karpata do Baltičkog mora, zvana Sarmatskom Srbijom. Bilo je to dva veka pre Hrista. Rimljani su osvojili Ilirsku i jedan deo Dačke Srbije, jedan vek posle Hrista, a deo između Tise i Dunava ostao je zauvek neosvojen, što ide u prilog tvrdnji da nikda nije prekinuta tradicija rimskim osvajanjem. Cela Sarmatska Srbija ostala je van domašaja rimskog carstva. Dačka Srbija danas se zove Vlaška, a Baltička Srbija se zove Poljska. Znači, od uspostavljanja Ninovog carstva, oko 2015. godine stare ere, pa do danas, preko četiri hiljade godina srpska državna tradicija nije prekinuta. Otuda je Srbija “večna”.

    Sebastijan Dolči i nehotice povezuje ilirski jezik sa Srbima. A Laonik Halkokondilo u knjizi “O Turskoj”, kaže da su istim jezikom govorili svi narodi od Jonskog mora do Venecije, a za Sarmate navodi da su živeli u današnjoj Poljskoj i potom su se spustili na Dunav, što potvrđuju i Šafarik i Surovjecki, pišući o rasprostranjenosti srpskog naroda. I hrvatski pisac Dinko Zlatarić u “Elektri”, posveti knezu Zrinskom, piše o “Velikom Aleksandru, kralju srpskom”. Orfelina o ruskom caru Petru Velikome, u gramati od 3. Marta 1711. godine, zapisano je da “car svih Rusa poziva Srbe na ustanak protiv Turaka, potsećajući ih da se sete svojih slavnih i junačkih predaka, u prvom redu srpskog cara Velikog Aleksandra Makedonskog, koji je mnoge careve pobedio i mnoge države osvojio”.
    etc etc...

  8. #48

    Registriert seit
    10.05.2007
    Beiträge
    1.917
    Vladimir Ćorović

    Istorija srpskog naroda




    [h3]SADRŽAJ:[/h3]
    PREDGOVOR
    [h4]PRVI PERIOD[/h4]
    I. Prodiranje Slovena na Balkan
    II. Sloveni sa Avarima
    III. Sloveni naseljavaju Balkan
    IV. Balkanska kultura u doba seobe Slovena
    V. Slovenska plemena i njihova kultura
    VI. Organizacija slovenskih plemena na Balkanu
    [h4]DRUGI PERIOD[/h4]
    I. Bugari i balkanski Sloveni
    II. Prvi zajednički pokret Srba, Hrvata i Slovenaca
    III. Prva srpska država
    IV. Pokrštavanje Južnih Slovena
    V. Srbi između Vizantije, Hrvatske i Bugarske
    VI. Država maćedonskih Slovena
    VII. Zetska država
    VIII. Srbija za vreme borbi Vizantije i Ugarske
    [h4]TREĆI PERIOD[/h4]
    I. Stevan Nemanja
    II. Latinsko Carstvo i stvaranje Srpske Kraljevine
    III. Srpske međusobice
    IV. Zapadnjačka orijentacija u Srbiji
    V. Srbija kao glavna balkanska država
    VI. Potiskivanje Bugara kao srpskih takmaca
    VII. Stvaranje srpskog carstva
    VIII. Delo cara Dušana
    IX. Raspad Srpske Carevine
    X. Marička pogibija
    XI. Bosna kao kraljevina
    XII. Bosna kao stožer nove srpskohrvatske države
    XIII. Boj na Kosovu
    [h4]ČETVRTI PERIOD [/h4]
    I. Srbi između Turaka i Mađara
    II. Mađarska prevlast u Bosni i Srbiji
    III. Bosanski razdori
    IV. Oporavljena Srbija
    V. Despot Đurađ Branković
    VI. Prvi pad Srbije
    VII. Razlaz između despota i Mađara
    VIII. Pad Srbije
    IX. Pad Bosne
    X. Stvaranje nove srpske despotovine
    XI. Pad Hercegovine
    XII. Pad Crne Gore
    [h4]PETI PERIOD[/h4]
    I. Turski zamah
    II. Srpska despotovina u Sremu
    III. Dubrovačka Republika
    [h4]ŠESTI PERIOD [/h4]
    I. Srbi pod tuđom vlašću
    II. Turska osvajanja
    III. Nove srpske seobe
    IV. Obnova pećke patrijaršije
    V. Preokret u držanju Srba
    VI. Verski pokreti
    VII. Dalje borbe s Turcima
    VIII. Velika seoba Srba u Austriju
    IX. Srbi u Ugarskoj
    X. Oslobođenje Crne Gore
    XI. Novi saveznički rat protiv Turaka
    XII. Ruski uticaj među Srbima
    XIII. Austriski porazi
    XIV. Ruski uticaj u Crnoj Gori i susedstvu
    XV. Kočina krajina
    XVI. Duhovno oslobođenje Srba
    XVII. Razmah Crnogoraca
    [h4]NOVO DOBA[/h4]
    I.Začeci ustanka u Srbiji
    II.Početak ustanka u Srbiji
    III.Razvoj ustanka
    IV.Francuska politika prema Srbima
    V.Rusko-srpski savez
    VI.Slom Srbije
    VII.Drugi Ustanak
    VIII.Srbija kao samoupravna država
    IX.Ustanci bosanskih muslimana
    X.Krize u Srbiji
    XI.Srpski pokret 1848. godine
    XII.Crna Gora kao svetovna država
    XIII.Nacionalni i književni romantizam kod Srba
    XIV.Političke i duhovne krize u Srbiji
    XV.Put na Berlinski Kongres
    XVI.Austro-ugarska prevlast
    XVII.Srpsko-bugarski rat i njegove posledice
    XVIII.Poslednji Obrenović
    XIX.Polet Srbije
    XX.Balkanski ratovi
    XXI.Nova omladina
    XXII.Sarajevski atentat
    XXIII.Svetski rat
    XXIV.Ujedinjenje
    XXV.Vlada kralja Aleksandra
    XXVI.Između dva svetska rata
    Vladimir Ćorović i njegovo delo


    Vladimir Corovic: Istorija srpskog naroda

  9. #49

    Registriert seit
    13.10.2008
    Beiträge
    7.453
    Zitat Zitat von Marija Beitrag anzeigen


    etc etc...


    kannst du das alles bitte auf deutsch oder esstereichisch übersetzten danke

  10. #50
    vwxyz
    Zitat Zitat von Cigo Beitrag anzeigen
    rassistische serben,zum glück gibt es kaum welche davon
    Ob diese Behauptung wahr ist, kannst du gerne mit meinem Anwalt vor Gericht klären

Ähnliche Themen

  1. Serbien unterstützt den Namen Mazedonien
    Von Singidun im Forum Politik
    Antworten: 213
    Letzter Beitrag: 18.08.2010, 12:35
  2. Ovo je Srbija (Das ist Serbien)
    Von Nedd im Forum Landschaft, Tier- und Pflanzenwelt
    Antworten: 24
    Letzter Beitrag: 08.10.2006, 14:55
  3. Die Geschichte von Srbija/Serbien/Serbia
    Von jugo-jebe-dugo im Forum Geschichte und Kultur
    Antworten: 156
    Letzter Beitrag: 19.09.2005, 14:53