BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Erweiterte Suche
Kontakt
BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Benutzerliste

Willkommen bei BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen.
Seite 12 von 64 ErsteErste ... 289101112131415162262 ... LetzteLetzte
Ergebnis 111 bis 120 von 635

Woher kommt euer Nachname?

Erstellt von Zmaj, 08.04.2010, 21:21 Uhr · 634 Antworten · 74.205 Aufrufe

  1. #111
    hamza m3 g-power
    haben folgende nachnamen in der familie meistens ohne ic am ende :
    puska, hukara, niksic , paco, hasanbegovic usw
    meistens wissen wir woher die nachnamen ohne ic kommen und zwar von gebirgen abgeleitet oder wäldern oder von spitznamen der vofahren
    finde jeder sollte wissen woher sein nachname kommt, weil es interessant ist

  2. #112

    Registriert seit
    07.04.2010
    Beiträge
    341
    Ich weiß alles über meinen Nachnamen wer sich unten in der Liste wieder findet, kann sicher sein das die Vorfahren Serben waren

    Порекло српског племена Богуновића (Богуновић и - племенско име, али и лично презиме[тражи се извор од 12. 2009.]) је из данашњег подручја северне Црне Горе (мисли  се на Стару Херцеговину, која је освојена/ослобођена 1876. године, у рату против Турака од с тране Срба из Црне Горе, које је предводио њихов п оглавар књаз Никола I Петровић.

    Већи део припадника овог племена мигрирао је краје м средњег века ка подручју данашње Херцеговине, за тим према Лици (Врело Зрмање) и делом ка северној  Далмацији, те касније Босанској Крајини, ... итд.  Мањи број породица из овог племена прихватило је к атоличку веру (углавно је у питању прекрштавање у  18-19 веку) већином због напредовања у војној служби,  тј. војно-политичке каријере, а тек пар породица је у Босни  прихватило ислам као своју религију, с друге стран е преко 95% племена и даље је православног верског  опредељења.

    У дубровачком архиву су забележене две информације  које потичу са простора Херцеговине, односно Попо ва поља, а везане су за племе/породицу Богуновић. Први пут тамо се помиње неки Ц вјетко Богуновић, из Попова поља (крај Требиња), к оји је био заступник неком Грдоју Трибутиницу у Ду бровнику 8. јануара 1371. године. Други пут се пом иње неки Брајко Богуновић из села Котези у Поповом  пољу. Он се унајмљује у Дубровнику под одређеним  условима који су регулисани уговором обе стра не.

    У књизи "Презимена у Црној Гори" (Београдска књига , Београд, 2007), аутори Аким Миљанић и Вукота Миљ анић спомињу (стр. 53) локације на којима је регис тровано презиме Богуновић на простору садашње Црне  Горе, као и од када (које године) датирају најста рији сачувани помени наведеног презимена. Колико с у они у оквиру свог истраживања успели да сазнају,  презиме Богуновић се спомиње у периоду од 143 5-1940. године, у Котору и Судном Црном Плату.

    Записи о племену и породици Богуновић
    Више аутора је писало о племену Богуновића:

        * Владислав Скарић "Порјекло православног наро да у сјеверозападној Босни" (стр. 29, Гласник Зема љског музеја, Сарајево, 1918) наводи податке до ко јих је дошао о породици Богуновић:

    ... Таква једна старија породица су Богуновићи, ко ји су по породичној традицији дошли из Рашке под Б јелај. Послије су се дигли и отишли у Зрмању (изво рни крај ријеке Зрмање), па су се одатле раширили  по Лици, сјеверној Далмацији и сјеверозападној Бос ни. Њихови су братственици Бероње, Ковачевићи, Паш ићи и Пјанићи. Сви славе св. Јована. ....

    На једном другом месту (стр. 30) он каже: ... Богу новићи по правним традицијама донесеним из Рашке б или су прије наизмјенце Поповићи и Ковачевићи . ...

    За разумевање горњих навода треба знати да се Рашк а област (тада најјачи српски посед) у средњем век у простирала на запад кроз српске крајеве све до р еке Неретве.

        * Јован Цвијић "Насеља и порекло становништва"  (књига 20, стр. 348, Српски етнографски зборник у  издању Српске краљевске академије, Београд, 1925) .

    У делу текста Поуње у Босанској Крајини почев од с тране 348, Милан Карановић (један од аутора)  каже:

    ... Богуновићи су (по Вл. Скарићу) од Рашке. То са м чуо и од њихових братсвеника у Лици, да су од Ст аре Србије. Нина Ковачевић, старац од 75 година из  Малог Радића прича о пореклу свога рода ово: пре  300 год. пали су на Змијање под Бјелај. Када су же не набијале конопље, изгори им кућа и у њој тапије . Тада им Турци отму земље и они се склоне у Далма цију, управо када је Млетачка истисла Турке из Дал мације. Када је Стојан Јанковић истерао Турке из Л ике, пресели један огранак у Лику у Зрмању. Ту их  се брзо народи толико да су се морали расељавати.  Исели их 7 браће пре 150. г. у Врановину у Бјелајс ком пољу. И ту нису могли да се скрасе и преселе с е у Дољане. Један брат је био ковач. ...

    У другом делу текста на стр. 349, аутор текста каж е:

    ... О томе се толико сачувало да су "некако једно"  па се ето "разродило". Због тога сто су се разгра њавали у Далмацији, Лици и Босанској Крајини то се  племе Богуновића може разврстати у три групе родо ва. Ни један ми слуцај није познат да су се између  се женили.

        * У првој су групи Богуновићи 21 к. у десет на сеља; Ковачевићи 97 к. у 21 н.; Пашићи 31 к. у 6 н .; Пјанићи 3 к.; Анушићи 10 к. у 4 н.; Мазалице 12  к. у 6 н.; Бундале 4 к. у 2 н. и Ђурашиновићи 5 к . свега је од ове гране 183 куће.
        * У другој су у Далмацији разрођеној групи нај јачи Адамовићи. ИзДалмације су пали пре 200. г. у  Смољану више Босанског Петровца. Ту побију Турке,  јер су им хтели да проведу силу на слави, па побег ну преко планине у ову област, а једни у Прекосање .

    У овој су групи: Адамовићи 27к. у 9 н.; Марчете 24  к. у 5 н.; Стојановићи 16 к. у 8 н.; Грмуше 25 к.  у 18 н. и Татићи 15 к. у 5 н. Свега 107 кућа.

        * У трећој су личкој групи Миљуши - Обрадовићи и Крајиновићи. Има их у овој области:  Миљуша 26 к. у 13 насеља; Обрадовића 18 к. у 7 н.;  Цвјетичани 27 к. у 11 н.; Познана 7 к. у 4 н.; Бо рића 6 к. у 3 н.; Крајиновића 10 к. у 6 н.; Шкундр ића 6 к. у 4 н.; Врањеша 5 к. у 2 н. и Ракића  1 к.

    Свега је братства Богуновића у овој области 396 ку ца са 22 презимена и сви славе св. Јована. У Лици  је самих Богуновића 79 к. у 8 насеља.

    Од познатих су истакнутих људи из ових група родов а: војвода из устанка 1875-78. Тривун Бундало из Хасана и поп Вајан Ковачевић , задњи лички хајдучки харамбаша Лаза Шкундрић, и  организатор аустријске жандармерије у Босни генера л Цвјетичанин. Изразитих је њихових племенских осо бина, борбености и ретке смелости поп Миле Богунов ић из Врела, који је умро 1915., интерниран у Арад у. ...

    У истој књизи на страни 386, аутор каже следе ће:

    ... Досељених родова с Ј. и Ј. И има загаситије ко мплексије (од црномањасте до смеђе у нијансама) и  отвореније плаве. Изгледа да их је од свих тих род ова 66% загаситије, а 33% отвореније комплексије.  Више су загаситије комплексије групе родова: Гаков ићи (најцрње масти) Богуновићи, Поповићи, Дмитрови ћи (по предању огранак рода Стојана Новаковића), Б ероње, Радаковићи, Узелци, Добројевићи, Кондићи, Ј еличићи, Срдићи, Рајилићи, Стојаковићи, Богдановић и и Качавенде. Отвореније су комплексије највећа г рупа родова, који су пореклом с Ј.: Родић-Стојисављевић и Лалић-Прица. Поред њих су отвореније комплексије, али др угог карактера, група родова: Мајсторовић-Ћулибрк и Бањац-Латиновић. Виолентност Крајишника установио је Цви јић упоређујући их са Црмничанима у Црној Гори. Он а је најизразитија код родова, који су пореклом с  Југа и загаситије комплексије. Код њих има највише  смелости, борбености, експанзивности и епског зан оса. На њима се даду пратити наступи плаховитости  и убојитости. Дали су највећи број хајдука и војво да у устанцима. Најпопуларније су војводе у устанк у 1875-78. из родова, који су старином с Ј. и Ј. И.: хајд ук Пеција Поповић, Триво Амелица, Голуб Бабић, Три во Бундало, поп Вајан Ковачевић, Симо Давидовић и  поп Јово Гак. Помињана је плодност групе родова Ро дић-Стојисављевић. Пада у очи њихова способност да се  прилагоде свакој средини, опортуни су у политици и  воле власт по сваку цену; добри су трговци. . ..

        * Бранко Ј. Бокан "Општина Сански Мост" (књига/део I, до јула 1941, Борба, Београд, 1974).

    У делу књиге у којем говори о породицама које наст ањују подручје Санског Моста он на средини страниц е каже:

    ... Шкундрићи су се у Лици звали Богуновићи и род  су са Ковачевићима, Бундалама, Цветичанима, а сви  су се раније, у Лици звали Богуновићи.

    Према причањима Лазе Шкундрића, посљедњег личког х арамбаше, који је хајдуковао 16 година, Шкундрићи  су из Херцеговине. Тамо су убили бега, побјегли и  населили се у Бјелајско поље. Херцеговачки Турци с азнају за њих, па су морали поново да бјеже, овај  пут преко Грмеч-планине у крај око Паланке. ...

    Као извор Бокан је користио текст "Из старог завич аја" написан од стране Буде Будисављевића - Прједорског (Матица српска, Нови Сад).

        * Милан Дивјак Лички "Лика|Лички календар за с ваку годину" (Нови Сад, 1997).

    У делу књиге у коме говори (поднаслов: Да се не за борави да су Срби живјели у Лици и Крбави) даје сп исак неких места из овог краја (бивше СФРЈ) у који ма су пре 1991, живеле поједине породице (па поред  осталих и припадници племена Богуновића).

    Како је Дивјак забележио Богуновићи су живели у сл едећим насељима на овом подручју (у загради су нав едене породице које припадају овом племену):

        * Доњи Лапац (Богуновић, Ковачевић, Обрадовић  и Цветичанин),
        * Госпић (Адамовић, Ковачевић, Крајновић, Обра довић, Стојановић и Шкундрић),
        * Грачац (Богуновић, Ковачевић, Марчетић, Миљу ш, Обрадовић, Цвјетичанин и Цветичанин),
        * Кореница (Борић, Ковачевић, Познан, Стојанов ић и Цвјетичанин),
        * Оточац (Борић, Ковачевић, Стојановић и Цвија новић),
        * Плашко (Стојановић и Цветичанин),
        * Плитвичка језера - Мукиње и Плитвице (Борић, Ковачевић и Марчети ћ),
        * Срб (Богуновић, Марчетић, Миљуш и Обрадовић) ,
        * Теслинград (Богуновић, Обрадовић, Стојановић , Цвјетичанин и Шкундрић),
        * Удбине (Ковачевић и Цвјетичанин),
        * Велика Попина - Зрмања (Шкундрић),
        * Врховина (Борић, Крајновић, Миљуш, Стојанови ћ и Цвјетичанин),
        * Дабар (Цветичанин, Цвијетичанин и Цвјетичани н),
        * Дољани - Доњи Лапац (Богуновић, Миљуш, и Обрадовић),
        * Косиње (Цвијановић),
        * Медак (Борић),
        * Личко Петрово село (Адамовић, Цветичанин, Цв ијетичанин и Цвјетићанин).

        * Проф. Нилола Лакета, историчар: Према књизи  Милана Дивјака, а по казивању старих, Пјанићи су п ореклом од Богуновића, који су из Старе Србије пре ко Црне Горе, Херцеговине, Босне доселили у северн у Далмацију у Плавно. Одатле након 1689. године, п ређоше у Лику, у Зрмању.

    У Лици се Богуновићи народише те се прозваше други м презименима и раселише по Лици и Босанској Краји ни. Једни од њих су Пјанићи. Пјанићи као и Богунов ићи славе светог Јована.

    Истакнуте личности из племена Богуновића
    Бројне су истакнуте личности које потичу из племен а Богуновића:

        * Војвода Тривун Бундало, српски вођа у "босан ско-херцеговачком устанку" 1875-1878;
        * Војвода поп Вајан Ковачевић, српски вођа у " босанско-херцеговачком устанку" 1875-1878;
        * Војвода поп Миле Богуновић (?-1915), српски вођа у "босанско-херцеговачком устанку" 1875-1878;
        * Хајдучки харамбаша Лазар-Лазо Шкундрић, Лазо је био и последњи лички харамб аша;
        * Четнички војвода Бранко-Бране И. Богуновић (1911-1945), помоћник команданта Динарске четничке дивиз ије (ДЧД);
        * Др. Младен Стојановић (1896-1942), лекар, организатор устанка у Босанској крај ини,народни херој Југославије;
        * Тадија Анушић (1896-1942), основао је Странку радног народа 1938. годи не, народни херој "народноослободилачке борбе" (НО Б);
        * Урош И. Богуновић - Роца (1914-2006), генерал-мајор ЈНА и народни херој Југославије;
        * Академик проф. др Сретен Стојановић (1898-1960), редовни члан Српске академије наука и уметн ости (САНУ) и чувени југословенски (српски) скулпт ор, професор му је био познати француски скулптор  Éмиле Антоине Боурделле;
        * Академик проф. др Владимир Богуновић (1912-1986), редовни члан Српске академије наука и уметн ости (САНУ), Одељење техничких наука;
        * Академик проф. др Илија Стојановић (1924-2007), редовни члан Српске академије наука и уметн ости (САНУ), оснивач је модерне Катедре за телеком уникације, коју је водио 19 година, а потом ради к ао управник Завода за телекомуникације и рачунарск у технику. Током 1984. године председава у Комитет у за планирање ФМ радиодифузије. Следеће године из абран је за председника Светске конференције за ко ришћење геостационарне сателитске орбите, а 1987.  године председава Панелом експерата организације " ИФРБ" (Интернатионал Фреqуенцy Регистратион Боард) ;
        * Академик проф. др Љубиша Ракић, Медицински ф акултет, Универзитет у Београду; управник Центра з а научноистраживачки рад Клиничког центра Србије у  Београду, потпредседник Српске академије наука и  уметности (САНУ) за природне науке , Одељење медиц инских наука. Црногорска академија наука и уметнос ти (ЦАНУ) - дописни члан од 1973. године; Академииа Наук Укра инy (АНУК) - редовни члан од 1978. године. Академија наука и у метности Босне и Херцеговине (АНУ БиХ) - домаћи члан од 1984. године; Неw Yорк Ацадемy оф  Сциенцес (НYАЦ) - члан; Академия наук СССР (данас - Россијскаја академија наук) - инострани члан од 1982. године;
        * Угљеша Богуновић, чувени београдски архитект а;
        * Академик проф. др Бранко Шкундрић, члан Акад емије наука Републике Српске;
        * Проф. др Петар Шкундрић, Технолошко-металуршки факултет, Катедра за текстилно инжењерс тво, Универзитет у Београду, а једно време (1 991-1992) обављао је и функцију секретара [[Социјалистичке партије Србије]] (СПС);
        * Никанор (Вељко) Богуновић, Епископ банатски,  тј. владика Српске православне цркве (СПЦ);
        * Ђорђе Богуновић, потпредседник Скупштине Реп ублике Српске Крајине;
        * Борислав Богуновић, министар полиције Српске  аутономне области (САО): "Славонија, Барања и Зап адни Срем", и потпредседник Скупштине Републике Ср пске Крајине;
        * Проф. др Данијел Цвјетичанин, Економски факу лтет, Универзитет у Београду;
        * Проф. др Милан Крајиновић, Пољопривредни фак ултет, Универзитет у Новом Саду;
        * Проф. др. Никола Богуновић, Факултет електро технике и рачунарства, Одељење за информационе сис теме (хрв. Одјел за информацијске суставе), Универ зитет у Загребу (хрв. Загребачко свеучилиште) ;
        * Проф. др Александар Богуновић, Економски фак ултет, Универзитет у Загреб (хрв. Загребачко свеуч илиште);
        * Проф. др Матко Богуновић, Агрономски факулте т, Универзитет у Загребу (хрв. Загребачко свеучили ште);
        * Слободан - Гиша Богуновић, члан Академије архитектуре Србије , историчар архитектуре и писац;
        * Небојша Богуновић, публициста;

    Које породице чине племе Богуновића
    Племенско братство Богуновића чине разне породице,  које данас носе 25 различитих презимена (са вариј антама чак 32 презиме), а готово свима је Крсна сл ава св. Јован, јер је свега пар породица мењало св оју оригиналну славу.

    Познато је да Срби нерадо мењају славе, а ако су т о икад и учинили то је искључиво био резултат неки х тешких недаћа које су погодиле конкретну породиц у, а за које по народном веровању ово представља н еку врсту задњег покушаја измене судбине у позитив ном смеру.

    Племе Богуновића чине братства/породице:

        * Адамовић;
        * Анушић;
        * Бероња;
        * Богуновић;
        * Борић
        * Бундало;
        * Цвјетичанин (уз варијанте истог презимена: Ц ветичанин, Цвијетићанин, Цвијетичанин и Цвјетићани н);
        * Ђурашиновић;
        * Грмуша;
        * Ковачевић;
        * Крајиновић (уз варијанту истог презимена: Кр ајновић);
        * Марчета (уз варијанту истог презимена: Марче тић);
        * Мазалица;
        * Миљуш;
        * Обрадовић;
        * Пашић;
        * Пјанић;
        * Поповић;
        * Познан;
        * Ракић;
        * Шкундрић (уз варијанту истог презимена:
     * Стојановић;
        * Татић;
        * Томић (Томићи у Дрвару, село: Велики Штрпци.  Ови Томићи су од рода Марчета. Старином су из Лик е. Пре 130 година преселили су одавде њихови рођац и на Камен , код Гламоча и на Пркосе код Петроваца .);
        * Врањеш;

    Напомена: Код породица са презименом Богуновић у с еверној Далмацији (насеља: Биљане Доње, Бенковац,  Запужане, Раштевић, Радашиновци, Медвиђа, Јагодња  доња, Какма и Булић) присутне су спорадично и след еће Крсне славе: св. Георгие, тј. Ђурђевдан, св. С теван; код Марчетића у северној Далмацији (насеља:  Книн, Кољани и Сињ): св. Архангел Михаило, тј. Ар анђеловдан; код Пашћа у северној Далмацији (насеље : Отон): св. Стефан; код Ракића у северној Далмаци ји (Буковић, Бенковац, Вариводе и Ђеврске): св. Ни кола и св. Георгие, тј. Ђурђевдан; код Татића у се верној Далмацији (насеље: Кањане): св. Никола; код  Врањеша у северној Далмацији (насеља: Бенковац и  Цетина): св. Никола.

  3. #113

    Registriert seit
    31.01.2009
    Beiträge
    6.317
    Zitat Zitat von Arvanitis Beitrag anzeigen
    Aus epirus. Der name wurde auch nie geändert was eigentlich gängig in dem Gebiet war wenn man Osmanen tötete. Und der Name wurde beibehalten obwohl man auch Aga´s und Beys getötet hatt.
    Gute Kämpfer.

  4. #114
    hamza m3 g-power
    Zitat Zitat von _4C_ Beitrag anzeigen
    Ich weiß alles über meinen Nachnamen wer sich unten in der Liste wieder findet, kann sicher sein das die Vorfahren Serben waren

    Порекло српског племена Богуновића (Богуновић и - племенско име, али и лично презиме[тражи се извор од 12. 2009.]) је из данашњег подручја северне Црне Горе (мисли  се на Стару Херцеговину, која је освојена/ослобођена 1876. године, у рату против Турака од с тране Срба из Црне Горе, које је предводио њихов п оглавар књаз Никола I Петровић.

    Већи део припадника овог племена мигрирао је краје м средњег века ка подручју данашње Херцеговине, за тим према Лици (Врело Зрмање) и делом ка северној  Далмацији, те касније Босанској Крајини, ... итд.  Мањи број породица из овог племена прихватило је к атоличку веру (углавно је у питању прекрштавање у  18-19 веку) већином због напредовања у војној служби,  тј. војно-политичке каријере, а тек пар породица је у Босни  прихватило ислам као своју религију, с друге стран е преко 95% племена и даље је православног верског  опредељења.

    У дубровачком архиву су забележене две информације  које потичу са простора Херцеговине, односно Попо ва поља, а везане су за племе/породицу Богуновић. Први пут тамо се помиње неки Ц вјетко Богуновић, из Попова поља (крај Требиња), к оји је био заступник неком Грдоју Трибутиницу у Ду бровнику 8. јануара 1371. године. Други пут се пом иње неки Брајко Богуновић из села Котези у Поповом  пољу. Он се унајмљује у Дубровнику под одређеним  условима који су регулисани уговором обе стра не.

    У књизи "Презимена у Црној Гори" (Београдска књига , Београд, 2007), аутори Аким Миљанић и Вукота Миљ анић спомињу (стр. 53) локације на којима је регис тровано презиме Богуновић на простору садашње Црне  Горе, као и од када (које године) датирају најста рији сачувани помени наведеног презимена. Колико с у они у оквиру свог истраживања успели да сазнају,  презиме Богуновић се спомиње у периоду од 143 5-1940. године, у Котору и Судном Црном Плату.

    Записи о племену и породици Богуновић
    Више аутора је писало о племену Богуновића:

        * Владислав Скарић "Порјекло православног наро да у сјеверозападној Босни" (стр. 29, Гласник Зема љског музеја, Сарајево, 1918) наводи податке до ко јих је дошао о породици Богуновић:

    ... Таква једна старија породица су Богуновићи, ко ји су по породичној традицији дошли из Рашке под Б јелај. Послије су се дигли и отишли у Зрмању (изво рни крај ријеке Зрмање), па су се одатле раширили  по Лици, сјеверној Далмацији и сјеверозападној Бос ни. Њихови су братственици Бероње, Ковачевићи, Паш ићи и Пјанићи. Сви славе св. Јована. ....

    На једном другом месту (стр. 30) он каже: ... Богу новићи по правним традицијама донесеним из Рашке б или су прије наизмјенце Поповићи и Ковачевићи . ...

    За разумевање горњих навода треба знати да се Рашк а област (тада најјачи српски посед) у средњем век у простирала на запад кроз српске крајеве све до р еке Неретве.

        * Јован Цвијић "Насеља и порекло становништва"  (књига 20, стр. 348, Српски етнографски зборник у  издању Српске краљевске академије, Београд, 1925) .

    У делу текста Поуње у Босанској Крајини почев од с тране 348, Милан Карановић (један од аутора)  каже:

    ... Богуновићи су (по Вл. Скарићу) од Рашке. То са м чуо и од њихових братсвеника у Лици, да су од Ст аре Србије. Нина Ковачевић, старац од 75 година из  Малог Радића прича о пореклу свога рода ово: пре  300 год. пали су на Змијање под Бјелај. Када су же не набијале конопље, изгори им кућа и у њој тапије . Тада им Турци отму земље и они се склоне у Далма цију, управо када је Млетачка истисла Турке из Дал мације. Када је Стојан Јанковић истерао Турке из Л ике, пресели један огранак у Лику у Зрмању. Ту их  се брзо народи толико да су се морали расељавати.  Исели их 7 браће пре 150. г. у Врановину у Бјелајс ком пољу. И ту нису могли да се скрасе и преселе с е у Дољане. Један брат је био ковач. ...

    У другом делу текста на стр. 349, аутор текста каж е:

    ... О томе се толико сачувало да су "некако једно"  па се ето "разродило". Због тога сто су се разгра њавали у Далмацији, Лици и Босанској Крајини то се  племе Богуновића може разврстати у три групе родо ва. Ни један ми слуцај није познат да су се између  се женили.

        * У првој су групи Богуновићи 21 к. у десет на сеља; Ковачевићи 97 к. у 21 н.; Пашићи 31 к. у 6 н .; Пјанићи 3 к.; Анушићи 10 к. у 4 н.; Мазалице 12  к. у 6 н.; Бундале 4 к. у 2 н. и Ђурашиновићи 5 к . свега је од ове гране 183 куће.
        * У другој су у Далмацији разрођеној групи нај јачи Адамовићи. ИзДалмације су пали пре 200. г. у  Смољану више Босанског Петровца. Ту побију Турке,  јер су им хтели да проведу силу на слави, па побег ну преко планине у ову област, а једни у Прекосање .

    У овој су групи: Адамовићи 27к. у 9 н.; Марчете 24  к. у 5 н.; Стојановићи 16 к. у 8 н.; Грмуше 25 к.  у 18 н. и Татићи 15 к. у 5 н. Свега 107 кућа.

        * У трећој су личкој групи Миљуши - Обрадовићи и Крајиновићи. Има их у овој области:  Миљуша 26 к. у 13 насеља; Обрадовића 18 к. у 7 н.;  Цвјетичани 27 к. у 11 н.; Познана 7 к. у 4 н.; Бо рића 6 к. у 3 н.; Крајиновића 10 к. у 6 н.; Шкундр ића 6 к. у 4 н.; Врањеша 5 к. у 2 н. и Ракића  1 к.

    Свега је братства Богуновића у овој области 396 ку ца са 22 презимена и сви славе св. Јована. У Лици  је самих Богуновића 79 к. у 8 насеља.

    Од познатих су истакнутих људи из ових група родов а: војвода из устанка 1875-78. Тривун Бундало из Хасана и поп Вајан Ковачевић , задњи лички хајдучки харамбаша Лаза Шкундрић, и  организатор аустријске жандармерије у Босни генера л Цвјетичанин. Изразитих је њихових племенских осо бина, борбености и ретке смелости поп Миле Богунов ић из Врела, који је умро 1915., интерниран у Арад у. ...

    У истој књизи на страни 386, аутор каже следе ће:

    ... Досељених родова с Ј. и Ј. И има загаситије ко мплексије (од црномањасте до смеђе у нијансама) и  отвореније плаве. Изгледа да их је од свих тих род ова 66% загаситије, а 33% отвореније комплексије.  Више су загаситије комплексије групе родова: Гаков ићи (најцрње масти) Богуновићи, Поповићи, Дмитрови ћи (по предању огранак рода Стојана Новаковића), Б ероње, Радаковићи, Узелци, Добројевићи, Кондићи, Ј еличићи, Срдићи, Рајилићи, Стојаковићи, Богдановић и и Качавенде. Отвореније су комплексије највећа г рупа родова, који су пореклом с Ј.: Родић-Стојисављевић и Лалић-Прица. Поред њих су отвореније комплексије, али др угог карактера, група родова: Мајсторовић-Ћулибрк и Бањац-Латиновић. Виолентност Крајишника установио је Цви јић упоређујући их са Црмничанима у Црној Гори. Он а је најизразитија код родова, који су пореклом с  Југа и загаситије комплексије. Код њих има највише  смелости, борбености, експанзивности и епског зан оса. На њима се даду пратити наступи плаховитости  и убојитости. Дали су највећи број хајдука и војво да у устанцима. Најпопуларније су војводе у устанк у 1875-78. из родова, који су старином с Ј. и Ј. И.: хајд ук Пеција Поповић, Триво Амелица, Голуб Бабић, Три во Бундало, поп Вајан Ковачевић, Симо Давидовић и  поп Јово Гак. Помињана је плодност групе родова Ро дић-Стојисављевић. Пада у очи њихова способност да се  прилагоде свакој средини, опортуни су у политици и  воле власт по сваку цену; добри су трговци. . ..

        * Бранко Ј. Бокан "Општина Сански Мост" (књига/део I, до јула 1941, Борба, Београд, 1974).

    У делу књиге у којем говори о породицама које наст ањују подручје Санског Моста он на средини страниц е каже:

    ... Шкундрићи су се у Лици звали Богуновићи и род  су са Ковачевићима, Бундалама, Цветичанима, а сви  су се раније, у Лици звали Богуновићи.

    Према причањима Лазе Шкундрића, посљедњег личког х арамбаше, који је хајдуковао 16 година, Шкундрићи  су из Херцеговине. Тамо су убили бега, побјегли и  населили се у Бјелајско поље. Херцеговачки Турци с азнају за њих, па су морали поново да бјеже, овај  пут преко Грмеч-планине у крај око Паланке. ...

    Као извор Бокан је користио текст "Из старог завич аја" написан од стране Буде Будисављевића - Прједорског (Матица српска, Нови Сад).

        * Милан Дивјак Лички "Лика|Лички календар за с ваку годину" (Нови Сад, 1997).

    У делу књиге у коме говори (поднаслов: Да се не за борави да су Срби живјели у Лици и Крбави) даје сп исак неких места из овог краја (бивше СФРЈ) у који ма су пре 1991, живеле поједине породице (па поред  осталих и припадници племена Богуновића).

    Како је Дивјак забележио Богуновићи су живели у сл едећим насељима на овом подручју (у загради су нав едене породице које припадају овом племену):

        * Доњи Лапац (Богуновић, Ковачевић, Обрадовић  и Цветичанин),
        * Госпић (Адамовић, Ковачевић, Крајновић, Обра довић, Стојановић и Шкундрић),
        * Грачац (Богуновић, Ковачевић, Марчетић, Миљу ш, Обрадовић, Цвјетичанин и Цветичанин),
        * Кореница (Борић, Ковачевић, Познан, Стојанов ић и Цвјетичанин),
        * Оточац (Борић, Ковачевић, Стојановић и Цвија новић),
        * Плашко (Стојановић и Цветичанин),
        * Плитвичка језера - Мукиње и Плитвице (Борић, Ковачевић и Марчети ћ),
        * Срб (Богуновић, Марчетић, Миљуш и Обрадовић) ,
        * Теслинград (Богуновић, Обрадовић, Стојановић , Цвјетичанин и Шкундрић),
        * Удбине (Ковачевић и Цвјетичанин),
        * Велика Попина - Зрмања (Шкундрић),
        * Врховина (Борић, Крајновић, Миљуш, Стојанови ћ и Цвјетичанин),
        * Дабар (Цветичанин, Цвијетичанин и Цвјетичани н),
        * Дољани - Доњи Лапац (Богуновић, Миљуш, и Обрадовић),
        * Косиње (Цвијановић),
        * Медак (Борић),
        * Личко Петрово село (Адамовић, Цветичанин, Цв ијетичанин и Цвјетићанин).

        * Проф. Нилола Лакета, историчар: Према књизи  Милана Дивјака, а по казивању старих, Пјанићи су п ореклом од Богуновића, који су из Старе Србије пре ко Црне Горе, Херцеговине, Босне доселили у северн у Далмацију у Плавно. Одатле након 1689. године, п ређоше у Лику, у Зрмању.

    У Лици се Богуновићи народише те се прозваше други м презименима и раселише по Лици и Босанској Краји ни. Једни од њих су Пјанићи. Пјанићи као и Богунов ићи славе светог Јована.

    Истакнуте личности из племена Богуновића
    Бројне су истакнуте личности које потичу из племен а Богуновића:

        * Војвода Тривун Бундало, српски вођа у "босан ско-херцеговачком устанку" 1875-1878;
        * Војвода поп Вајан Ковачевић, српски вођа у " босанско-херцеговачком устанку" 1875-1878;
        * Војвода поп Миле Богуновић (?-1915), српски вођа у "босанско-херцеговачком устанку" 1875-1878;
        * Хајдучки харамбаша Лазар-Лазо Шкундрић, Лазо је био и последњи лички харамб аша;
        * Четнички војвода Бранко-Бране И. Богуновић (1911-1945), помоћник команданта Динарске четничке дивиз ије (ДЧД);
        * Др. Младен Стојановић (1896-1942), лекар, организатор устанка у Босанској крај ини,народни херој Југославије;
        * Тадија Анушић (1896-1942), основао је Странку радног народа 1938. годи не, народни херој "народноослободилачке борбе" (НО Б);
        * Урош И. Богуновић - Роца (1914-2006), генерал-мајор ЈНА и народни херој Југославије;
        * Академик проф. др Сретен Стојановић (1898-1960), редовни члан Српске академије наука и уметн ости (САНУ) и чувени југословенски (српски) скулпт ор, професор му је био познати француски скулптор  Éмиле Антоине Боурделле;
        * Академик проф. др Владимир Богуновић (1912-1986), редовни члан Српске академије наука и уметн ости (САНУ), Одељење техничких наука;
        * Академик проф. др Илија Стојановић (1924-2007), редовни члан Српске академије наука и уметн ости (САНУ), оснивач је модерне Катедре за телеком уникације, коју је водио 19 година, а потом ради к ао управник Завода за телекомуникације и рачунарск у технику. Током 1984. године председава у Комитет у за планирање ФМ радиодифузије. Следеће године из абран је за председника Светске конференције за ко ришћење геостационарне сателитске орбите, а 1987.  године председава Панелом експерата организације " ИФРБ" (Интернатионал Фреqуенцy Регистратион Боард) ;
        * Академик проф. др Љубиша Ракић, Медицински ф акултет, Универзитет у Београду; управник Центра з а научноистраживачки рад Клиничког центра Србије у  Београду, потпредседник Српске академије наука и  уметности (САНУ) за природне науке , Одељење медиц инских наука. Црногорска академија наука и уметнос ти (ЦАНУ) - дописни члан од 1973. године; Академииа Наук Укра инy (АНУК) - редовни члан од 1978. године. Академија наука и у метности Босне и Херцеговине (АНУ БиХ) - домаћи члан од 1984. године; Неw Yорк Ацадемy оф  Сциенцес (НYАЦ) - члан; Академия наук СССР (данас - Россијскаја академија наук) - инострани члан од 1982. године;
        * Угљеша Богуновић, чувени београдски архитект а;
        * Академик проф. др Бранко Шкундрић, члан Акад емије наука Републике Српске;
        * Проф. др Петар Шкундрић, Технолошко-металуршки факултет, Катедра за текстилно инжењерс тво, Универзитет у Београду, а једно време (1 991-1992) обављао је и функцију секретара [[Социјалистичке партије Србије]] (СПС);
        * Никанор (Вељко) Богуновић, Епископ банатски,  тј. владика Српске православне цркве (СПЦ);
        * Ђорђе Богуновић, потпредседник Скупштине Реп ублике Српске Крајине;
        * Борислав Богуновић, министар полиције Српске  аутономне области (САО): "Славонија, Барања и Зап адни Срем", и потпредседник Скупштине Републике Ср пске Крајине;
        * Проф. др Данијел Цвјетичанин, Економски факу лтет, Универзитет у Београду;
        * Проф. др Милан Крајиновић, Пољопривредни фак ултет, Универзитет у Новом Саду;
        * Проф. др. Никола Богуновић, Факултет електро технике и рачунарства, Одељење за информационе сис теме (хрв. Одјел за информацијске суставе), Универ зитет у Загребу (хрв. Загребачко свеучилиште) ;
        * Проф. др Александар Богуновић, Економски фак ултет, Универзитет у Загреб (хрв. Загребачко свеуч илиште);
        * Проф. др Матко Богуновић, Агрономски факулте т, Универзитет у Загребу (хрв. Загребачко свеучили ште);
        * Слободан - Гиша Богуновић, члан Академије архитектуре Србије , историчар архитектуре и писац;
        * Небојша Богуновић, публициста;

    Које породице чине племе Богуновића
    Племенско братство Богуновића чине разне породице,  које данас носе 25 различитих презимена (са вариј антама чак 32 презиме), а готово свима је Крсна сл ава св. Јован, јер је свега пар породица мењало св оју оригиналну славу.

    Познато је да Срби нерадо мењају славе, а ако су т о икад и учинили то је искључиво био резултат неки х тешких недаћа које су погодиле конкретну породиц у, а за које по народном веровању ово представља н еку врсту задњег покушаја измене судбине у позитив ном смеру.

    Племе Богуновића чине братства/породице:

        * Адамовић;
        * Анушић;
        * Бероња;
        * Богуновић;
        * Борић
        * Бундало;
        * Цвјетичанин (уз варијанте истог презимена: Ц ветичанин, Цвијетићанин, Цвијетичанин и Цвјетићани н);
        * Ђурашиновић;
        * Грмуша;
        * Ковачевић;
        * Крајиновић (уз варијанту истог презимена: Кр ајновић);
        * Марчета (уз варијанту истог презимена: Марче тић);
        * Мазалица;
        * Миљуш;
        * Обрадовић;
        * Пашић;
        * Пјанић;
        * Поповић;
        * Познан;
        * Ракић;
        * Шкундрић (уз варијанту истог презимена:
     * Стојановић;
        * Татић;
        * Томић (Томићи у Дрвару, село: Велики Штрпци.  Ови Томићи су од рода Марчета. Старином су из Лик е. Пре 130 година преселили су одавде њихови рођац и на Камен , код Гламоча и на Пркосе код Петроваца .);
        * Врањеш;

    Напомена: Код породица са презименом Богуновић у с еверној Далмацији (насеља: Биљане Доње, Бенковац,  Запужане, Раштевић, Радашиновци, Медвиђа, Јагодња  доња, Какма и Булић) присутне су спорадично и след еће Крсне славе: св. Георгие, тј. Ђурђевдан, св. С теван; код Марчетића у северној Далмацији (насеља:  Книн, Кољани и Сињ): св. Архангел Михаило, тј. Ар анђеловдан; код Пашћа у северној Далмацији (насеље : Отон): св. Стефан; код Ракића у северној Далмаци ји (Буковић, Бенковац, Вариводе и Ђеврске): св. Ни кола и св. Георгие, тј. Ђурђевдан; код Татића у се верној Далмацији (насеље: Кањане): св. Никола; код  Врањеша у северној Далмацији (насеља: Бенковац и  Цетина): св. Никола.
    bf jetzt auf kyrillisch? kann das nich lesen

  5. #115
    Avatar von Grobar

    Registriert seit
    14.07.2004
    Beiträge
    9.644
    Zitat Zitat von hamza-gazija Beitrag anzeigen
    bf jetzt auf kyrillisch? kann das nich lesen
    Probier die beiden links:
    http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91...B2%D0%B8%D1%9B
    Bogunovic wiki2

    @_4C_
    QUELLE IMMER ANGEBEN!!!!...bitte...

  6. #116
    ardi-
    Zitat Zitat von Ksamili Beitrag anzeigen
    Sagt mal weiß einer von den Albanern hier, ob es in Berat albanische Stämme gab?
    es gab ein principat, (fürstentum)
    so ähnlich wie zum beispiel die kastrioten...

  7. #117
    Avatar von Balkan_Boy

    Registriert seit
    05.12.2009
    Beiträge
    502
    Bosnien

  8. #118
    Avatar von De_La_GreCo

    Registriert seit
    17.08.2008
    Beiträge
    23.742
    mütterlicher seite wahrscheinlich iberien

    väterlicher seite griechenland wobei das auch kein typischer griechischer nachname ist mit os oder is am ende

  9. #119
    Avatar von Pajpina

    Registriert seit
    22.01.2009
    Beiträge
    3.288
    IvezićUredi

    Podrjetlo [ uredi ]
    Ivezići su Hrvati, većim dijelom iz okolice Obrovca, a prema nekim izvorima potječu iz Like. Razmjerno najviše Ivezića u proteklih sto godina rođeno je u Štikadi kraj Obrovca i Selištu Kostajničkom kraj Hrvatske Kostajnice, mjestima u kojima se svaki deseti stanovnik prezivao Ivezić. U Hrvatskoj danas živi oko osamsto Ivezića u više od tristopedeset domaćinstava (733. prezime prema brojnosti). Podjednako ih je bilo i sredinom prošlog stoljeća. Etimologija [ uredi ]
    Migracije [ uredi ]
    Glavni migracijski pravci Ivezića u prošlom stoljeću zabilježeni su iz Lovinca i Peći (Kosovo) u Zagreb te iz Sanskog Mosta (BiH) u Novsku.

  10. #120

    Registriert seit
    13.05.2007
    Beiträge
    18.328
    aus dem auenland

Ähnliche Themen

  1. Fazlija woher kommt er und was ist er?
    Von Delija-Goranac im Forum Musik
    Antworten: 36
    Letzter Beitrag: 26.10.2011, 18:42
  2. woher kommt das?
    Von st0lzer kr0ate im Forum Rakija
    Antworten: 26
    Letzter Beitrag: 17.09.2010, 15:02
  3. Woher kommt mein Nachname?
    Von Idemo im Forum Religion und Soziales
    Antworten: 47
    Letzter Beitrag: 25.09.2009, 21:58
  4. Woher welcher Nachname kommt
    Von Samoti im Forum Geschichte und Kultur
    Antworten: 44
    Letzter Beitrag: 01.03.2007, 23:10