BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Erweiterte Suche
Kontakt
BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Benutzerliste

Willkommen bei BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen.
Seite 2 von 4 ErsteErste 1234 LetzteLetzte
Ergebnis 11 bis 20 von 36

KosMet - Oteta Zemlja - Feljton - Vecernje Novosti

Erstellt von Jastreb, 10.01.2008, 17:55 Uhr · 35 Antworten · 12.797 Aufrufe

  1. #11
    Avatar von Jastreb

    Registriert seit
    06.06.2006
    Beiträge
    1.599
    A Dragan nije došao!
    3. septembar 2006

    IZMEĐU Prištine i sela Devet Jugovića nestao je bez traga sedamnaestogodišnji Ivan Majstorović, učenik trećeg razreda gimnazije u Kosovu Polju. Mlađani Ivan, koji je izvanredno govorio engleski jezik i prevodio irskim vojnicima, bio je talentovani karatista, ali i omladinski prvak Makedonije u plivanju, dok je tamo živeo sa roditeljima. Ivan je bio u automobilu Dragana Stevanovića, svog komšije, izuzetno milog i poštenog čoveka, kojeg su svi voleli i poštovali. Nestali su tog kobnog avgusta 1999. godine.
    Jednog septembarskog dana javila se Ljilja Šalja, Srpkinja udata za Šiptara Bajrama Šalju. Pozvala je Slavicu, suprugu nestalog Dragana Stevanovića, a potom je ustupila slušalicu svom mužu.
    Bajram Šalja je javio gotovo neverovatnu vest: "Dragan je živ i radi u elektrani u Obiliću". Ali, kako je on saznao iz pouzdanih izvora, "nalazi se pred likvidacijom".
    Presrećna zbog saznanja da joj je suprug živ, ali šokirana Bajramovom tvrdnjom da je Dragan pred likvidacijom, Slavica je zahvalila i upitala: "Šta mogu da uradim za vas?"
    Brzo su se dogovorili i našli se na administrativnoj granici u Merdaru. Ljilja Šalja je donela spisak stvari koje su joj, navodno, opljačkane i treba da ih pronađu Stevanovići u Srbiji i Crnoj Gori. Posebno je zahtevala da se pronađe njihov stari automobil marke "askona". Ljilja je uzela Draganovu sliku i obećala da će ga sigurno izvući iz Elektrane i zameniti u Merdaru. "Vi nama auto, mi vama Dragana", rekla je gospođa Šalja.
    Slavica Stevanović, njeni rođaci i prijatelji rastrčali su se da bi udovoljili željama bračnog para Šalja. Jedan od prijatelja porodice Stevanović ponudio je Šaljama novu "askonu", ali nisu hteli ni da čuju, jer im je stara bila "kao amajlija". Potom je isti prijatelj iskoristio svoje veze u SUP-u Srbije i Crne Gore. Organizovana je potraga za starom "askonom" i auto je pronađen u severnom delu Crne Gore. Čovek kod koga je pronađen automobil imao je svedoke da je kupio auto na tamošnjoj pijaci za hiljadu nemačkih maraka i da će ga po toj ceni ustupiti. Tako je i bilo.
    SLAVICA se ponovo čula sa Ljiljom Šaljom. Prema dogovoru u Merdaru joj je predata stara "askona", ali Dragana nije bilo. Ljilja Šalja je samo slegla ramenima i odvezla se u Prištinu. Kasnije je telefonom ubeđivala Slavicu Stevanović da joj je suprug odveden iz Elektrane i da je prebačen u Albaniju.
    Telefon u domu Bajrama i Ljilje Šalje uzalud je zvonio. Umesto odgovora, čuo se smeh.
    Naredne godine pojavio se Rahman Kastrati, vojni penzioner, koji je bio stalni pacijent u Vojnoj ambulanti u Prištini, gde je radila Slavica Stevanović kao zubni tehničar. Kastrati je tvrdio da raspolaže spiskom živih Srba, da je na tom spisku i Dragan Stevanović, ali mlađanog Ivana Majstorovića nema, jer je navodno likvidiran istog časa kada su ih teroristi iznenadili.
    Majka Marija i supruga Slavica bile su van sebe od sreće. Ponudile su poznaniku Rahmanu Kastratiju kuću i zemlju u Kosovu Polju, stan u Prištini i celokupnu imovinu Slavičinih roditelja u Podujevu. Kastrati je sve to odbio. Ima samo jednu želju. Tražio je da mu u zamenu za Dragana oslobode sina Bekima Kastratija koji je izdržavao 15 godina robije u niškom zatvoru.
    Stevanovići su posle mnogo "obijenih pragova" najviših rukovodilaca u Srbiji dobili obećanje da će sve učiniti. Čekajući da se "sve učini" Srbija je oslobodila sve šiptarske zatvorenike, a među njima i Bekima Kastratija.
    Razgovori sa Kastratijem nisu prekidani. Tvrdio je da je bio u Albaniji i sreo se sa Draganom Stevanovićem. Majka Marija je dala Kastratiju tri hiljade evra u dva navrata, kako bi podmitio bandu u Albaniji koja drži zarobljenog Dragana. Dogovorili su se da Stevanovići isplate Kastratiju 25.000 evra kada dovede Dragana kući. U međuvremenu je tražio od Slavice di mu prepiše stan u Prištini. Rekla je da neće biti problema, sve će dobiti, samo da ispuni obavezu i dovede živog Dragana.
    KASTRATI je obećao da će se to dogoditi 12. juna 2002. godine. Rekao je majci Mariji koja je ostala u Kosovu Polju, da te noći otvori kapiju i garažu, pogasi sva svatla, kako bi on neprimećeno doveo njenog sina.
    Čekali su Stevanovići čitave noći otvorenih kapija i pogašenih svetla, čekali sve do jutra, ali se Dragan nije pojavio. Obuzela ih je čudna zebnja, sumnjali su da ih Kastrati vara zbog lične koristi, ali, opet, majka je majka, možda je živ, pojaviće se.
    Rahman Kastrati je više puta dolazio u Niš, gde je Slavica Stevanović izbegla sa troje dece. Sretali su se posredstvom tašte njegovog sina Bekima, Nišlijke, koja je garantovala da je njen prijatelj pošten čovek i hoće da pomogne.
    Rahman Kastrati je ponovo tvrdio da je sretao Dragana Stevanovića u Albaniji, ali pod imenom Daut Seferi i da prenosi oružje na magarcu preko granice sa Makedonijom. Kad god "skokne", stalno ga poseti. Porodica Stevanović se slikala i Kastrati je tobože odneo fotografiju Draganu, da makar i tako prigrli svoju decu, suprugu i majku. Svaki put su Stevanovići davali Kastratiju po 100 i 200 evra, za put, prenoćište i slične potrebe.
    Priča je iznenada završena, kao što je iznenada i počela. Rahman Kastrati je prodao svoj stan u Prištini i odselio se u Bosnu.
    Stevanovići i dalje čekaju i nadaju se.
    Uporedo sa Kastratijem pojavila se izvesna Milijana Mitrović iz Prokuplja, koja je navodno radila u Državnoj bezbednosti. Tako se predstavljala. Tvrdila je da su oteti Srbi prebačeni u Makedoniju i da ih ona redovno obilazi, ali joj je ponestalo novca. Tražila je i dobila od Slavice Stevanović 200 evra, a ko zna koliko je druge koštala njena usluga. Nije ništa uradila. Pravdala se da nema podršku Vlade Srbije, inače bi "sve sredila da se oteti Srbi vrate".

    SRPSKA SVETA GORA

    DRENICA je bila najsnažnije uporište šiptarskih separatista i terorista, koje je nekada sa svojih pedeset osam sela slovilo kao Srpska sveta gora. Prema turskom popisu (1445), tu je bilo 13 manastira i pet crkava, u centru sa manastirom Devičem, moćnim i bogatim svetilištem pravoslavlja. Sva drenička sela, do polovine osamnaestog veka, isključivo su naseljavali Srbi, uostalom, kao i čitav prostor Kosova i Metohije. Međutim, nasilnim nametanjem islama, polovinom 18 veka, a potom arnaućenjem i iseljavanjem Srba u druge krajeve Pokrajine, u Toplicu i po Srbiji, sva drenička sela postaju čisto arnautska.
    Malobrojne su arnautske porodice koje su se doselile iz Albanije ili iz drugih krajeva, dok su preci gotovo svih današnjih familija srpskog porekla, a poneka vlaškog. Upravo su ti potomci odrođenih Srba bili najkrvoločniji progonitelji potomaka svojih predaka.
    Naučna istraživanja profesora Tatomira Vukanovića, sabrana u monografiji o Drenici, očigledan su dokaz kako je sveta srpska zemlja postala uporište islama. I terorista…
    Jedan od prvih kolovođa organizovanih bandi u Drenici, koje su počele s napadima na miliciju, Adem Jašari iz Donjeg Prekaza, ima srpski koren. Posle prelaska u islam njegovi preci su se prezivali Jašarevići, a potom je prezime skraćeno u Jašari. Doselili su se u Donje Prkaze iz Zubinog Potoka.
    Šiptari u selu Turućevac su poreklom od srpskog bratstva Martinovići. Sulejman Selimi zvani Sultan, i njegove komšije iz sela Lauše kod Srbice, Sabit i Jetula Geci, prvi su pohitali da poharaju obližnji manastir Devič. Iz Lauše su bili i vojvode manastira Devič, u vreme kada je morao da bude čuvan, i prezivali su se Vojvodići, a potom su se poarnautili i prišli fisu Gaši.

    OTETI I UBIJENI

    ŠIPTARSKI separatisti i teroristi su, od 1995. godine, do dolaska Kfora, oteli i ubili oko 916 Srba, 351 srpskog vojnika, s tim što je najveći broj poginuo od bombi NATO pakta na granici s Albanijom. Oteto je ili ubijeno oko 250 pripadnika MUP-a Srbije, ubijano je i oteto 26 muslimana i Bošnjaka, 18 Roma... Istovremeno su šiptarski teroristi likvidirali oko 260 svojih sunarodnika, za koje su verovali da su ostali lojalni građani Srbije i oko 30 nepoznatih lica.
    Pravi pokolj počinili su šiptarski teroristi posle dolaska snaga Kfora. Koristeći se podacima Unmika od 12. juna 1999. godine do 19. juna 2004. godine, bilo je 6.397 oružanih napada na Srbe. Ubijeno je 1.197 Srba, odvedeno je u nepoznatom pravcu 1.138, a ranjeno 1.305 Srba. Istovremeno je ubijen i nestao 71 musliman i 31 Rom.
    Sve spiskove, bez obzira na to iz kojih su izvora, treba prihvatiti s izvosnom rezervom, jer nisu kompletni i potpuni, jer se pretpostavlja da je broj otetih i ubijenih veći od saopštenog. Na to upućuju i nalazi poznatog patologa dr Saše Dobričanina da je u nekim masovnim grobnicama pronađen veći broj dečjih pelena, a samo u naselju Dragodan u Prištini otkopano je 40 dečjih ostataka o kojima se do tada ništa nije čulo. Neke otete i ubijene nije imao ko da prijavi Kforu, Centru za mir i toleranciju ili Koordinacionom centru, a potom vlastima u Srbiji i Crnoj Gori i udruženjima koja se bave njihovom sudbinom.

  2. #12
    Avatar von Jastreb

    Registriert seit
    06.06.2006
    Beiträge
    1.599
    Iščupano iz srca
    4. septembar 2006

    PONAŠANjE Šiptara je istovetno prema Beogradu i Srbiji, kao da se nisu dogodile demokratske promene. Istini za volju, njima i nije do demokratije već do države po svaku cenu.
    Svakodnevni pritisak šiptarskih čelnika na međunarodnu zajednicu da se reši što pre status Kosova i Metohije, jer "može svašta da se dogodi", pretočen je u frazu - "standardi pre statusa". Na tome je međunarodna zajednica neko vreme istrajavala, a kada se uverila da se nijedan standard ne ispunjava, krenula je od "kraja tanjega" - "status pa standardi". Na tome se, takođe, jedno vreme istrajavalo, a kada su uvideli da se na Kosmetu ne može ništa promeniti nabolje, kada su Srbi u pitanju, standardi su zaboravljeni i samo se razmišlja o statusu Kosova i Metohije.
    Jedan od osnovnih zahteva iz Rezolucije 1244, koji se odnosi na povratak proterenih, i ne samo Srba, veoma je "stidljivo" načet. Umesto do se ljudima omogući povratak svuda na svoja ognjišta, međunarodna zajednica se zadovoljava povratkom pojedinaca u nekoliko srpskih sela kod Kline i Istoka. O povratku u gradske sredine, gde su Srbi većinom živeli, nema ni govora, jer im se, kako je zvanično saopšteno, ne može garantovati bezbednost. Kako je ta ista međunarodna zajednica vratila iz "dobrovoljnog progona" više stotina hiljada Šiptara i istog časa im pomogla da obnove oštećene i izgrade nove kuće?
    Rezolucija 1244 predviđa da međunarodna zajednica može da koristi, ali ne i da raspolaže privrednim objektima, a postupa se sasvim suprotno. Pojedini kapaciteti, poput cementare u Đeneral Jankoviću, dati su pod zakup na 99 godina korišćenja. Srbija je potpuno isključena iz bilo kakvih mešanja u sudbinu strateških proizvodnih sistema u Pokrajini, iako ih je ona prvenstveno gradila vlastitim novcem i za neke još otplaćuje devizne dugove.
    DOK se na Kosovu i Metohiji razgovaralo o ostvarivanju Rezolucije 1244 i statusu Pokrajine, terorističke snage OVK nisu mirovale. Pored zločina unutar Pokrajine, teroristi su pokušali da sukobe prebace u južni deo Srbije, u Bujanovac i Preševo, provocirajući svakodnevno srpsku vojsku i policiju na takozvanoj administrativnoj granici. Prolivena je krv i na jednoj i na drugoj strani, ali teroristi nisu uspeli u svojin mračnim namerama.
    Šiptarski teroristi su uspeli da međunarodnoj zajednici nametnu da kopnena zona bezbednosti, pored Bujanovca, Prešava i Vranja, bude i Medveđa, koja zaista nema sa tim opštinama, koje pripadaju pčinjskom okrugu, mnogo veze, jer je Medveđa u jablaničkom okrugu. Mora se priznati da je to lukavo smišljeno. Zapravo, Jablanica i Medveđa se graniče sa prištinskom opštinom, a na tom području živi 75 odsto Srba, pa je planirano da to bude odbrambena zona prema Prištini i koridor prema Bujanovcu i Preševu, pa ako neko treba da strade, neko to budu Srbi.
    Dok su šiptarski teroristi provokativno vršljali oko administrativne granice i zveckali oružjem, odvlačeći pažnju od zločina koji su se činili unutar Kosmeta, međunarodna zajednica se trudila da privoli Srbe da uđu u paralelne institucije vlasti, kako bi se lakše izborili za status Kosova i Metohije. Dogodilo se, međutim, nešto nepredviđeno.
    Nedaleko od Kosovske Mitrovice, u selu Čabra (koje pripada regionu Zubinog Potoka, utopilo se u Ibru dvoje maloletne šiptarske dece. Žalost za dva života koja su tek u začetku ubrzo je prerasla u antisrpsku euforiju, jer je javnost obaveštena da su to nedelo počinili Srbi. Ispredana je priča da su neki srpski momci, koristeći pse, naterali u reku maloletne dečake u pokušaju da se spasu. Laž je ubrzo "provaljena" zahvaljujući šiptarskoj deci koja su bila prisutna kada su se dečaci utopili, a deca nisu na vreme "obrađena" da slažu, jer "režiseri" drame nisu očekivali da će Kfor prvo naleteti na decu.
    Na drugu stranu reke, gde su se nalazila šiptarska deca, Srbin nije mogao prići neopaženo. Ispred njihovih kapija, na svega tridesetak metara teče reka Ibar, a najbliže srpsko selo Zupče je preko reke, koja se ne može preći bez mosta, a mosta tu nema.
    ŠIPTARSKIM teroristima je svejedno šta je istina. Njima je važan povod, a kao povod im je poslužila tragedija dve šiptarske porodice iz sela Čabre.
    Posle sahrane, koja je protekla po običajima koje Šiptari nikada nisu upražnjavali, niti su takvi običaji u duhu njihove vere i tradicije, otpočeo je organizovan pogrom Srba na čitavom Kosovu i Metohiji. Toga, 17. marta 2004. godine, naoružane šiptarske horde kidisale su na sve srpsko što je preostalo, dok su televizijske kamere vršile direktan prenos zločinačkog divljanja.
    Snage Kfora su nespremno dočekale napad terorista, verovatno su bile iznenađene i uljuljkane sopstvenim izmišljotinama da su jedinice takozvane OVK razoružane, puno poverenje su poklanjale takozvanom Kosovskom zaštitnom korpusu. U ta tri dana ubijeno je 28 ljudi, lakše i teže je ranjeno 851 lice, razoreno 300 srpskih kuća i proterano više hiljada Srba, spaljeno je preostalih 35 pravoslavnih manastira i crkava.
    Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica, osvrćući se ne tragična zbivanja, rekao je da su međunarodna zajednica i NATO jasno poslali poruku ekstremistima da će se odlučno suprotstaviti nasilju. Moraju se vratiti u svoje domove i oni koji su ih napustili pre poslednjih dešavanja.
    Iz sedišta NATO u Briselu poručili su da se na Kosovu dogodio "orkestrirani napad i da se posledice moraju hitno otkloniti". Ohrabrujuće je delovala izjava generalnog sekretara Jap de hop Shefera da se "sve porušene kuće moraju obnoviti i Srbi u njih vratiti".
    Kuće nisu obnovljene, Srbi se nisu vratili na svoja iskonska ognjišta za kojima pate onako kako je to u svom pismenom zadatku izrazila Jovana Milosavljević: "Možda bi moja sećanja na Kosovo i Metohiju izbledela pred čarima prekrasnog Beograda, ali je u mom srcu i duši ostao dubok ožiljak zbog mnogo ubijene i proterane srpske dece. Došla sam uoči rata sa deset godina, ali taj ožiljak koji se zove Kosovo i Metohija ne da mi da ga predam zaboravu. Osećam ga kako me boli i budi tugu i strah da neću dugo videti Bogorodicu Ljevišku, Visoke Dečane, Gračanicu."
    Šiptarski separatisti i teroristi, ispred očiju međunarodne javnosti i delimično uz njenu pomoć, otimaju komad po komad zemlje, zatiru tragove srpskog iskonskog življenja na svetoj srpskoj zemlji i misle da su je već oteli. Oni zaboravljaju da su na njoj plitko usađeni i da nemaju nijedan spomenik materijalne i duhovne kulture, do sredine minulog veka.
    Sasvim su smeli s uma da su tapije u srpskim rukama i srpskom pamćenju, odakle ih niko ne može oteti.

    UTRTI TRAGOVI

    DONjA Klina kod Srbice, rodno mesto Hašima Tačija, čiji su preci srpsko-vlaškog porekla, je poarnaućena, pa je i porodica Tači promenila bivše prezime Čitaković. Iz sela Banje kod Mališeva, koje je iz pravoslavlja prešlo u islam, a potom se poarnautilo, potiče Fatmir Ljimaj. I sva druga drenička sela, poput Kruševca, Kućica, Likošana, Ludovića, Marina, Mikušnice, Nekovca, Poljanca, Srbice bila su naseljena srpskim življem, a potom su poarnaućena.
    Profesor Vukanović svedoči da je primanje islama i arnaućenje teklo tiho i sporo. Prvo su glave porodica primale islam, a žene su ostajale u staroj veri. Očekivali su bolja vremena i nadali se povratku svojim običajima. Okolnosti su bile sve teže i teže, a život nesnošljiviji pa su se starešine porodica poarnaućivale i odrođavale se. Sama Drenica se brzo širila, pa je između dva rata imala 98 sela, i sva arnautska, osim srpskih doseljeničkih porodica, koje su iseljene pod direktnim ili indirektnim pritiskom.
    Zanimljivo je da je car Dušan poklonio manastiru Hilandaru sela Izbicu i Sedlare, 1348. godine. Gospodar Drenice Vuk Branković bio je "lakše ruke", poklonio je Hilandaru sela Banjicu, Vrbovac, Trstenik, Tušile, Štiticu i Roman. A Dobroševce i Trnavu zaveštali su manastiru svetog Petra na Svetoj gori, Grgur Đurđe i Lazar Branković sa majkom Marom, 1413. godine.
    Drenica je u vreme turskih popisa 1455. godine imala 58 sela u kojima su živeli Srbi, dok je bilo svega 13 arbanaških porodica, koje su govorile srpski i bile su pravoslavne vere. Pored srpskih i arbanaških porodica bilo je šest vlaških, tri grčke i dve jermenske porodice.
    Smeštena u središnom delu Drenice, veoma privlačna planina Čičevica, ponovo je, kao u vreme balista, postala stecište terorističkih družina šiptarskih separatista. Bilo je to pravo i teško dostupno utvrđenje iz kojeg su napadali policiju i terorisali okolna šiptarska sela. Čak su prokopali i podzemne hodnike u kojima su sakrivali i čuvali oružje i hranu.
    Čičevicu su obično zvali Srpska sveta planina, zbog mnogobrojnih bogomolja. Jedan putopisac, u neko daleko vreme pre Turaka, napisao je o Čičevici da je imala 77 potoka, 77 studenaca i 77 crkava. Svi toponimi u dreničkom kraju, koji danas ima oko 110 sela, slovenskog su porekla, a najviše je onih sa predznakom crkveno, popovsko, i pastirsko…
    Naseljenička sela u Drenici: Srbica, Kraljica, Poljance, Čikatovo i još desetak, potpuno su iseljena, i u njima su, kao i u onim prethodno otetim od Srba, utrti svi tragovi srpskog življenja. Jedini svetionik, preostao iz četrnaestog veka, jeste manastir Devič, koji je opstajao, uprkos pljačkama i paljevinama, oduzetoj zemlji i nezaštićenim kaluđerima i kaluđericama. I opet, posle pljačke i paljevine, hrabre kaluđerice sve dižu iz pepela.


    "OTETA ZEMLjA" Mirka Čupića, u izdanju "Nolita" sadrži potresna svedočenja o srpskom egzodusu sa Kosova i Metohije, na 430 strana, a u knjižarama će se pojaviti krajem septembra, po ceni od 400 dinara.

  3. #13
    Avatar von Ivo2

    Registriert seit
    13.07.2004
    Beiträge
    19.005
    Zu lange um es wirklich zu lesen.

  4. #14
    Avatar von Jastreb

    Registriert seit
    06.06.2006
    Beiträge
    1.599
    Zitat Zitat von Ivo2 Beitrag anzeigen
    Zu lange um es wirklich zu lesen.
    man kann es ja überfliegen und detailliert das lesen was interessant ist.... ich habe ihn auch nicht ganz durchgelesen. finde jedoch das es kein rein "proserbischer" artikel ist.

  5. #15

    Registriert seit
    31.12.2007
    Beiträge
    479
    Zitat Zitat von Lonsdale Beitrag anzeigen
    Mach doch eine kurze Zusammenfassung zu jedem Artikel, damit unsere albanischen User es auch verstehen und mitreden können.
    genau, danke im vorraus.

  6. #16

    Registriert seit
    12.05.2007
    Beiträge
    3.057
    Zitat Zitat von Lonsdale Beitrag anzeigen
    Mach doch eine kurze Zusammenfassung zu jedem Artikel, damit unsere albanischen User es auch verstehen und mitreden können.
    Wollt ich auch grad sagen

    Und unsere griechisch, türkisch, rumänischen und deutschen User wollen vielleicht auch mitreden...

  7. #17
    Avatar von Jastreb

    Registriert seit
    06.06.2006
    Beiträge
    1.599
    mache morgen oder so weiter..... siehe erste seite...... sorry für rechtschreibfehler und komischen satzaufbau.....

  8. #18

    Registriert seit
    14.07.2004
    Beiträge
    11.391
    @jastreb,
    sicherlich waren nicht alle serbischen soldaten daran interessiert,
    unschuldige menschen (ca98% der albaner waren nicht bei der UCK)
    zu töten.
    jedoch ist es ihre aufgabe gewesen, alle staatsbürger vor Kriegsverbrechern, die sich in den eigenen reihen befanden haben, zu beschützen.
    was jedoch fast nie geschehen ist.

    du erwähnst die vergewaltigung von 2 frauen,
    kannst dir sicher sein, dass es mehr gewesen sind...

    dann schreibst du, dass die armee nie häuser angezündet hat,
    dass kann nicht stimmen.
    die armee hat albanische sidelungenb, also 95% des Kosova
    kaputt gebombt.

    und die propaganda, die bevölkerung wäre vor der nato geflüchtet...




    die serbische armee hatte den befehl die bevölkerung zu vertreiben,
    und damit alles schneller ging, wurden paras, polizei und andere sondereinheiten dazu beauftragt, terorr in form von vergewaltigungen, massakern und erschießungen etc vor der eigenen familie durch zu führen.



    wenn ich immer euren scheiss lesen muss, verstehe ich, weshalb ihr von den leuten unten gehasst werdet. sie haben schon recht,
    es gibt keinen unterschied, alle von euch haben mitgemacht und alle werden die rache spüren.

    wovor haben die ks serben angst, die uck gibt es nicht mehr,
    oder läßt sie ihr gewissen nicht zurück kehren...

    wer blut an den händen hat, der wird viel erfinden....

  9. #19
    Avatar von Jastreb

    Registriert seit
    06.06.2006
    Beiträge
    1.599
    Zitat Zitat von ZhivkoPisi Beitrag anzeigen
    @jastreb,
    sicherlich waren nicht alle serbischen soldaten daran interessiert,
    unschuldige menschen (ca98% der albaner waren nicht bei der UCK)
    zu töten.
    jedoch ist es ihre aufgabe gewesen, alle staatsbürger vor Kriegsverbrechern, die sich in den eigenen reihen befanden haben, zu beschützen.
    was jedoch fast nie geschehen ist.
    blablabla, warst du im krieg? warst du in einer regulären truppe?


    du erwähnst die vergewaltigung von 2 frauen,
    kannst dir sicher sein, dass es mehr gewesen sind...
    ich übersetze nur den text, des authors!

    dann schreibst du, dass die armee nie häuser angezündet hat,
    dass kann nicht stimmen.
    Wo habe ich das geschrieben?
    die armee hat albanische sidelungenb, also 95% des Kosova
    kaputt gebombt.
    blablabla gebombt, also stimmt es doch was der albaner in "kriegslügen" gesagt hat? granaten treffen einen heuhaufen der in flammen aufgeht....und wie war das noch mit der kerze auf dem dachboden und gasleitung aufdrehen? haha

    und die propaganda, die bevölkerung wäre vor der nato geflüchtet...
    willst du sagen das es nicht stimmt? die bevölkerung floh sogar vor kämpfen in den wald und kam wieder zurück!

    solche bilder gibt es nicht nur unter euch...

    die serbische armee hatte den befehl die bevölkerung zu vertreiben,
    und damit alles schneller ging, wurden paras, polizei und andere sondereinheiten dazu beauftragt, terorr in form von vergewaltigungen, massakern und erschießungen etc vor der eigenen familie durch zu führen.
    blablabla habe noch nicht mal den text zu ende überseztz und schon kommst du mit den bösen serben märchen... hätten sie den befehl. dann gebe es euch heute nicht..... hufeisenplan und so weiter blablabla..... wer fing den mit anschlägen, kidnapping und dem ganzen scheiss noch ende der 80er an?


    wenn ich immer euren scheiss lesen muss,
    schau in dir an, nicht mal zu ende gelesen was da steht und schon schreit er rum der kleine calimero. wenn ich euren scheiss lesen muss. würde ich am liebsten jede seite einzeln drucken und in serbien von haus zu haus, kaserne zu kaserne gehen und es den leuten als motivation in die hand drücken...
    verstehe ich, weshalb ihr von den leuten unten gehasst werdet. sie haben schon recht,
    es gibt keinen unterschied, alle von euch haben mitgemacht und alle werden die rache spüren.
    rache, schönes wort..... darin sind wir serben meister, keine angst
    wovor haben die ks serben angst, die uck gibt es nicht mehr,
    oder läßt sie ihr gewissen nicht zurück kehren...

    wer blut an den händen hat, der wird viel erfinden....
    ajajaj..
    1234567890

  10. #20

    Registriert seit
    21.05.2006
    Beiträge
    2.195
    Zitat Zitat von ZhivkoPisi Beitrag anzeigen
    "Im Norden des Irak droht eine humanitäre Katastrophe. Nach übereinstimmenden Angaben verschiedener Hilfsorganisationen haben etwa 85 Prozent der Einwohner der an der Grenze zum Kurdengebiet gelegenen Städte Mossul, Kirkuk und Dohuk ihre Städte verlassen. Sie suchen in den umliegenden Bergregionen Schutz. Dabei fürchten die Bewohner einerseits, durch die Luftangriffe der Alliierten zu Schaden zu kommen. Andererseits herrscht in den Kurdengebieten große Angst vor einem türkischen Einmarsch in den Nordirak. Claudia Kaminsky vom Malteser Hilfsdienst: 'Die Informationslage ist sehr diffus, aber wir haben Schätzungen, dass es bereits jetzt bis zu 500 000 Binnenflüchtlinge im Norden des Irak gibt.'"

    Berliner Morgenpost: Politik vom 25.03.2003: Im Irak bahnt sich Flüchtlingsdrama an


    Ach so ... halbe Million Menschen fliehen, weil sie Angst vor US-Luftangriffen haben, und weil sie Angst vor PKK-türkische Armee Kämpfen haben.
    ("Dabei fürchten die Bewohner einerseits, durch die Luftangriffe der Alliierten zu Schaden zu kommen. Andererseits herrscht in den Kurdengebieten große Angst vor einem türkischen Einmarsch in den Nordirak...500 000 Binnenflüchtlinge...")

Seite 2 von 4 ErsteErste 1234 LetzteLetzte

Ähnliche Themen

  1. Oteta dva vojnika u Jemenu
    Von GodAdmin im Forum B92
    Antworten: 0
    Letzter Beitrag: 01.05.2010, 23:30
  2. Oteta dva humanitrana radnika
    Von GodAdmin im Forum B92
    Antworten: 0
    Letzter Beitrag: 23.11.2009, 21:30
  3. Oteta aktivistkinja NVO
    Von GodAdmin im Forum B92
    Antworten: 0
    Letzter Beitrag: 11.08.2009, 14:00
  4. Was wird aus Kosmet?
    Von BitterSweet im Forum Rakija
    Antworten: 11
    Letzter Beitrag: 20.12.2005, 16:30
  5. kosmet thread!
    Von MIC SOKOLI im Forum Politik
    Antworten: 4
    Letzter Beitrag: 08.02.2005, 19:26