Sreda, April 12, 2006 15:30 -- Puna 172 dana, od 21. oktobra 1944. do 13. aprila 1945. godine u sremskoj ravnici vođena je bitka u kojoj je s obe strane učestvovalo oko 250.000 vojnika. Uz jedinice Jugoslovenske armije, učestvovale su i trupe Crvene i Bugarske armije, kao i Brigada “Italija”.

Posle višemesečnih rovovskih borbi, počela je ofanziva Jugoslovenske armije u Drugom svetskom ratu na Sremskom frontu, okončana probijanjem nemačke odbrane, što je omogućilo završne operacije za oslobodjenje Jugoslavije. Cena proboja bila je užasna: poginulo je najmanje 30.000 mobilisanih srpskih mladića, poslatih na 'sremsku klanicu' praktično bez obuke.




U teškim borbama, na snegu i vetru, poginulo je oko, 1.100 pripadnika Crvene armije, 630 pripadnika Bugarske narodne armije i 163 Italijana. Njima u čast, 8. maja 1988. podignut je memorijalni kompleks uz autoput Beograd-Zagreb i reku Bosut.

Na strani neprijatelja poginulo je oko 30.000 vojnika.

Posle krvavih borbi, front je probijen 12. aprila 1945, čime su počele završne operacije za oslobođenje Jugoslavije.

Poznato da su za Sremski front mobilisani bivali i nepunoletni srpski mladići, bez jednog jedinog dana vojne obuke. Često su iz školskih klupa slati na front.





Završio sam tek sedmi razred gimnazije i nisam imao 18 godina, kao ni većina 'ratnika'! U Prvoj gimnaziji u Beogradu podelili su nam puške i peške sproveli na Sremski front u rovove na ivici Matore šume na položaj prema Erdeviku. Bez sekunda obuke postali smo proleteri - borci Prve proleterske brigade. I, naravno, izginuli. U Kragujevac sam se vratio kao ratni vojni invalid sa tek navršenih osamnaest godina. U okviru čitave predstave stiglo je i odlikovanje 'Zasluge za narod'.

Ljubinko Počeković, ratni vojni invalid.






Moj otac je sa nepunih 18 godina odveden iz šabačke srednje škole na front i tamo je bio teško ranjen. Mnogi njegovi vršnjaci se nisu vratili sa tog fronta i za to niko nije odgovarao.

Dušan Kovačević, dramski pisac.


Do proleća 1945. Nemci su uspeli da brane liniju sremskog fronta. U Srbiji je izvršena masovna mobilizacija.

Sovjetske trupe su, uz pomoć partizanskih i bugarskih jedinica uspele da probiju sremski front. Zatim je vođena bitka na Batini uz znatno učešće vojvođanskih brigada.

U sastavu divizije bio je i jedan ruski artiljerijski puk i jedan divizion kaćuša. Došao je k meni komandant ruskog artiljerijskog puka i rekao mi:

'Druže generale, ja sam gledao kako vi napadate, Vi imate velike gubitke. Ne treba to tako da se radi. Treba da izvršite artiljerijsku pripremu, da uvedete tenkove, pa tek onda...' Kako da uvedemo tenkove i artiljeriju kada ih uopšte nemamo?''Treba čekati od rukovodstva da vam ih nabavi pa tek onda preći u napad.'

Ja sam onda rekao. 'Hvala vam lepo, mi ćemo gledati da sad imamo manje gubitke'. [Odlomak]

Milan Šarac: Ispovest generala ĐOKE JOVANIĆA





U to vreme ja sam već bio na Sremskom frontu. Imao sam 17 godina. Mobilisali su me partizani. Mobilisali su i oba moja brata. Vojislava [18] i Slavoljuba [23]. Prvi je poslat na Sremski front i tamo je ranjen, a drugi u Bosnu.

U prvo vreme, kada sam stigao, jurišao sam bez oružja. Polovina nas ga dugo nije dobila.

Mislim da me je spasilo to što sam na putu do fronta u vozu prelazio iz vagona u vagon i kraj puta zatekao me je sa mladićima iz drugih mesta. Rasporedili su me u četvrtu diviziju, a moji iz Niša i Niške banje brzo su izginuli.

Dušan Čavdarević

---
... Nikolu su tada poslali na Sremski front . Usput je otkrio da nosi kovertu sa naredjenjem da mu se pošalje metak u leđa. Zagubio se u tom haosu i - spasao.

I nije jedini. To se događalo sa mladošću srpskog građanskog sloja koja je desetkovana na sremskom frontu. I oca Dragane Milovanović mobilisali su pred kraj rata i rasporedili u kaznenu jedinicu, gde su bila deca iz uglednih građanskih porodica.

Imali su zadatak da demontiraju neispaljene mine, a da nisu prethodno prošli nikakvu obuku.

Istorija još čeka istinu o stradanju na Sremskom frontu iz Drugog svetskog rata.