BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Erweiterte Suche
Kontakt
BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Benutzerliste

Willkommen bei BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen.
Seite 1 von 8 12345 ... LetzteLetzte
Ergebnis 1 bis 10 von 77

Zlocini Hrvatske

Erstellt von Ravnokotarski-Vuk, 08.10.2006, 14:31 Uhr · 76 Antworten · 16.631 Aufrufe

  1. #1
    Avatar von Ravnokotarski-Vuk

    Registriert seit
    02.09.2006
    Beiträge
    8.141

    Zlocini Hrvatske

    „Mogli smo dobiti nezavisnu državu i bez rata, ali ne bi bila etnicki čista”.
    Franjo Tudjman

    Medacki dzep.

    http://www.un.org/icty/bhs/cases/ade...-ii010608b.htm

    http://www.un.org/icty/bhs/cases/bob...-ii020917b.htm

    http://www.un.org/icty/bhs/cases/ade...-ci040527b.htm

    http://www.seaforthhighlanders.ca/medak1.smil

    http://www.seaforthhighlanders.ca/medak2.smil

    KILLED CIVILIANS, POLICEMEN AND LOCAL GUARD MEMBERS
    1.
    Bjegovich Milka wife of Nedeljko
    1947
    Gospic Divoselo – refugee

    2.
    Vujnovich Tomo Ankica
    1934
    Divoselo

    3.
    Vujnovich Jovo Bola
    1908
    Citluk

    4.
    Vujnovich Maksim Djuro
    1918
    Divoselo

    5.
    Vujnovich Dmitar Momcilo
    1936
    Divoselo

    6.
    Ilich Ilija Dragan
    1971
    Donji Lapac

    7.
    Jovich Mile Dmitar
    1938
    Divoselo

    8.
    Jovich Branko Mara
    1939
    Divoselo

    9.
    Klajich Milan Dragomir
    1966
    Donji Lapac

    10.
    Krajnovich Tomo Djuro
    1907
    Citluk

    11.
    Krajnovich Nedeljka (Mica)
    1921
    Citluk

    12.
    Krajnovich Pero Djuro
    1902
    Citluk

    13.
    Krajnovich Stana
    1936
    Citluk

    14.
    LjubojevichPetar Dusan
    1962
    Citluk

    15.
    Obradovich Danica
    1932
    Divoselo

    16.
    Pajich Nikola Grujo
    1924
    Divoselo

    17.
    Pejnovich Mile
    1935
    Smiljane, Divoselo – refugee

    18.
    Pjevach Dane Boja
    1925
    Citluk

    19.
    Popovich Ilija Nikola
    1949
    Donji Lapac

    20.
    Potkonjak Jovo Dusan
    1959
    Dabar-Otocac

    21.
    Potkonjak Savo Janko
    1931
    Divoselo

    22.
    Potkonjak Milan Marko
    1939
    Divoselo

    23.
    Radakovich Branko Vlade
    1938
    Divoselo

    24.
    Rajcevich Sava
    1930
    Citluk

    25.
    Rajcevich Nikola Mile
    1962
    Citluk

    26.
    Raseta Mile Zoran
    1970
    Donji Lapac

    27.
    Raseta Djuro Ilija
    1967
    Donji Lapac

    28.
    Surla Mirko Slavko
    1957
    Gracac

    29.
    Uzelac Djuro
    around 60 years old




    KILLED SOLDIERS
    1.
    Alagich Sava Branko
    1950
    Stikada

    2.
    Bibich Jandre Dane
    1956
    Donji Lapac

    3.
    Bibich Ilija Nikola
    1951
    Donji Lapac

    4.
    Budimir Luka Milan
    1956
    Zrmanja

    5.
    Brujich Dane Mirko
    1961
    Medak

    6.
    Bursach Milan Rade
    1973
    Donji Lapac

    7.
    Vignjevich Bosko Stevo
    1956
    Donji Lapac

    8.
    Vujnovich Stevo Branko
    1948

    9.
    Vujnovich Djuro Nikola
    1954
    Divoselo

    10.
    Vujnovich Jovan Nikola
    1947
    Divoselo

    11.
    Vujnovich Stevan Nikola
    1947
    Divoselo

    12.
    Gledja Branko Zeljko
    1957
    Zrmanja

    13.
    Despich Risto Stanko
    Donji Lapac

    14.
    Dimich Dane Nikola
    1961
    Prljevo-Gracac

    15.
    Durakovich Milan Nikola
    1955
    Donji Lapac

    16.
    Ivezich Nikola Jure
    1962
    Gracac

    17.
    Jelaca Ljiljana
    1956
    Gracac

    18.
    Jerkovich Ilija Nikola
    1961
    Divoselo

    19.
    Klicov Rajko Zdravko
    1957
    Zrmanja

    20.
    Krivokuca Dane
    1964
    Gracac

    21.
    Maricich Milan Dusko
    1968
    Zrmanja

    22.
    Matich Mile Milan
    1949
    Divoselo

    23.
    Matijevich Milan Marko
    1968
    Srb

    24.
    Miljush Ilija Dusan
    1966
    Gracac

    25.
    Mrkich Mile Nemanja
    1938
    Zrmanja

    26.
    Pavkovich Nikola Milorad
    1957
    Donji Lapac

    27.
    Pavlica Dragan
    1968
    Pocitelj

    28.
    Petrovich Marko Marjan
    1964
    Omsica

    29.
    Popovich Milan Nikola
    1950
    Donji Lapac

    30.
    Potkonjak Stevan Djordje
    1951
    Divoselo

    31.
    Pocuca Lazo Petar
    1946
    Divoselo

    32.
    Prodanovich Milan Djoko
    1963
    Zrmanja

    33.
    Rajcevich Nikola Mile
    1962
    Citluk

    34.
    Raseta Mile Jovo
    1959
    Donji Lapac

    35.
    Sedlan Svetozar Ilija
    1963
    Gracac

    36.
    Sovilj Jovo Mirko
    1954
    Omsica

    37.
    Stoisavljevich Spasenije Nikola
    1952
    Donji Lapac

    38.
    Surla Slavko Stevo
    1955
    Gracac

    39.
    Tizich Dusan Luka
    1955
    Donji Lapac

    40.
    Tizich Mane Milan
    1950
    Donji Lapac

    41.
    Tresnich Vujo Desimir
    1964
    Divoselo




    Quote:
    THE INHABITANTS OF DIVOSELO, POCITELJ AND CITLUK
    WHO ARE STILL MISSING


    DIVOSELO

    1.
    Bjegovich Bosiljka, wife of Jovan
    1919

    2.
    Bjegovich Djuro Gojko
    1917

    3.
    Vujnovich Nikola Djuro
    1927

    4.
    Vujnovich Dmitar Stevo
    1922

    5.
    Jovancevich Avram Milos
    1924


    POCITELJ

    1.
    Ljubojevich Bogdan Dusan
    1919


    CITLUK

    1.
    Bjegovich Nedeljko
    1936

    2.
    Jovich Dobrosav Andja
    1933

    3.
    Jovich Janko Milan
    1940

    4.
    Krajnovich Stefica (Lacka)
    1928

    5.
    Krickovich Trivun Ljubica
    1929

    6.
    Krickovic Trivun Sara
    1922

    7.
    Pjevac Dane Stevo
    1925




    MISSING SOLDIERS


    GRACAC

    1.
    Zutich Nikola Djuro
    1953




    DONJI LAPAC

    1.
    Basara Milan Zeljko
    1971

    2.
    Bursac Milan Rade
    1973

    3.
    Copich Milan Zeljko
    1958

    4.
    Ciganovich Mile Miodrag
    1957




    The murdered were delivered in plastic body-bags stored in a refridgerator truck, nine days after the aggression. Four bodies were completely carbonated. Since they were in "Coitus" position, the persons were burnt probably when they were still alive. Gunshot wounds inflicted by small arms fire were also a cause of death as well. Three bodies displayed evidence of a classic massacre (severed thigh, scull fractured with a blunt mechanical instrument, wounds on the hands, and puncture wounds to the heart).

  2. #2
    Avatar von Ravnokotarski-Vuk

    Registriert seit
    02.09.2006
    Beiträge
    8.141

    Re: Zlocini Hrvatske

    КОНТИНУИТЕТ ЗЛОЧИНА
    Деветог септембра 1993. године Хрватска војска је изненада извршила агресију на српска подручја, јужно и југоисточно од Госпића, која се већ осамнаест мјесеци налазе под заштитом Уједињених нација. Послије снажне артиљеријске припреме услиједио је тенковско-пјешадијски напад на Дивосело, Читлук и Почитељ. Српски народ, војска и полиција су вјеровали у дјелотворност УНПРОФОР-а, па је и због те опуштености агресор брзо овладао наведеним просторима.

    Хрватска војска је у наступању пљачкала, палила, рушила куће, убијала и масакрирала цивиле, војнике и милиционере. Из града Госпића је поново сијана смрт у српским селима, као у вријеме фашистичке страховладе 1941-1945. године, када је само у Дивоселу убијено 907 Срба. У оближњем усташком логору Јадовно, само за 62 дана је бачено у крашке јаме Велебита око 60.000 Срба 1 а највише око благдана св. Илије од 2-5 августа 1941. године.

    И у овоме рату град Госпић је град фантом, град страве и ужаса. У њему и његовој околици, у току 1991. и 1992. године убијено је више стотина Срба 2.

    Ради се о политици уништавања српског народа, али овога пута често уз благослов и лодршку Међународне заједнице 3.

    Поново се настоје спровести у дјело изјаве бројних хрватскич политичара из прошлости Анте Старчевића, вође Хрватске странке права: "Срби су дивљи накот којег треба истребиги"; Анте Павелића 1941.: " Ја сам срушио стабло, а ви сијеците огранке"; Миле Будака 1941.: "Један дио Срба ћемо побити, други раселити, а остале ћемо превести на католичку вјеру"; надбискупа загребачког Алојзија Степинца 1942.: "Ни у мора мјере, ни у влаха вјере"; Милована Жанића 1941 : "Ово има бити земља Хрвата и никога другог и нема те методе коју ми нећемо као усташе употребити, да учинимо ову земљу збиља хрватском и да је очистимо од Срба... ми то не тајимо, то је политика ове државе"; жупника Фрање Матића из Нове Градишке, који позива Србе на покрст: "Бог на небу, усташе на земљи, а Јасеновац по сриједи, а сад хоћете или нећете". Изасланик Министарства вањских послова Трећег рајха Нојбахер је писао: "Срби су постали најобичнија дивљач за одстрел. Листа побијених недужних људи је скоро бескрајна. Сваки и најмањи усташки оружаник одлазио је у тзв. редовни лов на људе, као што се у средњем вијеку ишло на срне и на јаребице".

    Овај садашњи крвави рат је наставак Другог свјетског рата и резултат хрватског насиља над историјом, који се огледа у покушају уставне деградације српског народа, у позицију националне мањине. То исто је учинила хрватска фашистичка власт 1941. године, што је резултирало крвавим међунационалним ратом, у којем је погинуло преко милион Срба, на подручју фашистичке Независне Државе Хрватске, као и више стотина хиљада Хрвата. Узалуд српски народ упозорава свјетску јавност да мира неће бити у условима политичког и уставног губитништва, да је пракса Републике Хрватске у сукобу с историјом и документима о уставној позицији српског народа у минулим вјековима.

    Због наведених несхватања и непознавања чињеница, хрватска агресија, ратни злочини и злочини геноцида су очито прећутно подржавани од Међународне заједнице, што произилази из чињеница:

    1. Хрватска није кажњена за поменуте агресије на Миљевачки плато, Равне котаре, за масакр код Грачаца и агресију од 9. септембра 1993.

    2. Забрањује се српским властима да се поврате у донедавно, своје подручје.

    3. Хрватска се не кажњава за најновије, доказане, бестијалне злочине на подручју Госпића.

    4. Кажњавање није услиједило ни послије очитих доказа да је српско цивилно становништво убијано и послије завршетка агресивних борбених дејстава у Лици.

    5. Олако се прелази преко чињеница да су окупирана српска села опљачкана, спаљена и разрушена 4.

    6. Људски губици Републике Српске Крајине у времену заштите од стране УНПРОФОР-а далеко су већи него раније када ове заштите није било.

    Најтрагичније посљедице хрватске агресије од 9. септембра прошле године огледају се у масовним убиствима управо цивилног становништва. Све указује на закључак, да је Хрватска војска убијала све што је живо, укључујући и рањенике. У рату се никада није дешавало да рањених лица нема, као што је то у овој личкој септембарској трагедији 5. Тако је било и на Миљевачком платоу, на путу Грачац-Мали Алан и другдје. То су очити примјери кршења ратног права, примјери непридржавања Женевске конвенције, утврђених хуманитарних поступака према рањеницима и заробљеницима, примјери кршења људских права и примјери геноцида.

    Патолог, доктор Каран је утврдио да је смрт професора Дане Кривокуће, рођеног 1964. године, наступила 12 сати прије прије уласка УНПРОФОР-а у окупирано село.

    Према изјави генерала Жана Кота, команданта УМИРОФОР-а, у сслима које је обишао нису пронађени трагови живота. Канадски мајор Крејг Кинг је изјавио 19. септембра 1993.: "Хрватски војници су напуштајући окупирана крајинска села, убијали недужне мјештане и уништавали њихову имовину...". Он тврди, да до сада нису пронађене никакве масовне гробнице 6, али да су војници УНПРОФОР-а наишли на једну жену убијену с леђа у допола ископаном гробу. УНПРОФР је такође саопштио 7 да су хрватски војници, напуштајући окупирану територију разорили најмање 11 насеља. Један официр УНПРОФОР-а је чак прецизирао да је око 125 до 150 зграда запаљено, минирано или сравњено са земљом8.

    Агенција Ројтер тврди да "високи официри УН оцјењују да су за таква разарања хрватски војници морали добити од врха хрватске армије. Агенције цитирају ријечи потпуковника Џима Келвина, команданта Канадског батаљона УНПРОФОР-а, да је "наредбу за то могао да изда само неко у рангу генерала". Овом агресијом до темеља су уништена села: Дивосело, Читлук и Почитељ.

    Несхватљиво је да и поред евидентног и поновљеног ратног и геноцидног злочинства хрватске политике и државе према Србима, неке земље још увијек заговарају авнојевске границе. Те земље чине тиме прворазредни злочин, према српском а и хрватском народу. Између ова два, у три рата, искрвављена народа могу се развијати само, у некој будућности, добри комшијски односи а не заједништво и државотворство.

    Да је тако, потврђују и најновије масовне жртве и гробнице настале крвавог септембра 1993. године.

    ______________________

    1) До данас је откривено 18 крашких јама на Велебиту у које су бацани Срби, а детаљно су истражене двије: Шаранова и Јамина. Само из Грубишиног Поља у по злу чувену Шаранову јаму бачено је 1.400 Срба, као и 54 православна свештеника, о чему је 1991. године снимљен филм "Јама". Види "Споменицу православних свештеника 1941-1945.", издање Београд 1960.

    2) Државна комисија за ратне злочине геноцида Републике Српске Крајине је успјела утврдити 51 име, свирепо убијених Срба у Госпићу током 1991. и 1992. године.

    3) Савјет безбједности није казнио Хрватску чак ни за низ узастопних масовних злочина на Миљевачком платоу (40 убијених), за агресију од 22. јануара 1993. године (93 убијена), за масовна убиства недалеко од Грачаца 22. јануара 1993. када су мучки убијена 22 милиционера Републике Српске Крајине, као и за најновије жртве агресије јужно од Госпића.

    4) Надамо се, да ће штету платити Уједињене нације, јер су уништења настала у њиховом мандату. Канадски мајор Крејг Кинг је изјавио 19. септембра: "Констатовали смо потпуно уништење имивине у овој области".

    5) Према досадашњим ратним искуствима, рањених лица мора бити, најмање два пута више него мртвих.

    6) Није искључено да нема масовних гробница обзиром на велики број цивилног становништва чија се судбина не зна.

    7) 16. 09. 1993. године

  3. #3
    Avatar von Ravnokotarski-Vuk

    Registriert seit
    02.09.2006
    Beiträge
    8.141

    Re: Zlocini Hrvatske

    Janko Bobetko / Medacki Dzep


    ...ZAGREB - Američki “Harper’s Magazin” objavio je zapisnik sa sednice Veća za nacionalnu sigurnost Hrvatske, održane 19. septembra 1993. iz koga se vidi da je tadašnji načelnik Generalštaba Hrvatske vojske, general Janko Bobetko, protiv koga je podignuta haška optužnica, ne samo znao za zločine u Medačkom džepu, nego da ih je i zataškavao. Prema izvodu iz tog zapisnika, koji juče prenosi “Jutarnji list”, Bobetko, koji je osmislio akciju “Medački džep”, je izjavio: “Mi smo predali 52 upotrebljiva srpska tela, a ostalo je uklonjeno. Ima nekih 50 do 60 u šumi, jer ih je onamo teško sakupiti. Ali možda se dogodilo da je UNPROFOR ušao malo prebrzo. Međutim, to je već bilo očišćeno. Mislim da tamo ništa nisu mogli naći”.
    U tekstu se navodi da je UNPROFOR posle 17. septebra 1993. na više lokacija našao 18 tela žrtava koje su ubijene, dva dana nakon što je potpisan sporazum o povlačenju hrvatske vojske iz Medačkog džepa. Dva ili tri dana odgađanja povlačenja nisu bili dovoljni za prikrivanje tragova zločina, jer su na tom području nađena još tri tela. Ostatke najviše masakriranih tela, našli su istražitelji iz Haga u Obradović Varoši, predgrađu Gospića, u proleće 2000. godine. Sam Bobetko je u TV-emisiji “Dva u devet” izjavio da je dva dana nakon završetka operacije smenio generala Rahima Ademija, komandanta gospićkog vojnog okruga, i Milu Kosovića, komandanta gospićkih domobrana, koji su učestvovali u operaciji, ističući da ne može da bude odgovoran zbog propusta svojih potčinjenih. Na pitanje o istrazi, Bobetko je izjavio da njega u istrazi koja je vođena niko ništa nije pitao, a da on sam nije istražitelj. Ali stoji i da on nije ništa učinio da pokrene istragu o zločinima u Medačkom džepu ili joj na bilo koji način pomogne, tim pre što je i sam Franjo Tuđman navodno žalio što je pokrenuo tu akciju u kojoj su srpska sela “zbrisana i očišćena”.
    NISU SUDILI

    U HRVATSKIM medijima se ističe da se protiv Bobetka ne bi podizala optužnica da su u ovih devet godina izvedeni pred sud ubice stotinjak srpskih civila i vojnika, često ubijenih nakon bestijalnog mučenja i odgovorni za uništenje trista kuća u selima oko Gospića.

    Komandni strateg zločina

    DOK general Janko Bobetko preti da “živ neće u Hag” i upozorava da je već napravio oporuku, a čitava Hrvatska je na nogama u znak otpora Hagu, uz pretnje ustavnog spora, u krajiškom dokumentarnom centru “Veritas”, u Beogradu, ističu da 102 ubijena Srbina u Medačkom Džepu u Lici nije jedini Bobetkov zločin i da sa njim u Hag treba da putuju još neki iz hrvatskog vrha.
    Zločinu u ličkim selima Medak, Počitelj i Divoselu gde je ubijeno 88 a nestalo 14 Srba prethodio je još teži zločin u Maslenici i Ravnim Kotarima 21. januara 1993. godine kad je ubijeno i nestalo oko 500 Srba. Akciju je smislio i njom komandovao takođe komandant glavnog štaba hrvatske vojske general Bobetko. Iako je saobraćaj preko Masleničkog mosta kod Obrovca već bio dogovoren mirnim putem, posle završenih pregovora, Bobetko je krenuo u napad, jer je to trebalo Tuđmanu i HDZ kako bi odneli još jednu pobedu na izborima koji su održani nesporedno posle tog događaja -–upozoravaju iz “Veritasa”. General Bobetko bio je tvorac i izvršilac još jednog planiranog zločina 1. maja 1995. godine. Na zaštićenom području Zapadne Slavonije od strane UN, u sastavu Republike Srpske Krajine, Bobetko je izveo agresiju iz svih pravaca i tada je pobijeno više od 300 Srba. Civili su najviše ubijani na putu Okučene – Bosanska Gradiška. Pošto neke deonice puta prema Savi, gde su mrtve i ranjene Srbe gazili tenkovima, nisu mogli oprati od krvi hrvatska vojska, pod Bebetkovom komandom, je to presvlačila novim asfaltom, pa su posmatrače UN pustili na to područje tek četiri dana posle masakra Srba.
    Optužnica za zločin u Medačkom Džepu 19. septembra 1993. godine tereti Bobetka po komandnoj i ličnoj odgovornosti. Pored dokaza koje su haški istražioci prikupili od srpskih svedoka i pripadnika francuskog i kanadskog bataljona UNPROFOR-a i sam Bobetko je mnogo toga otkrio u svojoj knjizi “Sve moje pobede” u kojoj je plan agresije na lička sela, i pobedu uz velike zločine, protiv golorukih civila, nazvao “simfonijom pobede”. Posle optužnice protiv generala Rahima Ademija, za isti zločin, i njegovog odlaska u Hag, Bobetko je na sva zvona, u hrvatskoj štampi, tvrdio da Ademi nije kriv, jer je samo izvršavao njegova naređenja. “Zapovjednik glavnog stožera” hrvatske vojske bio je uveren da ga Hag neće pozvati u Ševeningen, zbog poodmaklih godina i navodne bolesti. Tvorac “simfonijskih zločina” je ovog puta zaigrao na pogrešne note. - Očekujemo da će Hag proširiti optužnicu protiv Bobetka a i generale Mirka Norca i Mladena Markač a, koji su bili njegovi saučesnici, kako stoji u optužnici, optužiti i takođe pozvati u Hag, jer su prema našoj dokumentaciji i oni bili direktni naredbodavci i izvršioci zločina u Ligi – ističu u “Veritasu”.

    TRI PRSTA

    U optužnici protiv generala Bobetka stoji da su ubijenim Srbima u Medačkom Džepu odsecani prsti sa ruke. Obdukcijom 88 tela u Korenici, desetak dana posle hrvatskog zločina, utvrđeno je da su odsecani palac, kažiprst i srednji prst, kao upozorenje pravoslavnim Srbima koji se krste sa tri prsta.

    PLAĆENICI

    U redovima hrvatske vojske i policije u zločinu u Medačkom Džepu sudelovali su i brojni plaćenici. Među “psima rata” bio je i oficir holandske vojske Johanes Tilder koji je po zarobljavanju, od strane krajiške policije, u istrazi zabeleženoj na videotraci, ispričao stravične scene hrvatskih zločina. Tako je jedan srpski civil živ obešen ispod pazuha na jedno drvo a hrvatski vojnici su ga gađali noževima sve dok nije izdahnuo u mukama. ...

  4. #4
    Grasdackel
    Das ist jetzt ungefähr so als würde sich die SS über den D-day beschweren.

  5. #5
    Avatar von Ravnokotarski-Vuk

    Registriert seit
    02.09.2006
    Beiträge
    8.141
    U operaciji Medački džep, koju su od 9. do 15. septembra 1993. izvele jedinice HV Operativne zone Gospić, sudjelovala je i 9. gardijska brigada pod zapovjedništvom tzv. pukovnika Mirka Norca. Vojnici koji su se "istakli" i dobili nagrade od Bobetka , su: Tomislav Mercep, Mirko Norc, Agim Krasnici, Biuce Canic, Stef Skrinjaric, Stevo Prazic, Ante Dosen, Miki Karic...
    Akciju su zvali "sprzena zemlja". Navodno da je zapocela ovako: 9. septembra oko 16 sati s vojnicima Bricom Denanovicem i Miskom Petijem otisao do kuce Krajinovica u Citluku, gde je bio ranjeni srpski vojnik, oko 50 godina. Peti
    mu je prvo nozem izvadio oci i uzeo ih za trofej, a zatim mu nozem
    odrubio glavu. Tilder i Denonovic su mu pri tome pomogli drzeci ranjenika za noge i ruke. Narednog dana Boris Dmitrovic i Drago Puljko odvukli su ranjenog
    civila, oko 45 godina, vezanog za noge, do kuce Dure Krainovica.
    Denanovic ga je tu vezao za branik "juga" i tako ga vukao
    unaokolo. Zatim su ga Denanovic i Peto zavezali ispod ruku i obesili ga o drvo, pa su ga sa daljine od 5-6 metara Peto, Poplasen, Lovric i Sokecgadali nozem zadavsi mu vise uboda po telu. Na kraju, Sokec ga je ubo noza u srce, a Jaro Lovric mu odsekao usi za trofej. Tokom "sprzene zemlje" 11. septembra izmedu 12.30 i 15.30 sati ubijeno je najmanje 30 Srba civila u blizini groblja Citluk. Ubijeni su dok su se povlacili iz sume na Debeloj glavi, gde su se tokom operacije skrivali. I tada su im hrvatski vojnici vadili oci za trofeje.
    - Nisam nasao znake zivota, ni ljudi, ni zivotinja, u nekoliko sela koje smo prosli. Razaranje je potpuno, sistematsko i namerno -izjavio je 16. septembra general Zan Kot u obilasku Divosela, Citluka i Pocitelja.
    http://www.glas-javnosti.co.yu/danas...02092501.shtml
    "Prema casopisu Jane's defense weekly od 10.juna 1999.godine, brigadni general Agim Ceku (sada na komandoj duznosti u OVK) se 'proslavio u ofanzivi hrvatske vojske kod Medaka' u septembru 1993.godine.
    http://independence.net/ftw/free/reg...of_terror.html "Cekuova brutalnost za vreme delovanja u sastavu hrvatskih snaga bila je legendarna i zbog toga mu je nadenut nadimak 'Ceku the Barbarian'" - Ceku varvarin
    http://emperors-clothes.com/articles/kent/warc.htm

  6. #6
    Avatar von Ravnokotarski-Vuk

    Registriert seit
    02.09.2006
    Beiträge
    8.141
    Paulin Dvor, slavonsko selo kod Osijeka, u kojem je 1991. ubijeno 19 Srba
    Zločin bez kazne
    Bili su seljaci, mirni, lojalni, uplašeni, ali bili su i Srbi ... Šta se desilo 11.decembra?

    Samoubistva
    Ubistvo 19 ljudi u Paulin Dvoru nije bilo kraj tragicne sudbine stanovnika ovog sela. Dan - dva pre ovog zlocina iz skupine seljana u kucnom privoru izvedeni su Matija i Danica Bogdanovic. Tako su preživeli masakr, ocito po necijoj intervenciji, ali se kasnije Matija obesio. Obesio se i Aleksandar Vujinovic, cija je supruga Dara bila jedna od žrtava zlocina u Paulin Dvoru. I onima koji su izbegli i koji su stradali život se završio na isti nacin, jer je rat 1991. godine ucinio nemogucim dotadašnji život stanovnika Paulin Dvora, u pitomoj Slavoniji, petnaest kilometara od Osijeka.

    Otkako je, pocetkom jula, 2002 godine, splitski "Feral tribjun" objavio informaciju da se medju ekshumiranim leševima iz masovne grobnice Rizvanuša kod Gospica nalaze i leševi "nestalih" iz sela Paulin Dvor kod Osijeka i u hrvatskim i ovdašnjim medijima skinuta je prašina zaborava sa zlocina u ovom slavonskom selu.

    Sasvim razumljivo u središtu pažnje je pitanje - jesu li u grobnici kod Gospica konacno pronadjena tela 18 lica "nestalih" iz Paulin Dvora, udaljenog skoro 600 kilometara. To je naravno i najbitnije pitanje, ali se, povodom slucaja Paulin Dvora, starog bezmalo 11 godina, postavljaju i mnogo druga pitanja, koja se ticu karaktera ratova na jugoslovenskom prostoru.

    Paulin Dvor je malo slavonsko selo petnaestak kilometara od Osijeka. U ovom selu od 168 stanovnika 1991. g. bila je samo jedna hrvatska porodica, a ostalo su bile srpske porodice. Selo je okruženo selima Ernestinovo, Jovanovac i Vladislavci, nastanjenim hrvatskim stanovništvom, odnosno hrvatsko-madjarskim selom Hrastin. Velicina i položaj Paulin Dvora odredjivali su mu mesto malobrojne srpske enklave, koja se, sasvim razumljivo, u vreme izbora 1990. godine nije isticala kao uporište Srpske demokratske stranke.

    Iako su "gledali svoja posla", kao vredni poljoprivrednici, ne isticuci se ni u kakvim politickim aktivnostima, stanovnici Paulin Dvora su znali da im je dovoljan problem što su Srbi u Hrvatskoj koja sve cini da postane nezavisna i zbog toga su mnogi, vec sa prvim oružanim sukobima, napuštali ovo selo.

    Kad je 5. oktobra 1991. godine u Paulin Dvor ušla jedinica Zbora narodne garde (ZNG) i stacionirala se u ranijem zadružnom domu u selu je ostalo manje od 30 ljudi. Predstavnici sela Milan Krzman i Momir Korosovac, zajedno sa jednim hrvatskim domacinom Zvonkom stupinom, vec su bili razgovarali sa nespornim gospodarom Osjecke regije Branimirom Glavašem i potpisali izjavu lojalnosti hrvatskoj državi.

    Posle ulaska u Paulin Dvor pripadnici ZNG su od stanovnika oduzeli sve legalno lovacko i licno naoružanje, jer iako su državljani Hrvatske ipak su bili Srbi. Da su i kao "lojalni gradjani" drugaciji od ostalih stanovnici sela mogli su brzo da se uvere, jer su bili izloženi pretnjama da ce da budu svi pobijeni kad prvi Hrvat strada u borbi sa Srbima na njihovom podrucju.

    Pošto su se u to vreme u blizini Paulin Dvora vodile borbe, preostali stanovnici su se sklanjali u podrume, ali su im pocetkom decembra pripadnici ZNG to zabranili i odredili tri kuce u kojima celo vreme moraju da borave svi stanovnici sela. Svi preostali stanovnici su tako bili smešteni u tri kuce i mogli su da izlaze samo dva sata da namire stoku, ujutro od 8 do 9 i poslepodne od 16 do 17 sati.

    Tako je bilo sve do jedanaestog decembra uvece. Tad su se, prema izjavi jedne svedokinje date istražiteljima suda u Hagu 1996. godine, oko 20,30 sati zaculi rafali iz pravca kuce Andrije Bukvica u kojoj je bila smeštena vecina preostalih stanovnika Paulin Dvora. Posle rafala, prema izjavi ove svedokinje došlo je vozilo, a onda su se u noci culi odjeci bacenih "predmeta" u kamion.

    Sutradan, muž ove svedokinje došao je sav unezveren kuci i rekao da je pred kucom Andrije Bukvica video krvi kao da su volove klali, da se u kuci više ne nalazi niko živ, a da je on prepoznao papuce svoje sestre. Posle toga od 19 ljudi koji su bili u kucnom pritvoru u kucama Andrije Bukvica i Boška Jelica, nadjen je samo leš Dare Juinovic, koja je umrla na rukama jednog od svedoka zlocina, dok su ostali netragom nestali.

    Ko su umoreni 11. decembra 1991. godine u Paulin Dvoru, u malom srpskom selu u hrvatskom okruženju, u kojem nije ostalo ni trideset ljudi? Od 19 ubijenih 18 su Srbi i 1 Madjar, koji je bio dugogodišnji nadnicar u srpskom domacinstvu. Od 19 stradalnika je 9 žena, najmladja sa 38 godina, a najmladji muškarac sa 50 godina. Medju stradalim je 8 preko 60 godina života, od cega dvoje u devedesetim godinama.

    Kakvu opasnost su ovi stanovnici sela Paulin Dvor u Opštini Osijek, gradjani Hrvatske, koji nisu izbegli i pred najavljenom opasnošcu od njenih oružanih snaga, mogli da predstavljaju za "novu demokratsku Hrvatsku"? Nikakvu, ukoliko se kao krivica ne uzima njihova srpska nacionalnost. Jedino iz tog razloga je moglo da bude ubijeno 19 ljudi, koji nisu mogli i da su hteli, a nisu, da predstavljaju nikakvu pretnju.

    U vreme proslave "Dana pobede i domovinske zahvalnosti" u Republici Hrvatskoj svako pominjanje srpskih žrtava je usmereno "protiv digniteta domovinskog rata. U domovinskom ratu je Srbima, a i Srbiji i Jugoslaviji dodeljena uloga "agresora bez ikakve sumnje", koju ništa ne može da dovede u pitanje.

    Ima li bilo kakvo opravdanje za zlocin u Paulin Dvoru bi bilo jednako pitanju može li se bilo koji srpski zlocin u Hrvatskoj da pravda ovim i drugim zlocinima nad Srbima? Da li je Nikola Ivankovic zvani Danguba iz Vladislavaca i neki drugi pojedini "neodgovorni pripadnik ZNG" mogao da bude samostalni izvršilac ovog zlocina, ciji su tragovi pokušani da se zauvek izbrišu miniranjem kuce Andrije Bukvica i sklanjanjem leševa svih ubijenih? Ako i jesu, zašto se o tome ništa odredjeno ne zna jedanaest godina posle zlocina i šest godina nakon što su sa njim upoznati istražitelji Haškog tribunala?

    U svemu je suviše slucajnosti, još od remena zlocina u Paulin Dvoru. Neposredno pre nego što ce 19 stanovnika ovog sela da nestane bez traga Krizni štab u Osijeku je doneo odluku da se preuzme sva stoka u Paulinom Dvoru, o kojoj nije imao ko da brine i koja je lutala napuštena po ataru sela.

    Je li ovaj krizni štab znao da, samo dan pre nego što je planirano da se sva stoka iz Paulin Dvora preda poznatom nakupcu Lei Zdravileku, uistinu o njoj niko nece moci da brine, jer ce njeni vlasnici da budu lišeni života? To je pravo pitanje za Branimira Glavaša, gospodara života i smrti u Osijeku i okolini u 1991. godini, kojem je trebao rat po svaku cenu i koji je, po svim indicijama, glavni organizator ubistva šefa osjecke policije Josipa Rajhela Kira, zbog toga što je Kira umesto sukoba bio zagovornik dogovora s JNA.
    MILAN BEKAN

    http://arhiva.glas-javnosti.co.yu/ar...02081701.shtml

  7. #7
    Grasdackel
    Das ist jetzt ungefähr so als würde sich die SS über den D-day beschweren.

  8. #8
    Avatar von Ravnokotarski-Vuk

    Registriert seit
    02.09.2006
    Beiträge
    8.141
    I-019

    KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

    MESTO I VREME: Selo Paulin Dvor, Osijek, Hrvatska, Noć između 11-12. decembra 1991.

    KRATAK OPIS: Noć između 11-12. decembra hrvatske snage kao i neke hrvatske paravojne jedinice izvršile su nmasakar nad 18 seljaka srpske nacionalnosti i jednim Mađarom koji je služio kod srpske familije. Pobijeni su sledeći seljani: Sudžuković Božo (1913), Sudžuković Marija (1914), Vuković Dara (1934), Katić Draga (1919), Katiić Mile (1933), Katić Mitar (1909), Katić Petar (1937), Katić Bosa (1939), Labus Milan (1940), Gavrić Jovo (1936), Medić Vuko (1929), Rodić Milka (1925), Jelić Boško (1942), Jelić Anđa (1953), Milović Spasoja (1933), Grubišić Boja (1916), Lapčević Milka (1916), Kećkeš Karlo (oko 55 godina).

    INDICIJE O IZVRŠIOCU: Snage ZNG Republike Hrvatske i paravojne jedinice hrvatske vojske. Nepobitno je poznat jedan od učesnika masakra - Ivanković Nikola zvani Danguba iz sela Vladislavci, star 35 godina. Preetpostavlja se da su i ostali učesnici iz susednih sela Vladislavci i Hrastin.

    DOKAZ: Izjava svedoka Sudžuković Novice deponovana u Državnoj komisiji za utvrđivanje ratnih zločina i zločina genocida koji su počinjeni nad stanovništvom srpske i drugih nacionalnosti u vreme oružanih sukoba u Hrvatskoj. Lekarski izveštaj o uzroku smerti Vuković Dare (sekotina u predelu vrata i lica, obe šake, skinut skalp sa lobanje). Takođe, postoje dokazi Crvenog krsta Jugoslavije o slučaju ovog sela.

    I-020

  9. #9
    Grasdackel
    Das ist jetzt ungefähr so als würde sich die SS über den D-day beschweren.

  10. #10
    Avatar von Ravnokotarski-Vuk

    Registriert seit
    02.09.2006
    Beiträge
    8.141
    Gospić

    Norac komandovao: "Pucajte, šta čekate!"

    Svedoci teško terete penzionisanog generala-bojovnika za zločin o kome se u Hrvatskoj dugo ćutalo. I dokazuju: pre nego što je naredio streljanje svih, izdvojio je iz grupe od sedamdeset troje jednu ženu, odveo je u šumu i ubio.

    .... 16. oktobra 1991. osobe u vojničkim uniformama (pripadnici vojne policije) u Gospiću pokupili 73 građana srpske nacionalnosti, trojicu nepodobnih Hrvata i jednu ženu koja se izjašnjavala kao nacionalno neopredeljena, i pod okriljem noći ih likvidirali u Pazarištu i na Lipovoj glavici kod Perušića. Ista sudbina je zadesila i sedmoro Srba iz Karlobaga koji su pobijeni u uvali Šušak na Velebitu.

    Kada je ovaj zločin već polako pao u zaborav, 13. oktobra prošle godine u Zagrebu je u svom stanu lišen slobode Tihomir Orešković, pukovnik Hrvatske vojske, koji je 1991. godine u Gospić stigao iz SAD gde je živeo kao emigrant, i odmah zaseo u fotelju sekretara Kriznog štaba za Liku. Uz Oreškovića, istoga dana u Gospiću su uhapšeni Ivica Rožić, Ivan Jovanović, Joso Miletić i Martin Marković svi osumnjičeni za likvidaciju Srba. Odlukom Vrhovnog suda Hrvatske, svi uhapšeni su iz Gospića prebačeni u riječki Okružni zatvor....

    Naredba iz vrha države

    Petorici osumnjičenih nedavno se priključio i Stjepan Grandić, bojnik Hrvatske vojske i zapovednik omanjeg garnizona u Perušiću, koga su vojni policajci lišili slobode na njegovom radnom mestu i vezanog ga sproveli u riječki Okružni zatvor zbog osnovane sumnje da je i on učestvovao u likvidaciji zarobljenih Srba.

    Prema dosadašnjoj istrazi koju vodi sudija Sajonara Čulina, natporučnik Hrvatske vojske i jedini sudija koja je radila u Vojnom sudu u Rijeci, utvrđeno je da je u Gospiću 16. oktobra 1991. godine održan sastanak na kojem su bili Tihomir Orešković, sekretar Kriznog štaba za Liku, Mirko Norac, tada još bez vojnog čina, Ivan Dasović, načelnik gospićke policije, Ivan Rukavina, zamenik načelnika gospićke policije, Mirko Kasumović, šef Službe za zaštitu ustavnog poretka, Željko Bolf, bivši šef gospićke policije, Ivica Marković, koordinator zatvora u Gospiću, Siniša Glušac, zapovednik topništva i Krišto Tomljenović, bolničar.

    Sastanak je u odsutnosti Ante Karića, predsednika Kriznog štaba za Liku, vodio Tihomir Orešković, a učesnike skupa je Mirko Norac obavestio da tokom noći svi moraju poći na likvidaciju grupe zarobljenih Srba. Ivan Dasović i Ivan Rukavina upitali su čemu to vodi, navodeći da je to ratni zločin, pa je Dasović napustio sastanak, ali je Orešković pošao za njim i vratio ga u dvoranu. Odbijanje Dasovića i Rukavine da učestvuju u likvidaciji Srba, Mirko Norac je presekao tvrdnjom da se to mora učiniti, jer je takva naredba stigla iz samog vrha države. To je ujedno bila i prilika da se pokaže lojalnost i spremnost da se ide do kraja u odbrani hrvatstva i iskazivanja domoljublja.

    Posle završenog sastanka učesnici skupa su se putničkim automobilima uputili smiljanskom cestom prema Pazarištu. Sat pre ponoći u šumi kod Pazarišta se pojavio vojni kamion prekriven ciradom u pratnji vojne policije. Iz vozila je u tišini istovarena grupa zarobljenih Srba, među kojima je bilo više žena. Uplašeni od same pomisli da će ovde biti likvidirani, jedna žena je zapitala: "Nećete nas valjda pobiti", posle čega je počela da viče i zapomaže. Toj ženi je prišao Mirko Norac, uhvatio je i odveo dublje u šumu, odakle se iz mrkle noći začuo pucanj. Pošto se vratio, Norac je iz sveg glasa kriknuo: "Šta čekate. Pucajte!" Noćnu tišinu poremetili su rafali ispaljeni iz automatskih pušaka i revolvera i za tili čas svi zarobljeni Srbi su bili mrtvi.

    Nekoliko svedoka sudiji Sajonari Čulini je izjavilo da je posle likvidacije Srba Tihomir Orešković svima pregledao oružje kako bi se uverio da li su svi pucali.

    Zapalili mrtva tela

    Svedočenje nekoliko vojnika iz kasarne u Perušiću, koji su sačinjavali streljački stroj za likvidaciju Srba na Lipovoj glavici, više je nego stravično, a to je potvrdio i njihov starešina Stjepan Grandić, koji je Sajonari Čulini izjavio:

    - Mirko Norac mi je u prisutnosti Milaja Čanića Biće, Milana Mikija Karića i Davora Škare naredio da u kasarni obezbedim jednu prostoriju u koju je trebalo smjestiti veću grupu zarobljenih Srba koje na Lipovoj glavi treba pobiti u znak odmazde što su srpske vojne formacije likvidirale hrvatske porodice Hećimović i Pocrnić. Na moje protivljenje, Norac mi je rekao da je to naređenje Tihomira Oreškovića koje se mora izvršiti.

    U svom iskazu sudiji Čulini Stjepan Grandić je potvrdio da je po naređenju Mirka Norca odredio deset vojnika i grupu vojnih policajaca za likvidaciju Srba. Kada su dvadeset četvorica zarobljenih Srba dopremljeni na Lipovu glavu, likvidacija je obavljena po kratkom postupku, posle čega se Grandić sa svojim vojnicima vratio u kasarnu, da bi kasnije saznao kako su vojni policajci mrtva tela Srba polili benzinom i zapalili a ostatke zakopali u zajedničkoj grobnici.

    Stjepan Grandić je izjavio da Mirko Norac nije imao izbora jer je morao da izvršava naređenja Tihomira Oreškovića zato što je ovaj u tim danima u Gospiću imao i civilnu i vojnu vlast u svojim rukama.

    O likvidaciji Srba u Gospiću i u uvali Šušak na Velebitu penzionisani pukovnik Hrvatske vojske Martin Jandrašić je obavestio Franju Tuđmana i ostale čelnike tadašnje vlasti. Umesto da se Norac i Orešković pozovu na odgovornost, Mirko Norac je bio pozvan kod Franje Tuđmana na razgovor. Tom sastanku je prisustvovao i Gojko Šušak, ministar odbrane, posle čega se Norac ponovo vratio u Gospić. Nekoliko dana kasnije, posle likvidacije Srba, stigao je ukaz Franje Tuđmana kojim se Mirko Norac unapređuje u čin pukovnika.

    Norac u rukama policije

    Početkom 1992. godine u ćeliji zagrebačkog Okružnog suda se našao i Tihomir Orešković, ali je intervencijom Gojka Šuška pušten na slobodu, tako da tada niko za ove zločine nije odgovarao.

    Istražni sudija Sajonara Čulina je 7. februara donela rešenje o proširenju istrage protiv Milana Čanića. Biće i generala Mirka Norca. I dok je Čanić bez ikakvih teškoća lišen slobode u svojoj kući u Gospiću i odveden u riječki Okružni zatvor, Mirka Norca, iz za sada nerazjašnjenih okolnosti, policajci nisu pronašli u Zagrebu, čime je izbegao hapšenje, pa je za njim izdata poternica....

    Dragan PETROVIĆ

    http://www.politika.co.yu/ilustro/2199/6.htm

Seite 1 von 8 12345 ... LetzteLetzte

Ähnliche Themen

  1. Zlocini jugosmrtske UDBE
    Von crolove im Forum Politik
    Antworten: 379
    Letzter Beitrag: 08.03.2013, 21:50
  2. Van iz Hrvatske!
    Von Emir im Forum Rakija
    Antworten: 67
    Letzter Beitrag: 02.09.2010, 07:41
  3. Van iz Hrvatske!
    Von Emir im Forum Politik
    Antworten: 44
    Letzter Beitrag: 30.08.2010, 22:20
  4. Antworten: 0
    Letzter Beitrag: 14.12.2009, 20:30
  5. RATNI ZLOCINI
    Von Jovi im Forum Geschichte und Kultur
    Antworten: 2
    Letzter Beitrag: 03.11.2008, 12:58