BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Erweiterte Suche
Kontakt
BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Benutzerliste

Willkommen bei BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen.
Seite 3 von 8 ErsteErste 1234567 ... LetzteLetzte
Ergebnis 21 bis 30 von 77

Zlocini Hrvatske

Erstellt von Ravnokotarski-Vuk, 08.10.2006, 14:31 Uhr · 76 Antworten · 16.637 Aufrufe

  1. #21
    Avatar von Ravnokotarski-Vuk

    Registriert seit
    02.09.2006
    Beiträge
    8.141
    КОРАНСКИ МОСТ, СЕПТЕМБАР 1991

    Дана 21 септембра 1991. године, око 19,00 часова наоружани припадници МУП-а и ЗНГ Републике Хрватске су на мосту преко реке Коране, зауставили два војна моторна возила у којима су се превозила 25 припадника ЈНА из касарне МЕКУШЈЕ у касарну ЦЕНТАР у Карловцу.
    Након заустављања и наредбе четници излазите ван, уследилио је наређење да се преда оружје. У уверењу да ће се превазићи мирним путем војници ЈНА су одложили оружје не желећи да дође до сукоба.
    Међутим, одмах по предаји оружја, једна група заробљеника је одведена са моста а другој групи у којој је било 17 припадника ЈНА, је наређено да легну на коловоз са рукама на потиљком и лицем окренутим према асфалту.
    То је био почетак невиђеног иживљавања које је одмах потом уследило.
    Уз већ уобичајено псовање четничке маке припадници МУПа и ЗНГ су заробљене војнике по читавом телу немилосрдно ударали ногама и кундацима од пушака. Том приликом, од удараца кундаком војнику Бранку Маџарцу је поломљена рука, више војника је повређено ударцима ножа. Када је заставник Бабић Никола покушао да протествује због оваквог поступања, један маскирни припадник ЗНГ му је пришао, клекнуо поред њега и заклао га пререзавши му врат ножем, уз тријумфални узвик; четниче ни ногом не мрдаш.
    Одмах потом, исти припадник ЗГГ је другог заробљеника прво убо два пута ножем у леђа, а затим у њега испалио рафал из АП.
    Након тога, заробљеницима је наређено да устану и да се построје уз ограду моста.
    Схвативши да ће бити ликвидирани на најбруталнији начин, тројица припадника ЈНА, војници Бранко Маџарац, Душан Мркић, Небојша Јаснић су спас нашли бацивши се преко ограде моста у реку. Остали заробљеници из те групе, осим Светозара Шарца, нису преживели. Припадници МУПа и ЗНГ су им прво пуцали у ноге из аутоматског оружја, а потом тако онеспособљене док су лежали на коловозу моста, једног по једног дотукли ножевима и тупим предметима, при чему се неким од жртава одсецали уши и вадили очи. Шарац Светозар, иако тешко рањен, некако је преживео масакр... Тела масакрираних припадника ЈНА превезена су у загребачку болницу гдје је извршена обдукција. Након предаје тела родбини, лекарска комисија од три члана је прегледала лешеве и том приликог је поред спољашних повреда, констатовано да је приликом обдукције покушано да се хируршким резовима камуфлирају трагови клања и убода ножем.
    Убиством заробљених припадника ЈНА учињена је тешке повреда хуманитарног права прописана чланом 130 Женевске конвенције.

    Одговорност за ову тешку повреду сносе

    Штајдухар Иван, председик Кризног Штаба Карловац
    Крајачић Звонко, начелик МУПа Карловац
    Дружак Фрањо, командир чете МУПа Карловац
    Припадници МУПа и ЗНГа
    Перешка Жељко БАБА РОГА
    Храстов Михајло
    Буква Мишо
    Марковић Ђоко БАНАНА
    Вуковић Јоца зв. ДОКТОР
    Циндрић Никола
    Циндрић Јоца
    Хрстић Миша
    Степић Јоца
    Димков Роберт зв. ДОМИНА


    Извор; Веритас, Билтен Но. 4

  2. #22
    Grasdackel
    Zitat Zitat von Ravnokotarski-Vuk
    Zitat Zitat von AK47
    HALLOOOOO

    Wer spamt hier ?
    Das sind Fakten,Argumente,Taten und kein Spam, die ebenfalls zum Thema passen, Ustaso.
    Du solltest besser die serbische Vergangenheit aufarbeiten.

  3. #23
    Grasdackel
    Das ist jetzt ungefähr so als würde sich die SS über den D-day beschweren.

  4. #24
    Avatar von Ravnokotarski-Vuk

    Registriert seit
    02.09.2006
    Beiträge
    8.141
    ZLOČINI U SISKU I OKOLICI, 1991. GODINE I KASNIJE



    Da su u Sisku 1991. godine, a i u godinama koje su uslijedile počinjeni brojni i užasni zločini nad Srbima, a i nad nekim Hrvatima, a sve pod izlikom hrvatske borbe za slobodu i protiv srpske agresije, o tome nema dvojbe u jednom dijelu neslužbenog javnog mišljenja samog Siska, Banije, a i cijele Hrvatske.

    No, s druge strane, u Sisku, na Baniji i u cijeloj Hrvatskoj kao da u javnom mnijenju još dominira uvjerenje da zločina i nije bilo, da ih nisu počinili oni koji su ih doista počinili, da odgovornost ne trebaju snositi oni koji su doista bili odgovorni, da nisu ostali teški ožiljci na društvenom organizmu i u mnogim pojedincima i obiteljima, da provala mržnje i bes-tijalnog mahnitanja nije bilo, da naslage mržnje više ne postoje, da se sjećanja mogu izbrisati, da se neka sredina, etnos, grad, zemlja mogu praviti slijepima ili pak pravdati vlastitom nevinošću, neinformiranošću, pasivnošću.

    Zločini u Sisku paradigma su u tom smislu što su zorno pokazali svu svi-repost i krvoločnost politike koja je išla za etničkim čišćenjem i u Hrvatskoj, te u ime hrvatskog etnosa poduzimala i barbarske egzekucije. A istina o njima i dan danas se teško probija u širu javnost, dok se u samom Sisku još uvijek s indignacijom odbacuju tvrdnje da je bilo zločina i da postoje zločinci.

    Zrtve su bili radnici, umirovljenici, više ugledni i manje ugledni stanovnici grada, susjedi, znanci, pa i prijatelji, ali sumnjivi samim tim što su one druge nacionalne pripadnosti, koju se en bloc i apriori smatralo neprijateljskom i koju se htjelo i iskorijeniti ili pak protjerati.
    Srbi su i u [i]Sisku sumnjičeni kao kosovci, špijuni, snajperisti, petokolonaši.[/i] I stoga ih je ne mali broj u ljeto i jesen 1991. godine odveden iz kuća i stanova, iz ureda i sa radnih mjesta, ili čak i ubijan u kućama i na radnim mjestima, te presretan na ulicama i na putevima, da bi netragom nestao, ukoliko se ne bi našlo leševe. Ako se pak ne bi našao leš nekog pojedinca, a ni najbliži srodnici nisu ništa mogli saznati što se s njim dogodilo, proglašavalo ga se bjeguncem na drugu, neprijateljsku stranu, četnikom, koji je otišao da se bori protiv Hrvatske, da ubija Hrvate, "kako bi se sačuvala ili obnovila velikosrpska hegemonija i u Sisku i na Baniji i kako bi se izvojevala velika Srbija sve do crte Virovitica - Karlovac - Karlobag." Itd.
    Stvari su se na isti ili veoma sličan način odigravale i u Osijeku, Vinkov-cima, Požegi, Karlovcu, Gospiću, Zadru, Šibeniku, Splitu, u još nekim većim i manjim gradovima. A da i ne spominjemo sve ono što se zbivalo i u samom Zagrebu, u lovu na snajperiste, odvođenju ljudi na Velesajam i u Pakračku Poljanu, ubijanju po haustorima, pa i u stanovima.

  5. #25
    Grasdackel
    Das ist jetzt ungefähr so als würde sich die SS über den D-day beschweren.

  6. #26
    Avatar von Ravnokotarski-Vuk

    Registriert seit
    02.09.2006
    Beiträge
    8.141
    Zitat Zitat von AK47
    Das ist jetzt ungefähr so als würde sich die SS über den D-day beschweren.
    Kann ein Mod nicht mal butte die Beiträge dieses Spamferkels löschen?

  7. #27
    Avatar von Ravnokotarski-Vuk

    Registriert seit
    02.09.2006
    Beiträge
    8.141
    UBIJENI I NESTALI, koji ni izdaleka nije potpun. U spisak su unijete osobe, čiji su leševi nađeni, ili su pokopani na sisačkom i seoskim grobljima i koje su uvedene u matične knjige umrlih. Istinitost tvrdnji da su bile izložene torturi, izmasakrirane, da imaju prostrijelne rane možda se može još uvijek provjeriti putem ekshumacija i obdukcija. Spisak je sačinjen na osnovu mnogo širih spiskova ubijenih i nes-talih, koji su inače dostavljeni i Haaškom tribunalu, Mesiću i na druge adrese.

    NIKOLA ARBUTINA, radnik "Graditelja": u ljeto 1991. pronađen mu je leš, pokopan je na sisačkom groblju.
    STANKO ARBUTINA, umirovljenik, ubijen u svom stanu u kolovozu 1991. godine, pokopan na sisačkom groblju.
    DAMIR BEGIĆ, čuvar "Brodoremonta": ubijen u noći 6. rujna 1991. godine u čuvarskoj kućici vatrenim oružjem, upisan u matičnu knjigu umrlih u Sisku, pokopan na sisačkom groblju.
    DRAGAN BEKIĆ (1952), radnik "Segestice": ubijen vatrenim oružjem 22. kolovoza 1991. godine u selu Kinjačka, u tzv. noćnoj akciji, pokopan na groblju u Kinjačkoj.
    MARKO BANJAC, umirovljeni potpukovnik JNA: odveden sa ulice 26. kolovoza 1991. godine na ORA, tamo ubijen, leš nije nađen, ubojstvo izvršila grupa za likvidacije u okviru 55. bojne.
    DRAGAN BIŠKUPIĆ (1947), Bestrma: ubijen je 22. kolo-voza 1991. godine, u selu, u tzv. noćnoj akciji vatrenim oružjem, sahranjen na groblju u Bestrmi.
    ŽELJKA BOINOVIĆ (1968), tekstilna radnica, Trnjani: ubijena 22. kolovoza 1991. godine, u selu, u tzv. noćnoj akciji vatrenim oružjem, sahranjena na groblju u Bestrmi.
    STEVO BOROJEVIĆ (1946), radnik: na punktu antiterorističke grupe Odra zaustavljen u vozilu 6. rujna 1991. i odveden na ORA. Sava je izbacila leš na obalu, a koji je bio u vodi sedam dana. Iz patološkog nalaza bolnice Sisak vidi se da je bio od 6. do 11. listopada 1991. godine podvrgnut strašnoj torturi. Sve kosti bile su polomljene, a vitalni organi uništeni. Živ je bačen u vodu, a tada je pogođen s nekoliko metaka. Supruga Jasenka išla je kod načelnika policijske uprave Đure Brodarca da se raspita za supruga. On je pre-gledao neke spiskove i rekao joj: "Nije ni na jednom spisku za likvidaciju." Vozilo su prisvojili pripadnici antiterorističke grupe Odra. Upisan je u matičnu knjigu umrlih u Sisku i pokopan na sisačkom groblju.
    Podnesena je kaznena prijava K-844/91., ali postupak nije pokrenut. U vrijeme Stevina ubojstva likvidacije je vršila 161. bojna vojne policije.
    VLADIMIR BOŽIĆ, vozač "Slavijatransa" iz Petrinje: prilikom redovne vožnje Petrinja-Zagreb 2. kolovoza 1991. izvučen je iz autobusa na punktu u Odri i na smrt pretučen od pripadnika antiterorističke grupe Odra. Umro u bolnici Sisak. Smrtonosne udarce navodno su mu zadali Stjepan i Mato Brajković iz Odre.
    Podnesena kaznena prijava 538/91. Pos-tupak nije pok-renut.
    MILOŠ BRKIĆ (1925): u ljetu 1991. odvezen u Duševnu bolnicu Popovača. Tamo nije nikada stigao; negdje je likvidiran; leš nije nađen.
    BRANKO CETINSKI, Tišina Desna: u kolo-vozu 1991. doveden u MUP kao navodni snajperist. Likvidiran. Leš nije nađen. Organizatori smaknuća navodno su Stanislav i Božidar Gavron iz grupe pri MUP-u.
    PERO CRLJENICA (1941), elektrotehničar, Kinjačka: ubijen 22. kolovoza 1991. u tzv. noćnoj akciji, sahranjen na groblju u Kinjačkoj.
    spisak se nastavlja[/quote]

  8. #28
    Grasdackel
    Das ist jetzt ungefähr so als würde sich die SS über den D-day beschweren.

  9. #29
    Avatar von Ravnokotarski-Vuk

    Registriert seit
    02.09.2006
    Beiträge
    8.141
    JOVO CRNOBRNJA (1936), umirovljenik: ubijen 27. ko-lo-voza 1991. Pred kuću mu je došlo devet osoba u maskirnim odorama s automatima. Jovo im nije htio otvoriti vrata. Otvorena je paljba po kući, i u nju su ubačene dvije bombe; među napadačima svjedoci su navodno prepoznali Stjepana Brajkovića, Ni-nu Hodaka, Željka Bjelića i Željka Posavca; upisan je u knjigu umrlih u Sisku i pokopan na sisačkom groblju.
    MILAN CVETOJEVIĆ, radnik "Elektre" Sisak, iz Mošćenice: u ljeto 1991. Sava izbacila njegov leš na teritoriju SR Jugoslavije; sahranjen je na groblju u Dvoru.
    NEDELJKO-NEĐO ČAJIĆ (1947), radnik, Bestrma: ubijen 22. kolovoza 1991. u tzv. noćnoj akciji; kuća mu je zapaljena; pokopan na groblju u Bestrmi.
    MILAN ČAKALO (1928), Kinjačka: ubijen u ljeto 1991. u selu.
    MILOŠ ČALIĆ (1942), radnik: odveden iz bolnice u Zag-rebu, gdje je bio na liječenju. Ubijen 9. listopada 1991. u šumi Brezovica. Patološki nalaz: prostrijelna rana u predjelu srca i teške povrede tijela od prethodne torture. Prije odlaska na liječenje kuća mu je minirana, a supruga Rada u njoj ranjena. Pokopan na sisačkom groblju. Navodno su ga ubili pripadnici antiterorističke grupe Novo Selo.
    VELJKO ČOSIĆ, radnik Željezare Sisak: u kolovozu 1991. obješen u svom stanu, a što je navodno izvršila antiteroristička grupa Novo Selo, pokopan na sisačkom groblju.
    STOJAN ČORIĆ, radnik Željezare, Capraška Poljana: ubijen u naselju u ljeto 1991. od ljudi u crnim odorama i s crnim maskama.
    LJUBAN ČENIĆ, Tišina Lijeva: odveden iz sela navodno u organizaciji Stanislava i Božidara Gavrona iz grupe pri MUP-u pod izgo-vorom da je snajperist; leš nije pronađen.
    BRANKO DABIĆ (1953), čuvar u Rafineriji Sisak: 15. rujna pošao je u treću smjenu, na autobusnoj stanici na Trgu slobode u vozilo su ga pozvale tri osobe; više se nije vratio; sinu Goranu Robert Ahmetagić navodno je rekao da mu je ubio oca; proglašen je umrlim.
    NENAD DENIĆ, pripadnik sudske straže u Remetincu: policija ga je 17. kolovoza 1996. odvela s plaže na Kupi; Sava izbacila leš kod naselja Crnac; upisan u knjigu umrlih Mati-čnog ureda Sisak; pokopan na sisačkom groblju; navodno odgovoran Vladimir Milanković.
    JOVO DIDULICA, umirovljenik: u ljeto 1991. odveden od kuće i negdje likvidiran, vjerojatno od strane antiterorističke grupe Odra.
    MIKA DRAIĆ Kinjačka: početkom kolovoza 1991. odveden iz sela i negdje likvidiran.
    NIKOLA DROBNJAK (1933), Moščenica: u ljeto 1991. Sava mu je izbacila leš u selu Gušće; upisan u knjigu umrlih Matičnog ureda Gušće; pokopan na sisačkom groblju.
    DAMIR DUKIĆ (1964): ubijen u Sisku 6. siječnja 1994. revolverskim metkom; ubojica poznat, ali postupak nije pokrenut.
    MILJENKO ĐAPA (1951), radnik Rafinerije Sisak: 22. kolovoza 1991. u stan njegove majke Dese oko 21 sat i 30 minuta došli su Dubravko Antolić i jedan policajac, a pred kućom je bio veći broj ljudi u odorama; odvezli su ga i više se nije vratio. Majka je pitala za sina, ali joj je u MUP-u reče-no da je on špijun, a ako bude za njega pitala da će ju zatvoriti. Javili su joj da je ubijen. Patološki nalaz: prostrijelna rana abdomena, nad njim je vršena tortura, upisan u knjigu umr-lih Matičnog ureda Sisak, pokopan na sisačkom groblju. Stan i stvari u njemu prisvojio jedan hrvatski branitelj.

  10. #30
    Avatar von Ravnokotarski-Vuk

    Registriert seit
    02.09.2006
    Beiträge
    8.141
    RATKO ĐEKIĆ (1918), Blinska Greda: ubijen 22. kolovoza 1991. u selu u tzv. noćnoj akciji; sahranjen na groblju u Bestrmi.
    LJUBAN ERAK, autoprijevoznik: odveden ispred benzinske pumpe kod "Autoprometa" i navodno likvidiran od pripadnika antiterorističke grupe Odra; kamion su mu prisvojili.
    MILOŠ GRUBIĆ, umirovljenik iz Blinskog Kuta: u ljeto 1991. leš nađen blizu sela Komarevo; pokopan na sisačkom groblju.
    NIKOLA GRUBIĆ Blinski Kut: ubijen u kolovozu 1991. u selu; upisan u matičnu knjigu umrlih u Sisku; pokopan na sisačkom groblju.
    VASO JELIĆ (1931), umirovljenik: 15. rujna 1991. oko 22 sata u kuću je došlo pet osoba u maskirnim uniformama. Vasu su grubo izvukli iz kuće i odvukli ga u vozilo, u kojem je bio šesti čovjek i Boško Subotić, koji je također bio priveden; odvezli su ga i više se nije vratio; tražen je svuda ali nitko ništa nije znao. 11. veljače 1992. supruga Anu su izvjestili da je leš pronađen. "Pozvana sam u mrtvačnicu zbog identifikacije. Leš meni nije ni pokazan, ali sam morala potpisati da je to on." - izjavila je Ana. Patolog: strijelna rana glave i grudiju. Sahranjen je na sisačkom groblju i upisan u matičnu knjigu umrlih u Sisku. Podnesena kaznena prijava K-422/92, ali postupak nije proveden.
    PETAR KIČIĆ, umirovljenik iz Galdova: sredinom kolovoza 1991. pred njegovu kuću je došlo vozilo s četiri uniformirane osobe, bio je policijski sat; ubijen je vatrenim oružjem, poliven benzinom i zapaljen - sektor 55. boj-ne; upisan u matičnu knjigu umrlih u Sisku i pokopan na sisa-čkom groblju.
    DRAGICA KIČIĆ, supruga Petrova, ubijena na isti način.
    MILAN KLADAR (1940), vozač: ubijen 22. kolovoza 1991. u selu Blinska Greda, u tzv. noćnoj akciji; sahranjen na groblju u Bestrmi.
    DUŠAN KOMOSAR (1927), radnik Željezare Sisak: u kolovozu 1991. u njegov stan su ušli Siniša Mažuran, Vlado Buzuk i Jure Josić, svi iz Capraške Poljane. Bilo je to za vrijeme policijskog sata. Siniša je rekao "Trebam ovog idiota." Odveo je Dušana u sobu i stravično ga prebio. Supruzi Milji je zaprijetio da mora šutjeti. Dušana su odveli i više se nikada nije vratio; njegov leš nije nađen.
    STANKO KONČAR, umirovljenik: u noći 2/3. kolovoz 1991. došli su mu u stan pripadnici antiterorističke grupe Odra u maskirnim odorama, odvezli su ga žutim kombijem, uzeli su mu novac i lovačku pušku; odveden je i negdje likvidiran; supruga Ljuba živi u Prigrevici u Vojvodini.
    KUZMAN KOVAČEVIĆ, čuvar vodotornja: ubijen vatrenim oružjem na radnom mjestu, u srpnju 1991.
    RADOVAN KRAGULJ (1955): ubijen 22. kolovoza 1991. u Blinskom Kutu, u tzv. noćnoj akciji; pokopan na groblju u Bestrmi.

Seite 3 von 8 ErsteErste 1234567 ... LetzteLetzte

Ähnliche Themen

  1. Zlocini jugosmrtske UDBE
    Von crolove im Forum Politik
    Antworten: 379
    Letzter Beitrag: 08.03.2013, 21:50
  2. Van iz Hrvatske!
    Von Emir im Forum Rakija
    Antworten: 67
    Letzter Beitrag: 02.09.2010, 07:41
  3. Van iz Hrvatske!
    Von Emir im Forum Politik
    Antworten: 44
    Letzter Beitrag: 30.08.2010, 22:20
  4. Antworten: 0
    Letzter Beitrag: 14.12.2009, 20:30
  5. RATNI ZLOCINI
    Von Jovi im Forum Geschichte und Kultur
    Antworten: 2
    Letzter Beitrag: 03.11.2008, 12:58