BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Erweiterte Suche
Kontakt
BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Benutzerliste

Willkommen bei BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen.
Seite 1 von 3 123 LetzteLetzte
Ergebnis 1 bis 10 von 22

Zusammenfassung aller bisher veröffentlichten CIA-Akten (auf serbisch)

Erstellt von Dissention, 07.10.2013, 00:59 Uhr · 21 Antworten · 1.230 Aufrufe

  1. #1
    Avatar von Dissention

    Registriert seit
    25.02.2010
    Beiträge
    9.970

    Zusammenfassung aller bisher veröffentlichten CIA-Akten (auf serbisch)

    Akten zu verschiedensten Themen werden veröffentlicht, die Einschätzung der CIA zu Themen, aber auch US-Meinungen und wie diese Zustande gekommen sind ... am Schluss gibt es noch eine Kurz-Zusammenfassung der ersten Tage in Dayton ...
    Blic Online | "Blic" dosije: Kako je CIA videla Srbiju
    Šta piše u 300 tajnih dokumenata
    "Blic" dosije: Kako je CIA videla Srbiju

    Marko R. Petrović/ Nenad Jaćimović | 06. 10. 2013. - 23:49h | Foto: RAS | Komentara: 0

    Džordž Tenet bio je zadovoljan onim što je pročitao. Direktor obaveštajnog sektora američke Agencije za nacionalnu bezbednost i budući prvi čovek CIA to zadovoljstvo iskazao je i pisano, parafiravši naslovnu stranu izveštaja “Velika Srbija: balkanski smutljivac devedesetih godina”, uz komentar: “Vredno čitanja”.
    Ono što je ovom sinu grčkih i albanskih emigranata u SAD bilo “vredno čitanja” u januaru 1993, praktično je predstavljalo scenario dešavanja na Balkanu u narednih šest-sedam godina, od jačanja sankcija SR Jugoslaviji, preko naoružavanja Bosne i Hrvatske, pa do bombardovanja vojnih, ali i industrijskih ciljeva u Srbiji. Tenet je i sam imao mogućnosti da učestvuje u ostvarivanju tog scenarija, s obzirom na to da je na čelu CIA bio upravo u trenutku kada je Srbija bombardovana.

    To je, međutim, samo jedan od oko 300 dokumenata koji pokrivaju dešavanja na Balkanu od 1990. do 1995. sa kojih je Centralna obaveštajna agencija nedavno skinula oznaku tajnosti. Saradnici CIA sa terena “filovali” su svoje kontakte raznim informacijama - od situacije na ratištu, preko odnosa među opozicionim strankama, ali i unutar tada vladajućeg SPS-a, do stanja u srpskim fabrikama, praznim prodavnicama...



    Kako su kršene sankcije
    Glavne privredne grane, građevinska industrije i trgovina, preživele su sankcije fokusirajući se na inostranstvo. Dve srpske kompanije, „Energoprojekt“ i „Geneks“, koriste kontakte u Pakistanu, Mongoliji i Južnoj Africi. „Energoprojekt“ mesečno dobija 80 tona dizela od svoje ruske filijale, navodi se u izveštaju “Srbija: borba sa sankcijama”.
    Sve to upakovano je u dokumenta u kojima su imena izvora sakrivena ili precrtana, mada se na nekoliko mesta može naslutiti da među njima ima i nekadašnjih srpskih političara i zvaničnika. Neretko se izveštaji pozivaju na pisanje srpskih, ali i stranih medija, kao što je, na primer, u slučaju izveštaja koji se bavi ulogom srpske policije i paravojnih snaga - Arkanove Srpske dobrovoljačke garde, „crvenih beretki“ Kapetana Dragana i Šešeljevih četnika - u jugoslovenskom konfliktu.

    I mada se u deklasifikovanim dokumentima ne zalazi previše u detalje, već je više reč o papirima čiji je sadržaj relativno opšteg karaktera, sa određenim gotovo romansiranim delovima, oni, ipak, pružaju širu sliku o tome koliko su SAD i CIA pratili situaciju u bivšoj Jugoslaviji, a donekle i kontrolisali, pa čak i upravljali događajima na terenu.

    O tome, na primer, svedoči i dokument sa sastanka direktora vašingtonske administracije iz jula 1993, na kojem je razmatrano uvođenje sankcija Hrvatskoj, kako bi bila primorana da u bosanskom sukobu obustavi saradnju sa Srbima i da sarađuje sa muslimanskom stranom.

    PROFILI SRPSKIH LIDERA
    Odeljenje evropskih analiza, međuagencijske (NSA, CIA, DIA) radne grupe za Balkan, sačinilo je u septembru 1995. godine profile srpskih političkih i vojnih lidera - Miloševića, Karadžića i Mladića. Ocenjeno je da se njihovi stavovi oko mirovnog sporazuma razlikuju.
    Milošević: Vlast je igra

    Za srpskog predsednika navodi se da je daleko od tvrdokornog nacionaliste, kao i da je prihvatio taktički pristup koji je u celosti podređen cilju očuvanja njegove vlasti u Beogradu, koju god cenu Srbi da plate. O tome svedoči i činjenica da se, kada su sankcije ozbiljno počele da pogađaju zemlju, otarasio svoje nacionalističke agende, kako bi mu sankcije bile olakšane.

    Karadžić: Uloga života

    Ocenjeno je da ga je u početku motivisala procena da je Srbima u Bosni potrebna zaštita u trenutku dok se raspada Jugoslavija. Ali sa porastom moći, koja se oslanjala na podršku Vojske RS, ali i na ratno profiterstvo i korupciju, rastao je i njegovo osećaj samobitnosti. Navodi se i da ne bi voleo da se RS pripoji Srbiji, jer bi tako njegova uloga izgubila na značaju.

    Mladić: Nije Napoleon

    Ratni komandant Vojske RS na sukob u BiH gledao je kao na zapadnu zaveru za iskorenjivanje Srba. Prisustvo na borbenim linijama načinilo od njega pravog heroja među Srbima. Istovremeno, nepriznavanje Vens-Ovenovog plana i odbijanje da se povinuje Karadžićevim naređenjima od njega načinili istinskog lidera Srba u BiH - ocenila je CIA.

    - Najznačajnije pitanje raspravljano na ovom sastanku je razmatranje odluke da li uvesti sankcije Hrvatskoj i na taj način je naterati da obustavi saradnju sa Srbima u centralnoj Bosni i nastavi saradnju sa muslimanima - stoji u zapisniku sa sednice kojom je predsedavao tadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost Sendi Berger.

    U dokumentu iz februara 1993, naslovljenom sa “Srbija: borba sa sankcijama”, konstatuje se da su one ubrzale propadanje srpske ekonomije, ali nedovoljno da bi proizvele ozbiljne teškoće stanovništvu koje bi zapalile varnicu spontanih antirežimskih protesta (vidi okvir gore).

    Nezavisnost RS

    Sredinom 1995. SAD razmatra u sklopu koncepta okončanja rata u BiH, opciju davanja mogućnosti RS da dve-tri godine po sklapanju mira održi referendum o otcepljenju od BiH i uđe u konfederaciju sa SR Jugoslavijom. Ovoj ideji, koju je izneo savetnik za nacionalnu bezbednost Sendi Berger, usprotivila se Medlin Olbrajt, tadašnja ambasadorka SAD pri UN. U dokumentu “Izlazna strategija za BiH”, Berger upozorava da je za SAD bolje da se rat završi u 1995.
    Oktobra 1995, neposredno pre Dejtonske konferencije, i u trenutku dok se razmišlja o delimičnom podizanju sankcije protiv Srbije, CIA ocenjuje da bi to pogodovalo Miloševiću, koji će u svakom slučaju ostati na vlasti jer je opozicija razjedinjena i bez jasne strategije.

    Zanimljivo je i da je jedan od onih koji su bili za dizanje sankcija, kako bi se olakšala pozicija Miloševiću koji je tada doživljavan kao “garant mira”, bio Ričard Holbruk, čovek koji je tri i po godine kasnije bio jedan od glavnih zagovornika bombardovanja Srbije.

    Žestoko protiv popuštanja srpskom predsedniku bila je tadašnji amabsador SAD pri UN i potonji državni sekretar Medlin Olbrajt.

    Iz objavljenih dokumenata, međutim, može se videti i koliko je pitanje konflikta na Balkanu bilo važno i za unutrašnju političku scenu SAD. Dva su dobra primera za to. Jedan je izveštaj CIA iz januara 1992. u kojem se analizira mogući efekat američkog priznanja otcepljenih republika, uz zaključak da taj čin neće imati negativan uticaj na misiju UN na terenu, ali da bi to svakako trebalo uraditi kako bi Amerika zadržala uticaj u ovom delu sveta.
    Olbrajtova sa vojnicima na američkom nosaču aviona 1993.

    Razmatrana je i opcija nepriznavanja, što bi, kako je procenjeno, dovelo do boljih veza sa Srbijom i vrhom jugoslovenske armije, ali bi Evropska zajednica to shvatila kao odbijanje i najavu američkog odstupanja sa Balkana.

    - Verujemo, međutim, da bi srpski lideri na ovo gledali uglavnom kao na sredstvo suprotstavljanja Vašingtona Evropljanima. Beograd skoro sigurno ne veruje našoj neutralnosti - navodi CIA u izveštaju iz januara 1992.
    Klinton vodi kolegijum američke vojske i CIA tokom operacija u BiH

    Uloga srpske policije

    U izveštaju na 18 strana iz oktobra 1995. CIA piše o ulozi srpske policije u konfliktu, uz ocenu da je MUP bio jedno od oruđa za uspostavljanje “velike Srbije”. Komandu nad tim jedinicama imali su, kako se navodi, Jovica Stanišić, Franko Simatović, Obrad Stevanović, Raja Božović, Radovan Stojčić Badža. A kao glavni čovek koji je policiju povezao sa jedinicama Arkana i Šešelja navodi se bivši ministar unutrašnjih poslova Radmilo Bogdanović.

    Drugi primer odnosi se na dokument iz 1995. godine, pod naslovom “Izlazna strategija za BiH”, u kojem su navedena dva moguća scenarija za završetak rata, od kojih se prednost daje brzom završetku rata i mirovnom sporazumu do kraja 1995, jer bi za Ameriku bilo bolje da se sve završi pre predsedničkih izbora 1996.

    - Za nas je bolje suočiti se s ovim pitanjima ove godine, nego da se bavimo povlačenjem NATO-a tokom izborne kampanje, jer će stranke imati snažniju potrebu da nas ili pokušaju obrukati ili da nas uvuku u sukob - napisao je Sendi Berger u julu 1995, samo par dana nakon što je Vojska RS ušla u Srebrenicu.
    I Medlin Olbrajt je smatrala da je potrebno što pre okončati sukob, ali pre svega kako bi Amerika povratila vodeću ulogu u svetu, koja je već bila uzdrmana neuspehom SAD da reši probleme na Haitiju 1994.
    Jedna od poseta tadašnjeg američkog predsednika svojim vojnicima

    - Baš kao što je naš neuspeh da rešimo prošlogodišnji problem sa Haitijem pretio da pomrači sva naša druga dostignuća, plašim se da će Bosna baciti senku na ceo naš prvi mandat - napisala je Olbrajtova odgovarajući na Bergerov izveštaj.
    Ona dodaje i da su već propustili da razmotre štetu koju je Bosna nanela njihovoj liderskoj poziciji van Evrope, a što je još važnije, “izostanak naše podrške Bosni preti da potkopa naše ionako krhke odnose s islamskim zemljama”.

    - Nasuprot tome, američko vođstvo u podršci Bosni doneće nam dugoročnu korist širom muslimanskog sveta i pomoći će nam da učvrstimo veze s njima - procenila je tada Olbrajt.

    Sankcije - lako je Srbima...

    “Srbi su se navikli na nestašice, duge redove u prodavnicama, hladne stanove zimi, nestanke struje, što je sve rezultat hronične srpske ekonomske neefikasnosti. Nekoliko faktora pomoglo je Srbima da se izbore (sa sankcijama). Procenjujemo da se skoro dve milijarde dolara u čvrstoj valuti nalazi u privatnim rukama. Od rođaka i radnika iz inostranstva verovatno stiže još oko dve milijarde dolara”.
    Ovo je samo deo izveštaja naslovljenim sa “Srbija: borba sa sankcijama” iz februara 1993. U njemu se ocenjuje da su sankcije ubrzale propadanje srpske ekonomije, ali da još nisu izazvale dovoljno teškoća koje bi raspalile spontano antirežimsko raspoloženje.
    - Zalihe su izgleda dovoljne da se pregura zima, a Miloševićev režim predviđa da će sankcije biti ukinute pre nego što ostanu bez zaliha čvrste valute, hrane, goriva - navodi se u izveštaju na 11 strana. Poseban deo dokumenta posvećen je “diverzijama finansijskih sankcija”, gde se konstatuje da razvijena finansijska mreža pomaže srpskim firmama da i dalje posluju sa inostranstvom, čime se obezbeđuje čvrsta valuta.
    - Srbi preko Austrije i Mađarske donose novac kojim ih snabdevaju rođaci koji rade u zemljama Zapadne Evrope. Miloševićev režim, pak, dolazi do tih privatnih deviznih rezervi preko pojedinih privatnih banaka poput “Dafimenta” i “Jugoskandika”, kojima je dozvolio da ponude visoke kamate za devizne uloge, kao i preko benzinskih pumpi i radnji u kojima je dozvoljeno plaćanje u devizama, odnosno lanca dilera koji imaju jake političke veze - navodi se u izveštaju.

    Bilt za „Blic“: Viđaćemo sve više dokumenata

    Sadašnji švedski ministar inostranih poslova Karl Bilt bio je jedan od aktivnih učesnika balkanske drame. Bio je čest gost kod Slobodana Miloševića, s kojim je vodio duge razgovore. Jedan od njih vodili su i u julu 1995. godine, o čemu svedoči i izveštaj CIA od 31. jula. Sastanak se ticao eventualnog podizanja, ali i mogućeg brzog vraćanja sankcija.
    Za priznavanje Bosne u njenim međunarodno priznatim granicama i nastavak podrške planu Kontakt grupe, kao i za jačanje kontrole srpske granice, Miloševiću je nuđena suspenzija gotovo svih trgovinskih sankcija na devet meseci, uvoz oko 400.000 tona goriva mesečno preko luke Bar i Dunavom, kao i suspenzija svih finansijskih sankcija, osim onih koje se tiču imovine SRJ. Amerika je, međutim, bila protiv toga, a na pitanje da li misli da su SAD tada pogrešile, Bilt ekskluzivno za “Blic” odgovara da je, zapravo, većinu detalja u ovom slučaju dogovarao američki diplomata Frejžer, pre nego što je njega EU postavila za njihovog pregovarača.

    - Ja sam bio zadužen za deo o ponovnom vraćanju sankcija. A sve to bio je do plana B, nakon što je de facto propao plan A koji je sačinila Kontakt grupa. Ali posle Srebrenice i “Oluje” sve se promenilo, i prešli smo na nešto što se može nazvati planom C - svobuhvatni mir postignut u Dejtonu - kaže Bilt.

    Na pitanje da li misli da će objavljivanje ovih dokumenata doprineti jasnijem sagledavanju dešavanja na Balkanu, Bilt odgovara da ćemo s vremenom “viđati sve više dokumenata koji se odnose na ove tragične godine, što je dobro”.

    - Postoje, takođe, i dokumenti Haškog tribunala i verujem da će u jednom trenutku istoričari moći da nam daju jasniju i sveobuhvatniju sliku decenije ratova na Balkanu.

    On je, takođe, uveren da je dobro što nije prošao predlog, o kojem su u SAD razmišljali, da se RS ponudi mogućnost otcepljenja posle dve-tri godine.
    - Mislim da bi to bio recept za buduću nestabilnost u regionu. Svi moraju da žive u granicama koje su sada uspostavljene, a zadatak je da ih učinimo sve manje relevantnim kroz proces evrointegracija. To je način na koji su i drugi delovi Evrope uspeli da krenu napred posle perioda konflikta i ratova - zaključuje Bilt.

    Bli Klinton u Sarajevu, sa predstavnicima tri crkve, posle Dejtona


    O kragujevačkoj Zastavi

    Operativci CIA bavili su se i stanjem srpske industrije pa tako, na primer, primećuju da je “Zastava” na prinudni odmor poslala 60 odsto od ukupno 48.000 zaposlenih, kao i da su najteže pogođena tekstilna i metaloprerađivačka industrija.

    Zašto je pala Srebrenica

    U izveštaju “Bosanska armija u Srebrenici: Šta se dogodilo?” pisanom nakon što je VRS zauzela ovu enklavu u istočnoj Bosni, navodi se da su uzroci poraza Armije BiH kombinacija nestašice sredstava za borbu, nedostatak efikasne komande, kao i oslanjanje na to da će NATO sprečiti napade bosanskih Srba.

    Bošnjaci angažovali mudžahedine

    Bivši visoki državni zvaničnik i general NATO-a Vesli Klark izjavio je da je nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma Vašington imao legitimnih briga zbog angažovanja Iranaca i mudžahedina iz Saudijske Arabije u BiH, koji su zapravo bili teroristi, ali da bošnjačka strana to nikada nije htela da prizna.

    Ćosić izdao Miloševića

    U dokumentima od 6. februara 1995. godine stoji da je bivši predsednik SR Jugoslavije 1992. Dobrica Ćosić izdao tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića, zbog čega ga je on, navodno, “uklonio s vlasti”.

    Tuđman, Hrvati i Federacija

    Strahujući od muslimanske dominacije Hrvati su nevoljno pristali na formiranje Federacije BiH i potpisali Vašingtonski sporazum pod pritiskom tadašnjeg predsednika Franje Tuđmana, čiji je glavni cilj bio uspostavljanje kontrole nad Krajinom.

    Paraf: Milošević, Tuđman i Izetbegović u Dejtonu 1995.
    Pregovori u Dejtonu

    Slika o toku dejtonskih pregovora stiče se uvidom u izveštaje pregovarača SAD Donalda Kerika:

    2. novembar Završen prvi dan ozbiljnih pregovora. Atmosfera je pozitivna. Biće potrebna i čitava nedelja kako bismo videli da li pozitivni pomaci vode nekuda. Svi izgledaju kao da žele dogovor. Predsednici (Milošević, Tuđman, Izetbegović) govore direktno. Šuška se o tajnim sastancima. Milošević i Tuđman su ručali zajedno.
    4. novembar Smeh i druženje na sve strane, i poneki zanimljivi razgovori sa strane (Kris Hil - Krajišnik, Slobo - Haris, Kerik - Koljević...) Ključna pitanja ostaju netaknuta... Milošević je u subotu organizovao večeru za američku delegaciju u Oficirskom klubu. Milošević testira svakog od nas ponaosob.
    7. novembar Dobro došao nazad. Sve ide dobro - samo nije jasno kuda to ide... Pregovarači i dalje pričaju međusobno, a atmosfera sa i dalje poboljšava. Pozitivni tonovi prisutni i na večeri kod Talbota, gde su Milošević i Izetbegović jedan drugom pričali viceve na njihovom jeziku. Možda čak i previše uživaju u međusobnom druženju.
    9. novembar U sceni koja je ličila na onu iz filma “Kum”, dve familije (don Slobo i bosanski Srbi i don Izi i Federacija) imale su šestočasovni pregovarački maraton o mapama. Ništa nije dogovoreno. Zadivljujuće je kako bi u jednom trenutku vikali jedni na druge, a nekoliko minuta kasnije videli biste ih kako se zajedno smeju i šale uz osveženje.
    10.novembar Razgovori o Istočnoj Slavoniji se nastavljaju, ali je nemoguće reći da li će današnji događaji da zasene napredak postignut kada je došao Kristofer ili je jednostavno u pitanju SLOBO-DRAMA... Milošević mi je, u razgovoru tokom ručka, rekao: „Generale, dok američki ugled raste, moja glava i život su, bukvalno, na kocki”.
    11.novembar (Rukom pisan) Vikend bio veoma obeshrabrujući. Uprkos dobrim vestima o Istočnoj Slavoniji, razgovori o mapama ne vode nikuda. Obe strane su čvrsto ukopane...
    * Konferencija u Dejtonu trajala je od 1. do 21. novembra 1995. Sporazum je potpisan 14. decembra u Parizu

  2. #2

    Registriert seit
    03.11.2009
    Beiträge
    13.141
    Viel Spaß beim übersetzen

  3. #3
    Avatar von Harput

    Registriert seit
    31.08.2013
    Beiträge
    955
    Übersetzung für die Akten oder Thread wird geschlossen.

  4. #4
    Avatar von Arbeiter

    Registriert seit
    26.08.2013
    Beiträge
    4.142
    Ich nichts verstehen...

  5. #5
    Mayweather Jr.
    Übersetzung, lese nur ijekavica. Danke

  6. #6
    Avatar von Armsn

    Registriert seit
    05.09.2012
    Beiträge
    3.915
    Pissention weiß wsl. selber nicht was da steht...

  7. #7

    Registriert seit
    28.10.2010
    Beiträge
    15.315
    "Džordž", danach hab ich aufgehört

  8. #8
    Avatar von Lilith

    Registriert seit
    15.04.2010
    Beiträge
    19.294
    Zitat Zitat von hrhrhrvat Beitrag anzeigen
    "Džordž", danach hab ich aufgehört
    Auch so ein Spezi wie Grdelin^^

  9. #9
    Avatar von Dissention

    Registriert seit
    25.02.2010
    Beiträge
    9.970
    Zitat Zitat von Lilith Beitrag anzeigen
    Auch so ein Spezi wie Grdelin^^
    Vor allem kommt das von jemandem, dessen Volk ab 1990 etliche Wörter neu erfunden hat - man muss sich halt von den Anderen unterscheiden ^^

  10. #10

    Registriert seit
    28.10.2010
    Beiträge
    15.315
    Zitat Zitat von Dissention Beitrag anzeigen
    Vor allem kommt das von jemandem, dessen Volk ab 1990 etliche Wörter neu erfunden hat - man muss sich halt von den Anderen unterscheiden ^^
    Wir machen das richtige.

Seite 1 von 3 123 LetzteLetzte

Ähnliche Themen

  1. Antworten: 120
    Letzter Beitrag: 25.01.2014, 10:27
  2. Antworten: 56
    Letzter Beitrag: 12.10.2009, 22:46
  3. Zusammenfassung der BF Geschichten usw usf
    Von Samoti im Forum Rakija
    Antworten: 12
    Letzter Beitrag: 05.02.2008, 14:19