BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Erweiterte Suche
Kontakt
BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Benutzerliste

Willkommen bei BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen.
Seite 1 von 2 12 LetzteLetzte
Ergebnis 1 bis 10 von 15

Kosovo

Erstellt von Grasdackel, 28.11.2006, 20:49 Uhr · 14 Antworten · 2.599 Aufrufe

  1. #1
    Grasdackel

    Kosovo

    Weiß jemand etwas über diese kroatische Stadt in der nähe von Knin ?
    Im Internet findet man so gut wie nichts.

  2. #2
    Avatar von Dinarski-Vuk

    Registriert seit
    20.06.2006
    Beiträge
    12.379
    Mislis na dalmatinsko Kosovo il Kninsko kako oces ?

  3. #3
    Grasdackel
    Zitat Zitat von Dinarski-Vuk
    Mislis na dalmatinsko Kosovo il Kninsko kako oces ?
    Koliko ja znam ima samo jedno.
    Knin je u Dalmaciji.

  4. #4
    Avatar von Dinarski-Vuk

    Registriert seit
    20.06.2006
    Beiträge
    12.379
    Zitat Zitat von AK47
    Zitat Zitat von Dinarski-Vuk
    Mislis na dalmatinsko Kosovo il Kninsko kako oces ?
    Koliko ja znam ima samo jedno.
    Knin je u Dalmaciji.
    Ma mislim naziv tog mjesta ...
    Imam neke slike iz Dalmatinskog Kosova i jos neke starije kad se narod za Vidovdan skupio kod crkve Lazarice ...

  5. #5
    Avatar von Dinarski-Vuk

    Registriert seit
    20.06.2006
    Beiträge
    12.379
    FOTO ARHIV EPARHIJE DALMATINSKE

    DALMATINSKO KOSOVO


    http://www.eparhija-dalmatinska.hr/11Arhiv-Kosovo-l.htm

  6. #6
    Grasdackel
    Immerhin etwas.
    Ich hab nur ein Bericht gefunden, dass die Fa. KNAUF dort ein Werk gebaut hat.

  7. #7
    Grasdackel
    Was mich interessieren würde, ist woher der Name kommt ?
    Von den dort angesiedelten Serbe oder hieß es schon früher so ?

  8. #8
    jugo-jebe-dugo
    Lol,eine Stadt die Kosovo heisst. Das wurde bestimmt von unseren Krajisnici gegeben.

  9. #9
    Avatar von Dinarski-Vuk

    Registriert seit
    20.06.2006
    Beiträge
    12.379
    Evo malo jos nekih informacija u vezi Dalmatinskog Kosova i Manastira Svete Lazarice !!!

    VA IME OCA I SINA I SVETOGA DUHA

    Godine Gospodnje 1889. osveti se pravoslavni hram u Dalmatinskom Kosovu metoh slavnog manastira Svetoga Arhanđela Mihaila (na reci Krki) — i posveti se slavljenju: Boga i Svetoga Cara Lazara Srpskoga, mučenika kosovskoga i predvoditelja naroda srpskoga u Carstvo Nebesko.
    Na Vidovdan, godine Gospodnje 1939. ovaj hram svečano proslavi pedeset godina svoga služenja Bogu i proslavljanja Svetoga Lazara, stekavši ime velike svetinje u srpskom Pravoslavlju.
    Po želji pravoslavnog naroda u Dalmaciji — izraženoj u sednici Kosovskog crkveno-opštinskog saveta od 1/14. IV, u prisustvu Naše Smirenosti — ovaj slavni hram, kao metoh manastira Svetoga Arhanđela, treba od sada da se smatra manastirom, pa da se — Božijom pomoći, molitvama Svetoga Cara Lazara i prilozima svih blagočestivih duša — pripremi sve što je potrebno da se manastirom i zvanično proglasi, sa imenom
    Sveta Lazarica

    A da bismo odali dužnu slavu Bogu i Svetom Lazaru za sve do sada obilno primljene milosti i sve do sada i od sada uslišene molitve u njemu, proglašavamo Svetu Lazaricu zavetnim hramom, pa prvi, pred Bogom i Svetim Lazarom, činimo jedan zavet, uz skromni prilog Svetoj Lazarici, pa se ovako iz sveg srca i sve duše Bogu i Sv. Lazaru molimo:
    BOŽE MILOSTI I SVAKE UTEHE, Bože pravedni, čovekoljubivi — koji si u času strašnom uslišio molitve Svetoga Lazara Srpskog, i otvorio mu put u Carstvo Nebesko, a njegovu junačku vojsku prispodobio Tvojim slavnim silama nebeskim — neka je slava preslavnom imenu Tvome i svetoj volji Tvojoj!
    Tebi se molimo, milosrdni Gospode, čuj rod naš kad god Tebi zavapi i oči svoje podigne. Čuvaj ga, uči i vodi kao Svetoga Lazara i svu njegovu duhovnu decu kroz vekove!
    Sveti Care — Mučeniče, Bog te proslavi na nebu i na zemlji; pomozi da budemo dostojni slave tvoje vo vjeki!
    Evo nas okupljenih oko imena tvoga i slave tvoje; blagoslovi nas blagoslovom tvojim!
    Mnoge blagočestive duše sve više privlači Sveta Lazarica tvoja. Dolaze i dolaziće da izliju bole, ispovede grehe, okrepe nade, izmole zdravlja duši i telu, napretka svome domu i svojim časnim naporima, da preporuče svoje žive i upokojene milosti Božijoj i bogougodnim molitvama tvojim. Primi ih i prigrli, ugodniče Božji, pa iznesi molitve njihove pred presto Svevišnjega!
    Proslavi ovu svetinju našu i tvoju nadaleko, obiljem milosti i silom molitava tvojih kod Gospoda, da se slavi ime tvoje vo vjeki vjekov. Amin.

    Tako ti se moli, ugodniče Božji i slavo srpskog Pravoslavlja,



    Smireni srpsko-pravoslavni vladika dalmatinski

    + Irinej
    U Svetoj Lazarici,

    na Vidovdan, ljeta Gospodnjeg 1940.

    svojeručno



    MANASTIR SVETA LAZARICA
    NA DALMATINSKOM KOSOVU

    Zbog daljine i broja vjernika davno se osjećala potreba za podizanje još jednog hrama u Kosovskoj dolini. Zalaganjem i inicijativom velikog graditelja i zaslužnog vladike Stefana Kneževića (1853—1890) počelo je 1874. godine zidanje nove crkve u selu Zvjerincu, na glavici, u Kosovu (desetak kilometara južno od Knina). Te iste godine je vladika Stefan osvetio temelje ove crkve i posvetio ih sv. Joakimu i Ani.
    Međutim, kada je hram bio završen Vladika je promjenio patrona, i ovu crkvu posvetio Svetom Velikomučeniku Srpskom Knezu Lazaru. Razlog za ovo je sasvim jasan. Vladika je morao da krije ovu ideju od austrijskih vlasti do završetka podizanja crkve. Drukčije bi sigurno vlasti omele ovu akciju da su znale da će crkva biti posvećena Svetom Knezu Lazaru, čiji kult je u ono vrijeme značio oživljavanje kosovske ideologije među pravoslavnim Srbima u Dalmaciji. To je bilo vrijeme nacionalne i vjerske borbe našeg naroda i Crkve u Dalmaciji za biti ili ne biti. Kao i u čitavom nizu drugih poduhvata, vladika Stefan je i ovdje uspio. Od dana osvećenja, crkva Lazarica je postala veliko duhovno svjetilište. Na Vidovdan svake godine u nju su se slivale velike mase naših vjernika iz čitave Dalmacije.
    Podizanje ove crkve je trajalo petnaest godina. Narod je pričao da je Vladika namjerno odugovlačio završetak ove crkve zbog teških političkih prilika i čekanja na jubilarnu 1889. godinu. Tada je cjelo Srpstvo slavilo 500-godišnjicu Kosovske bitke. Crkva je dovršena i svečano tronosana na Vidovdan 1889. godine. Ta svečanost je prevazišla sve ranije naše crkvene manifestacije u Dalmaciji. „Srpski list" je zabilježio da je bilo oko 7.000 prisutnih vjernika i „koliko je srpstva, osim dviju srpskijeh država, ovakve svečanosti nije bilo i nigdje se ovako nije proslavio Vidovdan". (Srpski list, br. 25, 1889).
    Tom prilikom je pisao Stevo Bjelić: „Na taj način je osvetio Lazaricu popularni Vladika Stefan Knežević. On je nju podigao uz saradnju i pomoć Kosovljana i falange probuđenih dalmatinskih Srba pod vođstvom umnoga, poštenog i borbenog Save Bjelanovića. S tim su se dalmatinski Srbi pokazali dostojni svog kosovskog porijekla: podigli su svoje Dalmatinsko Kosovo, kao rasadnik narodne misli na zapadu, i na njemu ozidali Lazarevu crkvu kao znak da se i u Dalmaciji poštuje i slavi onaj ko za krst časni i slobodu zlatnu položi glavu svoju". (Glas Privredno--kulturne matice za Sjevernu Dalmaciju, 1889, br. 15—16, juni 20).
    Crkva Lazarica je sazidana od tesanog kamena u obliku krsta. Prvobitni zvonik je bio preslica. Inicijativom blaženo-počivšeg episkopa Irineja Đorćevića podignut je 1935. godine novi zvonik, koji je te „svetosavske godine" osvetio srpski patrijarh Varnava uz sasluženje episkopa: ohridskobitoljskog Nikolaja, gornjokarlovačkog Maksimilijana, zahumskohercegovačkog Tihona, dalmatinskog Irineja, vikarnog sremskog Save i oko sedamdeset sveštenika.
    Unutrašnjost ovoga hrama je ukrašena vrlo dragocenim ikonostasom koji je u ono vrijeme stajao 2.400 kruna. Nabavljen je prilozima naših vjernika iz čitave Dalmacije. U ljetopisu parohije kosovske piše da „ljepšeg, ukusnijeg i dragocjenijeg u cijeloj Dalmaciji nema". Episkop Nikodim Milaš je 1889. godine poklonio ovom hramu jednu divnu i vrlo veliku ikonu Svetoga Kneza Lazara. Skupocjeni polije-lej i nekoliko vrlo vrijednih ikona je poklonio 1902. godine „čestiti starina Konstantin Petrović, dobri Srbin pravoslavni iz Zemuna, a nastanjen u Štajerskom Gracu". Tako se kaže u ljetopisu parohije kosovske. Jedan krst od umjetničke vrijednosti poklonio je Klaudije Šupuk iz Šibenika. Pored ovog plemenitog hrišćanina, bilo je još katolika Hrvata, znatan broj, koji su prilagali i danas prilažu ovome hramu.
    U toku prošloga rata ovaj hram je bio oštećen i propadao je za čitav niz posleratnih godina. Prilozima pobožnih Kosovljana, u zavičaju i iseljeništvu, obnovljen je u toku 1964. i 1965. godine.
    Međutim, crkva Lazarica je opet postradala od poslednjeg zemljotresa, koji je 1970. godine pogodio Kninsku krajinu. Na njoj su morali ponovo da se vrše veliki radovi. Potpuno je srušena cijela krovna konstrukcija pa je postavljena nova, utvrđena betonskim gredama. Izvršeni su svi potrebni radovi na zvoniku, fasadi i unutrašnjosti ove crkve. Utrošene su velike sume novca, primljenog najvećim djelom od pobožnih iseljenika iz ovoga kraja. Crkva je ponovo sinula u svojoj prvobitnoj ljepoti. Svečano osvećenje obnovljenog hrama izvršeno je na Vidovdan 1973. godine.

  10. #10
    Avatar von Monte-Grobar

    Registriert seit
    16.06.2005
    Beiträge
    4.906
    Ich dacht wieder ein Kosovo thread, und wollte denjenigen hier zam scheissen...

Seite 1 von 2 12 LetzteLetzte

Ähnliche Themen

  1. Antworten: 101
    Letzter Beitrag: 11.04.2015, 16:53
  2. Antworten: 17
    Letzter Beitrag: 26.10.2011, 16:21
  3. Antworten: 78
    Letzter Beitrag: 10.07.2011, 02:13
  4. Antworten: 57
    Letzter Beitrag: 06.04.2010, 17:09
  5. Antworten: 8
    Letzter Beitrag: 21.02.2008, 17:36