BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Erweiterte Suche
Kontakt
BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Benutzerliste

Willkommen bei BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen.
Seite 37 von 57 ErsteErste ... 2733343536373839404147 ... LetzteLetzte
Ergebnis 361 bis 370 von 567

Wirtschaft Bosnien-Herzegowinas - Biznis Bosna i Hercegovina - Economy of BiH

Erstellt von Emir, 06.05.2010, 00:58 Uhr · 566 Antworten · 360.948 Aufrufe

  1. #361

    Registriert seit
    22.02.2011
    Beiträge
    1.858
    “Svislajon” planira povećanje proizvodnje za oko 50 odsto

    Objavljeno: Feb 10. 2012. 14:40
    TREBINJE, Plan proizvodnje “Svislajon” industrije alata Trebinje za ovu godinu je 31 milion KM i za deset miliona je veći u odnosu na prethodnu godinu, potvrdio je danas generalni direktor ove firme Bogdan Golić.
    “Imamo dovoljno repromaterijala i nadamo se da ćemo ostvariti plan”, rekao je Golić i dodao da je dovoljno ugovorenih poslova, da su najveća tržišta Njemačke, Amerike, Italije i Španije, te da se veće količine izvoze i na prostor bivših jugoslovenskih zemalja.
    Prema njegovim riječima, u toku su i pregovori sa Kinom pa se očekuje da će u skorije vrijeme proizvodi ovog hercegovačkog preduzeća naći svoje mjesto i na tom dalekom tržištu.
    On je podsjetio da je ostvarena proizvodnja industrije alata u prošloj godini bila oko milion i po KM, odnosno za 17 odsto veća u odnosu na 2010. godinu, dok je i prodaja bila za sedam odsto veća.
    Golić napominje da prošle godine ovaj privredni gigant nije dobio sredstva za podsticaj izvoza zbog neurednog izmirivanja poreze i doprinosa.
    “Svilajon” industrija alata sa 950 zaposlenih posljednjih godina bilježi stalno poboljšanje poslovnih rezultata, a sa optimizmom je ušla i u ovu godinu. Srna

  2. #362

    Registriert seit
    22.02.2011
    Beiträge
    1.858
    Start “Novog Jelšingrada”

    Objavljeno: Feb 10. 2012. 11:05
    BANJALUKA, U banjalučkom “Novom Jelšingradu” prva ozbiljnija proizvodnja trebalo bi da startuje početkom marta, a stara fabrika s novim imenom već je sklopila dovoljno ugovora za manji obim rada – potvrdio je Borko Đurić, direktor i jedan od vodećih akcionara GP “Krajina”.
    “Naš osnovni pristup je nepromijenjen, a on znači da ostajemo pri tome da što prije pokrenemo proizvodnju. Trenutno nam na ruku nikako ne idu vremenske prilike”, rekao je Đurić, dodajući da u proizvodnoj hali nema grijanja, tako da sada radnici ne mogu da rade za neke manje isporuke koje su već dogovorene.
    Građevinsko preduzeće “Krajina” je prije mjesec i po dana zvanično kupilo “Novi Jelšingrad”, a manadžment ove fabrike napravio je spisak starih radnika fabrike koji će biti zapošljavani u odnosu na to kako nivo posla bude rastao.
    “Već smo obavili i intervjue s novim mladim radnicima koji će započeti s radom čim u fabrici krenemo s ozbiljnijom proizvodnjom”, rekao je Đurić.
    On nije precizirao koji broj radnika će ući u pogone, ali je dodao da su mašine za početak njihove obuke spremne. Srna

  3. #363

    Registriert seit
    22.02.2011
    Beiträge
    1.858
    Strogi uslovi za firme iz RS

    Objavljeno: Feb 14. 2012. 08:50
    BANJALUKA, Iako je bilo pokušaja za saradnju sa kompanijom “Fijat automobili Srbija”, još nijedno preduzeće iz Republike Srpske nije ispunilo rigorozne kriterijume ove fabrike.
    Probna proizvodnja u pogonima najvećih “Fijatovih” dobavljača trebalo bi da počne 15. marta.
    Portparol Privredne komore RS Vladimir Blagojević rekao je da je određen broj preduzeća u organizaciji Komore još prije dvije godine išao u Kragujevac kako bi se upoznao sa načinom rada i uslovima koje moraju ispuniti da bi mogli da sarađuju sa ovom kompanijom.
    - Međutim, još nijedno od domaćih preduzeća nije ispunilo rigorozne uslove “Fijata” – kazao je Blagojević.
    Među preduzećima koja su išla na razgovore su “Mreža netvrok” iz Dervente, “Fusol” iz Nevesinja, Rafinerija ulja Modriča, “Panaflkes” iz Bijeljine, “Kovnica” iz Bileće, kao i “Čajavec fabrika signalnih uređaja” iz Laktaša.
    Generalni direktor Fabrike ulja Modriča Pero Duguć kaže da ovo preduzeće može da ispuni zahtjeve “Fijata”, te da su i dalje zainteresovani za saradnju sa njima.
    - Na sastancima koje smo imali sa njima ranije nismo uspjeli da se dogovorimo oko cijene. Što se tiče tehničkih uslova mi ih sigurno ispunjavamo, i u tom smislu smo konkurentni. S obzirom na to da je najavljen početak probne proizvodnje pokušaćemo ponovo sa njima da ostvarimo kontakt i da vidimo kakve su mogućnosti za saradnju – kazao je Dugić.
    Direktor preduzeća “Fusol” Momčilo Vučetić kaže da je saradnja sa “Fijatom” jedini izlaz za preduzeća iz ove oblasti u RS.
    - U suprotnom sve ove fabrike veoma teško će opstati. Mi smo više od 30 godina kooperant fabrike automobila iz Kragujevca i posljednjih deset godina smo čekali da ponovo uspostavimo saradnju. U nekoliko navrata smo imali razgovore sa predstavnicima fabrike “Fijat automobili Srbija”, ali mislim da oni nemaju interes za saradnju – istakao je Vučetić.
    On je naglasio da bi Vlada RS trebalo da napravi sporazum sa “Fijatom” u Torinu, kao što je to uradila Srbija.
    “El zero”
    Fijatov model “el zero” koji će se proizvoditi u Kragujevcu svoje će zvanično predstavljanje doživjeti na Salonu automobila u Ženevi.
    Prema nezvaničnim informacijama, izgled “srpskog” “fijata” je najbliži dizajnu koji je napravio specijalizovani milanski automobilski časopis “Četiri točka”. Prednji dio podsjeća na “topolino”, a krov na “mini moris”. U prodaji će se naći u drugoj polovini iduće godine, a nezvanično se može čuti da će koštati oko 14.000 evra. Glas Srpske
    es gibt noch keine zusammenarbeit zwichen fiat und firmen aus BIH

  4. #364

    Registriert seit
    22.02.2011
    Beiträge
    1.858
    Strogi uslovi za firme iz RS

    Objavljeno: Feb 14. 2012. 08:50
    BANJALUKA, Iako je bilo pokušaja za saradnju sa kompanijom “Fijat automobili Srbija”, još nijedno preduzeće iz Republike Srpske nije ispunilo rigorozne kriterijume ove fabrike.
    Probna proizvodnja u pogonima najvećih “Fijatovih” dobavljača trebalo bi da počne 15. marta.
    Portparol Privredne komore RS Vladimir Blagojević rekao je da je određen broj preduzeća u organizaciji Komore još prije dvije godine išao u Kragujevac kako bi se upoznao sa načinom rada i uslovima koje moraju ispuniti da bi mogli da sarađuju sa ovom kompanijom.
    - Međutim, još nijedno od domaćih preduzeća nije ispunilo rigorozne uslove “Fijata” – kazao je Blagojević.
    Među preduzećima koja su išla na razgovore su “Mreža netvrok” iz Dervente, “Fusol” iz Nevesinja, Rafinerija ulja Modriča, “Panaflkes” iz Bijeljine, “Kovnica” iz Bileće, kao i “Čajavec fabrika signalnih uređaja” iz Laktaša.
    Generalni direktor Fabrike ulja Modriča Pero Duguć kaže da ovo preduzeće može da ispuni zahtjeve “Fijata”, te da su i dalje zainteresovani za saradnju sa njima.
    - Na sastancima koje smo imali sa njima ranije nismo uspjeli da se dogovorimo oko cijene. Što se tiče tehničkih uslova mi ih sigurno ispunjavamo, i u tom smislu smo konkurentni. S obzirom na to da je najavljen početak probne proizvodnje pokušaćemo ponovo sa njima da ostvarimo kontakt i da vidimo kakve su mogućnosti za saradnju – kazao je Dugić.
    Direktor preduzeća “Fusol” Momčilo Vučetić kaže da je saradnja sa “Fijatom” jedini izlaz za preduzeća iz ove oblasti u RS.
    - U suprotnom sve ove fabrike veoma teško će opstati. Mi smo više od 30 godina kooperant fabrike automobila iz Kragujevca i posljednjih deset godina smo čekali da ponovo uspostavimo saradnju. U nekoliko navrata smo imali razgovore sa predstavnicima fabrike “Fijat automobili Srbija”, ali mislim da oni nemaju interes za saradnju – istakao je Vučetić.
    On je naglasio da bi Vlada RS trebalo da napravi sporazum sa “Fijatom” u Torinu, kao što je to uradila Srbija.
    “El zero”
    Fijatov model “el zero” koji će se proizvoditi u Kragujevcu svoje će zvanično predstavljanje doživjeti na Salonu automobila u Ženevi.
    Prema nezvaničnim informacijama, izgled “srpskog” “fijata” je najbliži dizajnu koji je napravio specijalizovani milanski automobilski časopis “Četiri točka”. Prednji dio podsjeća na “topolino”, a krov na “mini moris”. U prodaji će se naći u drugoj polovini iduće godine, a nezvanično se može čuti da će koštati oko 14.000 evra. Glas Srpske
    es gibt noch keine zusammenarbeit zwichen fiat und firmen aus BIH

  5. #365

    Registriert seit
    22.02.2011
    Beiträge
    1.858
    Milijarde za elektrane

    Objavljeno: Feb 14. 2012. 08:55
    BANJALUKA, Republika Srpska raspolaže velikim energetskim potencijalom, zbog čega su razvoj energetskog sektora i izgradnja novih elektrana naši strateški projekti, kaže za „Novosti“ ministar industrije, energetike i rudarstva RS Željko Kovačević.
    Prema Prijedlogu strategije razvoja energetike Srpske do 2030. godine čije usvajanje se očekuje krajem aprila, vrijednost investicija u energetski sektor RS od 2010. do 2030. godine iznosi oko 11,5 milijardi KM.
    - Najznačajnije aktivnosti u toku ove i naredne godine su izgradnja termoenergetskog bloka „Ugljevik tri“, HE „Dabar“, HES „Gornja Drina“, TE „Stanari“, HES „Srednja Drina“ i HE na Bosni – rekao je Kovačević.
    Ambiciozni su i planovi izgradnje malih hidroelektrana, a riječ je o investicijama austrijske i slovenačke kompanije, koje već grade male hidroelektrane na rijeci Ugar.
    - TE „Stanari“, koju rade EFT i kineska kompanija „Donfang elektrik korporejšn“ trebalo bi da bude puštena u pogon do kraja 2014. godine – kazao je Kovačević.
    On je naveo da se uskoro očekuje i završetak procedure izbora strateškog partnera za Gornju Drinu, poslije čega će se krenuti sa realizacijom ovog projekta.
    „Elektroprivreda RS“ priprema potrebnu dokumentaciju i studije za ove objekte. Slično je i sa projektom izgradnje HE „Dabar“.
    Kompanija „Komsar enerdži“ namjerava da u izgradnju termoelektrane „Ugljevik dva“ investira 400 miliona evra.
    Kovačević je istakao da energetika nije jedini, ali da je svakako jedan od najvažnijih resursa Srpske.
    - Cilj svih zemalja je da imaju siguran i stabilan energetski sistem koji je maksimalno oslonjen na proizvodnju električne energije zasnovanu na sopstvenim potencijalima – kazao je Kovačević.
    Energetski sektor će, kaže on, u narednih 10 do 15 godina, osim infrastrukture koja podupire privredni razvoj i opšti rast životnog standarda, imati i dimenziju stvaranja dodatne vrijednosti, jer postoji potencijal za prodaju energije na inostranim tržištima.
    Neiskorišćeni potencijali
    Procjenjeni hidroenergetski potencijal vodotokova u RS iznosi oko 10.000 gigavat-časova godišnje električne energije, od čega je neiskorišćeno gotovo 70 odsto. Potrošači u RS plaćaju nižu cijenu električne energije u odnosu na prosječnu cijenu u regionu, navodi se u Strategiji razvoja energetike RS.
    Ulaganja u naftu
    Kad je riječ o ulaganjima u sektor nafte, ta suma bi u najboljem slučaju mogla da iznosi 905 miliona maraka. U strukturi ukupnih ulaganja u sektor nafte finansijski su najzahtjevnije investicije u modernizaciju i izgradnju objekata sa iznosom od 458 miliona KM. Novosti
    kovacevic ist ein

  6. #366

    Registriert seit
    22.02.2011
    Beiträge
    1.858
    Uvozna ambalaža obara konkurentnost firmi

    Objavljeno: Feb 13. 2012. 08:00
    BANJALUKA, Prehrambena industrija RS zbog nepostojanja domaćih fabrika ambalaža na godišnjem nivou izdvoji isti iznos novca na kupovinu pakovanja iz inostranstva koliko i za otkup voća i povrća.

    “Ovakav odnos troškova u proizvodnji je paradoks”, istakao je Žarko Mikić, direktor banjalučke fabrike “Vitaminka”.
    Mikić je rekao da su fabrike primorane da plaćaju veoma visoku cijenu ambalaže, koju u najvećoj mjeri uvoze zato što BiH ima skromne kapacitete za pakovanje njihovih proizvoda.
    “U BiH ne postoji nijedna fabrika stakla, niti postoji fabrika poklopaca za tegle i sokove, iako pivarska i prehrambena industrija u BiH sasvim sigurno iziskuju dovoljne tržišne potrebe koje bi opravdale postojanje domaće fabrike stakla”, kazao je Mikić.
    On je dodao da su proizvodi “Vitaminke” dosta skuplji upravo zbog toga što moraju uvoziti kompletnu ambalažu iz zemalja regiona i dodao da “Vitaminka” ambalažu najvećim dijelom uvozi iz fabrika u Srbiji, Hrvatskoj, Njemačkoj i Švajcarskoj.
    “Prilikom uvoza ambalaže plaćamo skup transport, uvozne carine i druge troškove, što značajno uvećava cijene naših proizvoda”, ukazao je Mikić.
    Jagoda Krsmanović, direktorica bijeljinske fabrike za preradu voća i povrća “Sava Semberija”, istakla je da bi postojanje većih domaćih kapaciteta za proizvodnju ambalaže uveliko olakšalo poslovanje preduzeća u prehrambenoj industriji RS.
    “Postojanje domaće i jeftinije ambalaže zaista bi bilo veliki podstrek domaćoj proizvodnji”, rekla je Krsmanovićeva.
    Ona je objasnila da uvoz ambalaže opterećuje cijena transporta, koja se često povećava, te napominje da fabrike prilikom uvoza ambalaže moraju da poštuju stroge klauzule uvoznih poslovnih ugovora.
    Krsmanovićeva je dodala da bijeljinska “Sava Semberija” uvozi kompletnu ambalažu, tegle, limenke i poklopce i to iz Srbije, Hrvatske, Bugarske i Mađarske, te da ih potreba za enormnim količinama tih proizvoda mnogo košta.
    “Naš koncept je takav da nikada ne idemo na uštrb kvaliteta zato često kupujemo i skuplju ambalažu, zbog čega nam nije nimalo lako uskladiti tržišnu cijenu proizvoda”, rekla je Krsmanovićeva.
    Dragica Ristić, direktor Privredne komore RS, rekla je da bi pokretanje proizvodnje u granama koje nude supstituciju uvozne robe bilo veoma značajno za RS, jer ono u krajnjem slučaju smanjuje spoljnotrgovinski deficit zemlje.
    Ona je rekla da u RS postoje proizvođači poklopaca, ali da je veoma vjerovatno da njihov kvalitet ne ispunjava zahtjeve velikih fabrika.
    “Sa druge strane, proizvodnja stakla i staklene ambalaže je zaista zahtjevan posao i nije nimalo lako ući u jedan takav investicioni poduhvat”, ocijenila je Ristićeva. Nezavisne novine
    Weil in Bih zu enig oder gar keine verpackungsmittel produziert wird,müssen die Nahrungsmittelnproduzenten die importieren,was aber ihre Marktposition einschränkt.

  7. #367

    Registriert seit
    22.02.2011
    Beiträge
    1.858
    Građani RS za otkaze i manje plate u Vladi i pravosuđu

    Objavljeno: Feb 16. 2012. 08:50
    BANJALUKA, Više od dvije trećine stanovnika Republike Srpske smatra da ima prostora za smanjenje broja državnih službenika u Vladi RS i u opštinskim administracijama, više od polovine njih vjeruje da viška radnika ima u pravosuđu, a skoro isti procenat građana podržava i smanjenje plata u tim sektorima.
    Pokazali su ovo rezultati istraživanja javnog mnjenja koje je za “Glas Srpske” uradila agencija “Ipsos Stratedžik marketing”. Istraživanje je obavljeno od 7. do 14. februara ove godine.
    Rezultati istraživanja pokazuju da čak 81 odsto stanovnika smatra da među državnim službenicima u Vladi RS ima viška zaposlenih i da njihov broj treba da bude smanjen.
    Samo devet odsto stanovništva se izjasnilo da nema prostora za smanjivanje broja činovnika u Vladi RS, dok je deset odsto njih odgovorilo da ne zna.
    Istraživanje pokazuje da 72 odsto stanovništva smatra da u opštinskim administracijama treba smanjiti broj zaposlenih.
    Suprotno mišljenje ima 18 odsto stanovništva, dok je deset odsto građana kazalo da ne zna da li ima prostora za smanjenje broja radnika u opštinskim službama.
    Da ima viška zaposlenih u pravosuđu smatra 52 odsto stanovništva Srpske, suprotno mišljenje imaju 32 procenta građana, a odgovor nije znalo njih 16 odsto.
    Nešto manje od dvije trećine stanovništva RS smatra da u obrazovanju, zdravstvu i policiji nema viška zaposlenih.
    Rezultati istraživanja pokazuju da 66 odsto stanovnika smatra da nema prostora za smanjenje broja zaposlenih u obrazovanju, suprotno mišljenje ima njih 26 odsto, a odgovor na to pitanje nije znalo osam procenata građana.
    Kada je u pitanju zdravstvo, 63 odsto stanovnika izjasnilo se da u tom sektoru nema viška zaposlenih. Njih 28 odsto smatra da ima prostora za smanjenje broja zdravstvenih radnika, dok odgovor na to pitanje nije dalo devet odsto stanovnika.
    Istraživanje je pokazalo da 57 odsto stanovnika Srpske smatra da nema prekobrojnih radnika u policiji. Suprotno mišljenje iznijelo je njih 32 odsto, dok odgovor na to pitanje nije znalo 11 procenata građana.
    Građani su sličnog mišljenja i kada je u pitanju smanjenje plata u pomenutim segmentima javnog sektora RS.
    Čak 84 odsto stanovnika RS smatra da ima prostora za smanjenje plata državnim službenicima u Vladi. Suprotno mišljenje iznijelo je njih deset odsto, a odgovor na to pitanje nije znalo sedam odsto stanovnika.
    Rezultati istraživanja pokazuju da 70 odsto građana smatra da treba smanjiti plate zaposlenima u opštinskoj administraciji. Da nema prostora za smanjenje plata službenicima na lokalnom nivou vjeruje 21 odsto građana, dok odgovor na to pitanje ne zna deset odsto ispitanih.
    Smanjenje plata u pravosuđu podržava 56 odsto stanovnika, protiv te mjere izjasnilo se njih 32 odsto, dok je 12 procenata građana kazalo da ne zna odgovor na to pitanje.
    Ogromna većina stanovnika izjasnila se protiv smanjenja plata u obrazovanju, zdravstvu i policiji. Da nema prostora za smanjenje plata u obrazovanju smatra 78 odsto građana. Smanjenje zarada podržava njih 16 odsto, dok pet odsto građana ne zna da li prosvjetarima treba smanjivati plate.
    Protiv smanjenja plata zaposlenima u zdravstvu izjasnilo se 75 odsto stanovnika, tu mjeru podržalo je njih 18 odsto, a odgovor nije dalo sedam procenata građana.
    Kada je u pitanju policija, rezultati istraživanja pokazuju da 70 odsto građana smatra da ne treba smanjivati plate zaposlenima u toj službi. Suprotno mišljenje ima 23 odsto, a odgovor nije znalo sedam procenata stanovnika.
    Smanjenje plata
    Rezultati istraživanja pokazali su da bi 84 odsto stanovnika podržalo smanjenje plata zaposlenima u javnoj upravi RS. Istraživanje je pokazalo da 27 odsto građana podržava smanjenje plata do 20 odsto. Njih 24 odsto izjasnilo se da podržava smanjenje zarada do deset procenata, dok 18 odsto stanovnika smatra da plate treba da budu smanjene do 30 odsto.
    Da plate u javnoj upravi treba prepoloviti smatra 11 odsto građana, dok se njih četiri odsto izjasnilo da zarade treba da budu smanjene do 40 odsto. Odgovor na ovo pitanje nije znalo 14 odsto, a jedan procenat građana odbio je da odgovori za koliko bi plate trebalo da budu smanjene.
    Na pitanje da li treba smanjiti plate činovnicima, 11 odsto odgovorilo je da im treba dati otkaz. Glas Srpske
    Die meisten finden,dass in der RS zu viele Beamte gibt in der Verwaltung,Justiz,etc.
    Auch finden viele gerecht,dass man die Löhne der Beamten kürzen sollte.

  8. #368

    Registriert seit
    22.02.2011
    Beiträge
    1.858
    Spoljnotrgovinski promet RS veći za 14,69 odsto

    Objavljeno: Feb 16. 2012. 15:36
    BANJALUKA, Ukupan spoljnotrgovinski promet Republike Srpske u prethodnoj godini bio je za 14,69 odsto veći nego u 2010. godini, dok je ukupan uvoz porastao za 13,10 odsto, a izvoz za 17,64 odsto.
    Pokrivenost uvoza izvozom Republike Srpske u 2011. godini iznosila je 55,89 odsto, što je povećanje za 2,16 odsto u odnosu na 2010. godinu, podaci su Informacije o spoljnotrgovinskom prometu, koju je usvojila Vlada.
    Ukupan deficit Republike Srpske iznosio je 2,022 milijarde KM, što je za 146,9 miliona ili 7,84 odsto više u odnosu na 2010. godinu.
    Sa državama potpisnicama CEFTA-e Republika Srpska je u 2011. godini imala porast ukupnog spoljnotrgovinskog prometa u iznosu od 2,98 odsto, pad ukupnog uvoza u iznosu od 6,30 odsto, te rast ukupnog izvoza od 16,08 odsto.
    Pokrivenost uvoza izvozom sa ovim zemljama porasla je za 16,90 odsto i iznosila je 87,69 odsto, dok je deficit spoljnotrgovinske razmjene iznosio 144, 969 i smanjen je za 60,52 odsto.
    Glavni spoljotrgovinski partneri Republike Srpske od država CEFTA-e su Srbija sa 58,84 odsto i Hrvatska sa 28,05 odsto razmjene, što ukupno čini 86,89 odsto ukupne spoljnotrgovinske razmjene sa zemljama CEFTA-e.
    U 2011. godini Republika Srpska je sa zemaljama CEFTA-e ostvarila suficit sa Crnom Gorom, Hrvatskom, UNMIK Kosovom i Albanijom, dok deficit ostvaruje u razmjeni sa Srbijom, Makedonijom i Moldavijom.
    Ukupan spoljnotrgovniski promet Republike Srpske sa državama Evropske Unije u odnosu na 2010. godinu porastao je za 15,11 odsto, dok je uvoz porastao za 10,07 odsto, a izvoz za 21,74 odsto.
    Pokrivenost uvoza izvozom Republike Srpske u 2011. godini u odnosu na države EU je iznosila 84 odsto, što je porast od 8,06 odsto u odnosu na 2010. godinu.
    Ukupan deficit Republike Srpske u odnosu na zemlje EU je manji za 26,78 odsto ili za 91,769 miliona KM, a glavni partneri Srpske od država EU su Italija, Njemačka, Austrija, Slovenija, Slovačka i Mađarska.
    Republika Srpska je ostvarila suficit sa Austrijom, Slovačkom, Litvanijom, Luksemburgom, Kiprom i Letonijom.
    Glavni spoljnotrgovinski partneri Republike Srpske od država izvan EU i CEFTA su Rusija, Kina, Švajcarska, Turska i Brazil.
    “Ministarstvo trgovine i turizma neprekidno prati primjenu Sporazuma u Republici Srpskoj, kako bi se na vrijeme reagovalo, predlaganjem mjera za otklanjanje necarinskih i administrativnih barijera, a sve s ciljem bržeg i jednostavnijeg poslovanja u Republici Srpskoj”, navedeno je u Informaciji. Srna

  9. #369
    Avatar von Indianer

    Registriert seit
    13.11.2010
    Beiträge
    23.793
    emire,
    irgenwie hast du falsche "prijatelji und partner-


    SEEbiz.eu / RS / Vladini milioni za privatne medije u RS-u, najvi?e dobio ?eljko Kopanja

  10. #370
    Kingovic
    mrs

Ähnliche Themen

  1. Antworten: 1868
    Letzter Beitrag: 05.09.2017, 11:57
  2. Antworten: 189
    Letzter Beitrag: 08.10.2015, 22:19
  3. Antworten: 2
    Letzter Beitrag: 05.08.2010, 12:41
  4. Antworten: 52
    Letzter Beitrag: 18.04.2010, 13:00
  5. Antworten: 114
    Letzter Beitrag: 01.07.2009, 19:19