BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Erweiterte Suche
Kontakt
BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Benutzerliste

Willkommen bei BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen.
Seite 6 von 11 ErsteErste ... 2345678910 ... LetzteLetzte
Ergebnis 51 bis 60 von 110

Vor 20 jahren aus der Sicht eines Serben....

Erstellt von Beogradjanin, 21.10.2010, 16:35 Uhr · 109 Antworten · 6.110 Aufrufe

  1. #51
    Neutralist
    was kann man noch dazu sagen??????????????
    einige wenige führungs personen von kroatischer seite haben schon damals und bis in den 90er jahren versucht jugoslawien zu stürzen...und das war immer mit der opferolle um bei der welt auf hinterlistiger art sympatien zu erwecken..nehmen wir tito zum besipiel er selber war halber kroate halber slowene lies trotzdem kroaten wie andrija hebrang töten..denn er wusste es die 3völker zu halten und er alleine wusste nur auf welcher schönsten besten art das geht.^^

  2. #52
    Avatar von marko92

    Registriert seit
    01.08.2010
    Beiträge
    745
    Zitat Zitat von Vrle zmaj Beitrag anzeigen
    was kann man noch dazu sagen??????????????
    einige wenige führungs personen von kroatischer seite haben schon damals und bis in den 90er jahren versucht jugoslawien zu stürzen...und das war immer mit der opferolle um bei der welt auf hinterlistiger art sympatien zu erwecken..nehmen wir tito zum besipiel er selber war halber kroate halber slowene lies trotzdem kroaten wie andrija hebrang töten..denn er wusste es die 3völker zu halten und er alleine wusste nur auf welcher schönsten besten art das geht.^^

    JAA. . . .
    http://www.balkanforum.info/gallery/...ika-srbija.jpg

  3. #53
    Cvrcak
    Zitat Zitat von Impressionen Beitrag anzeigen
    So auf wiedersehen...
    Darf Metkovic hier nicht mehr schreiben ?

  4. #54
    Neutralist
    was willst du mir damit sagen, drück dich mal deutlicher aus..

  5. #55
    Avatar von Koma

    Registriert seit
    01.01.2007
    Beiträge
    21.136
    Zitat Zitat von Vrle zmaj Beitrag anzeigen
    was kann man noch dazu sagen??????????????
    einige wenige führungs personen von kroatischer seite haben schon damals und bis in den 90er jahren versucht jugoslawien zu stürzen...und das war immer mit der opferolle um bei der welt auf hinterlistiger art sympatien zu erwecken..nehmen wir tito zum besipiel er selber war halber kroate halber slowene lies trotzdem kroaten wie andrija hebrang töten..denn er wusste es die 3völker zu halten und er alleine wusste nur auf welcher schönsten besten art das geht.^^
    stimmt, jugoslawien war das beste was allen passieren konnte, was schöneres und besseres als jugoslawien gibt es nicht und jeder der sich gegen dieses schlaraffenland stellte wurde oft mit dem tode bestraft...

  6. #56
    Avatar von marko92

    Registriert seit
    01.08.2010
    Beiträge
    745
    Zitat Zitat von Vrle zmaj Beitrag anzeigen
    was willst du mir damit sagen, drück dich mal deutlicher aus..
    Verstehst du es wirklich nicht? schau dir einfach an was du geschrieben hast...

  7. #57
    Beogradjanin
    Zitat Zitat von Cvrcak Beitrag anzeigen
    Darf Metkovic hier nicht mehr schreiben ?
    Nein, weil Metkovic einzige Intention Provokation ist.

  8. #58
    Cvrcak
    Zitat Zitat von Impressionen Beitrag anzeigen
    Metkovic ist nicht ernst zu nehmen. Lass es einfach, spar dir die Mühe.

    Das sind Nationalisten die ihren blinden Hass in einem Forum ausleben, weil sie es in der Realität nicht können.
    Zitat Zitat von Impressionen Beitrag anzeigen
    Nein, weil Metkovic einzige Intention Provokation ist.
    Aha.... ihn aber vorher als Nationalisten abstempeln, typisch

  9. #59
    Cvrcak
    Zitat Zitat von Vrle zmaj Beitrag anzeigen
    was willst du mir damit sagen, drück dich mal deutlicher aus..
    Konačno rešenje srpskog nazi-pitanja iz fašističkog ćoška
    Hrvate sabiti, Muslimane iseliti, Šiptare kazniti




    Beogradski književnik Momčilo Selić, poznat kao ultra fašista i ekstremni šovinista, obznanio je svoje viđenje Srpskog nacionalnog programa koji podrazumeva ratove, etnička čišćenja, ukidanje industrije, raseljavanje iz gradova u sela, formiranje plemstva, povratak ratarstvu i stočarstvu, zastavu sa porukom „Pobeda ili smrt“... Upozoravamo čitaoce na eksplicitne verbalne scene nasilja: čitanje ovog ajhmanovskog SS programa lični je izbor starijih od 18 godina

    I NAČELA:
    Nosioci istorije – Božije promisli na Zemlji – nisu ni ideje ni pojedinci, već nacije. Poštujući pouke prošlosti – i sadašnjosti – valja nam stoga zaštititi Srpstvo. Moramo to učiniti sami, jer su nam saveznici dosada štetili koliko neprijatelji. Tuđe vere i ideologije, takođe. Naše delanje mora biti zasnovano na istini, ma koliko neprijatnoj, i sopstvu. Nezavisno od odnosa snaga, kulturnih i političkih obrazaca, Nacionalni program mora jačati naciju, i težiti zaokruženju i očuvanju naših zemalja. Jer bez omeđene, celovite teritorije i snažne države, i dalje ćemo stradati od laži i izdaje, i pretapati se u druge.

    II ODREDNICE:

    Ovaj Program moramo utemeljiti na jasnim pojmovima nacije, imena, jezika, i vere, jer se skrivanjem istine nećemo dodvoriti neprijateljima ni pomoći sebi.

    1. Nacija

    Istorijski, Srpstvo se sastoji od Srba hrišćanske vere, srpskog imena i jezika. Etnički, Indoevropljani smo srpskog, slovenskog, i balkanskog porekla. Kao jedna od najstarijih vojničkih aristokratija Evrope, nastali smo slobodnim mešanjem duhovno i fizički srodnih plemena. No mnogi su se potom odrekli srpskog imena, i stali uz naše neprijatelje. Za ovaj Program, međutim, oni zauvek ostaju Srbi. Jer i oni i Jugosloveni našeg porekla nisu nas lišili samo brojnosti, već i zemalja. Jedan od glavnih naših ciljeva mora stoga biti njihovo vraćanje Srpstvu.

    2. Ime

    Naše ime neslovenskog je porekla. Prvobitno su ga nosili balkanski i azijski Ariji, i označavalo je pripadnost vojničkom plemstvu Slovena.

    3. Jezik

    Srpski jezik jedinstven je na celoj našoj teritoriji. Piše se srpskom ćirilicom, po potrebi i latinicom. Dijalekti su mu ekavski i ijekavski. Mada jedno od glavnih obeležja sopstva, usled iseljavanja postao je svojstvo drugog reda. Srbe engleskog, nemačkog, francuskog, ili nekog drugog jezika ne smemo stoga odbacivati. Srpstvo je pre svega duh, i želja za životom u zajednici prošlih, sadašnjih, i budućih Srba.

    4. Vera
    Dobra se nismo odricali, ne smatrajući ga smetnjom Pobedi. Jer bez Boga su ljudi samo razulareni um, i neograničeno htenje. Težeći božanskoj moći, bez božanske mudrosti, i božanske vlasti nad sobom, ateizam, komunizam, i liberalizam su nas teško oštetili, i demoralisali. Bezbožništvo nam je pobrkalo uzroke i posledice, dobro i zlo, bolest i zdravlje, vrlinu i porok, a ljude s neljudima i ništacima. Nepriznavanjem datog sveta, ljudi, i istorije, lažne vere su nas suprotstavile sopstvenim precima, i potomcima.

    III CILJEVI:

    1. Jačanje nacije

    Na jednom od svetskih raskršća, srpska nacija može opstati jedino jedinstvena. Svako versko, kulturno, regionalno i političko podvajanje vodi nas u propast. Privređivanje i sticanje ne smeju nam postati svrha života. Mnogi su opstali, čak ojačali, u siromaštvu i oskudici, ali nijedan narod nije preživeo mekuštvo iz bogatstva. Privreda nam mora snažiti borbenu moć, ne bojazan od gubitka i žrtve. Kultura nam mora jačati duh, ne slabiti ga podražavanjem tuđeg. Od drugih, valja nam preuzeti sve što daje maha sopstvu. Sebe moramo graditi na sopstvenom nasleđu, sagledanom suštinski, ne bukvalno. Moramo znati šta su nam preci hteli, ne samo postigli

    Potvrdili smo se dosad kao vojnici, pre svega krajišnici. Stoga nam valja negovati vojničke vrline: rodoljublje, hrabrost, odanost, viteštvo, snagu, izdržljivost, i zdravlje. Kao graničari i Istoka i Zapada, i Severa i Juga, i Slovenstva i Srpstva, a najviše hrišćanstva, čojstva, i junaštva, možda ćemo, između ratova, svetu pružiti što bismo rado preuzeli od drugih, no bez vojničkih svojstava nestaćemo, poput mnogih pre nas.

    2. Zaokruživanje i očuvanje teritorije

    Svoje zemlje stekli smo naseljem i borbom. Za njih su se žrtvovali bezbrojni naši naraštaji. Zemlje koje smo osvojili, i zadržali – što nije uspelo Grcima, Rimljanima, Mlečanima, Turcima, ni Tevtoncima – jesu, položajem, prirodnim bogatstvima i lepotom, bez premca u Evropi. Njihovim posedom postali smo jedna od najuspešnijih nacija sveta. Zbog toga njima ne sme niko trgovati, niti ih otuđivati. Njihovi delovi mogu biti okupirani, ali nacija i država takvo stanje ne smeju priznati. Svi Srbi dužni su da se bore protiv bilo kakve okupacije do oslobođenja.

    Nacionalnu teritoriju zaokružili smo, konačno, pobedom u Prvom svetskom ratu. Ona se sastoji od Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Dalmacije, Slavonije, Srpske Krajine, i srpske Makedonije, i zove se, sva, Srbija. Njena severozapadna granica ide od Karlobaga, preko Gospića, Plaškog, Oštarija, Mrežnicom do Karlovca, Kupom do Siska, Savom do Jasenovca, na Novsku, Pakrac, Daruvar, i Brežnicom do mađarske granice. Severozapadna naša granica omeđiće se jasno rekama, planinskim grebenima, i strateškim gradovima, na osnovu naših geostrateških potreba. Granice prema Mađarskoj, Rumuniji, i Bugarskoj ostaju iste kao za SFRJ.

    Jugoistočne granice idu od Krive Palanke, Krivom rekom do Pčinje ispod Kumanova, južnom ivicom Skopske Crne Gore do Raduše, Vardarom do Gostivara, južnom obalom Mavrovskog jezera, do albanske granice. Pri uspostavljanju jugoistočne granice stoje ista načela kao za severozapadnu. Granica prema Albaniji ostaje ista kao za vreme SFRJ.

    IV Način ostvarenja

    Da bi se ovaj Program ostvario, država i privreda moraju služiti Srpstvu, a ne ono njima. Zemlju valja urediti, stvoriti snažnu vojsku i stalež kadar da nas vodi.

    1. Načela

    Da bi nam nacija bila snažna, naši strateški ciljevi moraju biti jasni i javni, jer mi nikad nismo bili zaverenički narod, i svako nas zakulisno delanje slabi. Pritvorni, dvolični, ili koristoljubivi Srbi postajali su Turci, Latini, ili Nemci. Drugo naše načelo mora biti uspostavljanje međusobnog poverenja, kao preduslova za stvaranje bilo kakve zajednice. Slično rimskom, britanskom, ili američkom državljaninu, svaki Srbin, ma gde bio, mora znati da ga štiti celokupna nacija, i nijedan ne sme biti nasilno žrtvovan zarad opšte dobrobiti. Sledeći cilj mora nam biti zaštita porodice, jer ni bez nje nema snažne nacije. Samo uzdizanjem braka i osudom samoživosti možemo imati valjanog poroda. Dužni smo, sebe i Boga radi, da se umnožimo.
    Nijedna nacija nije svoj dom očuvala pravom i tapijom, već stanovništvom, naseljem, i borbom. Ako prilike zatraže, valja nam se širiti i drugde po svetu. Nespremnost na to učinila je mnoge narode žrtvom onih koji se nisu libili vladanja drugima. No bez poštovanja Svetosavlja, junačkog narodnog predanja, i primera naših ratova za slobodu, nikakav uspeh neće nam dostajati.

    2. Država

    Da bismo bili ustrojeni kako doliči, država nam mora biti jednostavna. Srbija je premala, i isuviše ugrožena, da bi bila savezna država. Pokrajine Šumadija, Zapadna, Južna i Istočna Srbija, Vojvodina, Kosovo i Metohija, Crna Gora, Bosna, Hercegovina, Dalmacija, Srpska Krajina, i Makedonija, kao istorijske mogu zadržati svoje nazive, ali ne smeju steći državna svojstava.

    Cela Srbija može se urediti i po manjim područjima poput Pomoravlja u Srbiji, Bačke u Vojvodini, Like u Srpskoj Krajini, Konavala u Dalmaciji, Brda u Crnoj Gori, ili Semberije u Bosni. No ni takva područja ne smeju postati države u malom.

    Uprava, činovništvo, i porezi moraju biti svedeni na najmanju meru. Država se ne sme mešati u političke, privredne, lične, i druge slobode državljana. Plaćanje poreza, služenje vojske, i javna delatnost su naše obaveze prema njoj. Njeno je da se ne koristi nasiljem, pokvarenošću, i spletkom. Policija mora služiti narodu, i odgovorati skupštini, ne upravi. Zakonodavstvo mora štititi nevine i goniti vine, ne ograničavati slobodu. Za uzvrat, svako kršenje zakona mora biti kažnjeno. Vrlina i sloboda moraju biti svetinje srpske državne politike.

    3. Privreda

    Zarad slobode, privreda nam mora opsluživati domaće potrebe, ne tuđe. Njen osnov mora biti poljoprivreda, jer bez jakog sela nema izdržljive vojske, ni uspešne odbrane. Moramo proizvoditi zdravu hranu i slobodne ljude za sebe, ne za inostranstvo. No jedino tradicionalno ratarstvo i stočarstvo pogoduju vrlini. Industrijska poljoprivreda uništava tle, a zemljoradnike potčinjava gradu.

    Kao zatočnici Lepote, Istine, i Pravde, postali smo pravoslavni hrišćani. Sveti Sava je tu veru i posrbio. Nasuprot zapadnjačkoj opčinjenosti nasiljem i sticanjem, stremeći Slobodi, hrišćanstvu smo podarili nepokornost. Spoj smo sile i samoograničenja, iz poštovanja prema Bogu i sebi.

    ndustriju valja svesti na najmanju meru, jer proizvodnja za tržište zagađuje duh i okolinu, stvara otpor prema radu i prezir prema ljudima. Od pamtiveka je rad u njoj smatran gubitničkim. Položajem zavisni, radnici nisu nikom doneli ni očuvali slobodu. Moramo zato praviti robu koja se teško haba, lako održava i popravlja, jer sadašnje iskorišćavanje stanovništva, prirodnih bogatstava, i proizvodnih mogućnosti ni razvijene zemlje ne mogu izdržati u nedogled. Svako uključivanje u “međunarodnu zajednicu”, zasnovanu na bespoštednoj pljački prirode, ljudi, i rada, vodi krahu našeg naroda.

    4. Prostorno uređenje

    Sa skorojevićkog uređenje zemlje zašli smo u teskobu, pored svih prostranstava i bogatstava Srbije. Gradovi, naročito Beograd, gutaju i zagađuju okolinu. Asvalt, beton, i zdanja uništavaju nam zemlju, a industrija vodu i vazduh. Time štetimo sebi i potomcima, a vređamo i pretke, kadre da žive s manje a budu jači, hrabriji, i čestitiji od nas.

    Gradovi nam ne bi smeli biti veći od mogućnosti snabdevanja vodom, energijom, i hranom iz najbližeg okruženja, jer zavisnost od trgovine, visoke tehnologije i potrošnje stvara stanovništvo sa razmaženosti spremno na svaku sramotu. Oni koji čeznu za visokourbanim porocima, neka ih potraže van Srbije.

    5. Vojska

    Vojsku mora da služi svaki Srbin. Ona mora nositi srpsko ime, biti snabdevena domaćim naoružanjem i predvođena najboljim Srbima. Njeni komandanti za sraman poraz moraju odgovarati životom, čašću, i imovinom. Vojska je dužna da brani sebe, narod i zemlju, ne čekajući dozvolu ili naređenje vlasti. Na svaki oružani napad mora višestruko uzvratiti. Vlast koja je u ovome bude ometala ili sprečavala mora biti smenjena i kažnjena.

    Svi Srbi dužni su da lično naoružanje, municiju, i opremu čuvaju kod kuće, i da se odazovu vojnom pozivu. Naoružani i obučeni, najbolje ćemo odgovoriti neprijateljima, ili domaćim uzurpatorima. Ko ne bude služio vojsku, ni učestvovao u ratu, neće imati političkih prava.

    Znamenja Srpske vojske su crveno-plavo-bela zastava sa krunisanim, dvoglavim belim orlom, i crna, s belom lobanjom i kostima. Zastava sa lobanjom i kostima, i natpisom “Sloboda ili smrt”, ističe se samo u borbi bez poštede. Njeno nošenje u bilo kojoj drugoj prilici mora biti kažnjivo.

    6. Vođstvo

    Bez uspostavljanja istinske elite, Srbija neće još dugo ostati srpska. Najveći naš promašaj bio je i ostao nesklad između gospodstva velikog dela naroda i ništačkog, povremeno izdajničkog vođstva. Prvobitno srpsko plemstvo uništili su Mlečani, Turci i Nemci, a novom nije dopušteno da se ustanovi. Velike sile i naši izrodi činili su sve da budemo obrazovani u tuđem i podaničkom duhu, a vođe okrenute sopstvenim interesima, ne narodnim. Izmećari su nas izdavali češće iz samoživosti no ljubavi prema neprijatelju.

    No našeg plemstva ipak ima. Čine ga daroviti, hrabri, i čestiti rodoljubi koji se javljaju kad nam je najteže. Posle 1918. godine, takvima nije više dopušteno da nas vode. Napuštanjem ideje Velike Srbije, njihova mesta prepuštena su najgorima. Jer i liberalizam i komunizam su samo različiti vidovi ropskog shvatanja jednakosti, i nepriznavanja urođenih ljudskih razlika. Prihvatanjem lažnog tumačenja sveta dobili smo elitu novca, moći, i opsene. Ako opet ne uspostavimo soj kao stalež, vladaće nam činovnici, kao dosad. Jer pojedinci, ma kako valjani, neće narodu pomoći više no komunisti i njihovi prethodnici i naslednici.

    Sposobno da odgovori svakom svetskom izazovu, sojem iznad opšte pomame i beščašća, plemstvo nam mora imati uzor u sebi. Inače, težiće oponašanju drugih, i time nas zauvek lišiti nade. Mora se ugledati na Rastka Nemanjića, koji se odrekao vlasti zarad duha i duše. Bez suzdržavanja, samoograničenja, i vladanja sobom i sudbinom, nema ni soja ni dobra.

    V Odnos prema drugima

    Stav prema susedima, manjinama, i velikim silama presudan je za naše ciljeve. Na meti jačih, ne smemo se ponašati kao da smo sami krivi za to. Jer kada smo bili jaki – za Nemanjića, Kraljevine Jugoslavije, i SFRJ – pružali smo ruku čak neprijateljima, kamoli susedima, ili manjinama. No svi sem Vlaha, i Rumuna, su zajedništvo s nama odbili. Valja nam stoga iznova sagledati odnose s njima.

    1. Odnos prema susedima

    Sa susedima ne treba ratovati, ali ni sklapati saveze. S njima valja sarađivati jedino u slučaju rata protiv zajedničkog neprijatelja. Pri tom, uslovi takve saradnje moraju biti javni i jasni, a ni vojska ni država ne smeju žrtvovati nijedan naš interes zarad odbrane tuđe zemlje, časti, i života. Protiv sebi ravnih, ili slabijih, ne treba nam saveznika. Ni privredna, kulturna, ili ikakva druga saradnja sa susedima nije nam nužna, osim ako nam ne prestanu biti neprijatelji. Pri utvrđivanju politike prema njima, moramo imati na umu sledeće:

    · S Albancima se oružano sukobljavamo poslednjih 300 godina. Da bi nam oteli zemlju počinili su bezbrojne zločine, i sarađivali sa svakim našim neprijateljem.

    · S Bugarima smo vodili nekoliko krvavih ratova. Dva puta su nas okupirali, mi njih nikad. No s njima je moguće poboljšati odnose podelom Makedonije.

    · S Rumunima smo stajali uglavnom dobro, mada su porumunili jedan broj Srba. No saradnju s njima valja održati.

    · S Mađarima vodimo oružanu borbu od njihovog dolaska na Balkan. Mnogi od njih su pomađareni stranci, te im ne treba verovati.

    · S Hrvatima, najljućim neprijateljima, odbijamo da ratujemo već dugo. Odnarođeni hunskim, avarskim, mađarskim, i tevtonskim uticajem, sami su se okrenuli protiv nas. Njihov nacionalni program zasnovan je na prisvajanju našeg stanovništva, zemlje, istorije, kulture, tradicije, i jezika, i na zatiranju Srpstva. Njihova državna ideja direktno je uperena protiv našeg opstanka. I da nas nisu klali, dužni smo da prema njima budemo bespoštedni, jer nas niti štede, niti uvažavaju. Pohrvaćene Srbe i okupirane teritorije: Dalmaciju i Srpsku Krajinu, moramo vratiti bez obzira na cenu i trajanje tog poduhvata. Njih same moramo sabiti u njihove prirodne granice. U slučaju njihovog oružanog napada, moramo ih kazniti i za dosadašnje genocide nad nama.

    · S Muslimanima, kao bivšim sunarodnicima koji su otuđili deo naših zemalja, ne možemo biti susedi. Oni, naime, mogu biti samo verska manjina – ne nacija – u Srbiji. Na svoju zemlju izgubili su pravo kad su se nazvali Turcima. U Srbiji mogu birati između povratka u krilo nas, ili iseljenja. Sve drugo nas nedolično ugrožava.

    2. Odnos prema manjinama

    Osim Vlaha, manjine su uvek pomagale našim neprijateljima, i nanele nam ogromne gubitke. Slično Velikoj Britaniji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, ili Španiji, dužni smo da ih asimilujemo. Niko nije dužan da se večito gloži s podstanarima. Mada posrbljivanje nije u našoj tradiciji, poraz od slabijih još veći je greh. Neka dušmani nestanu, ne mi. Nesrbima ne smemo dozvoliti da i dalje pružaju izgovor za strano mešanje.

    3. Odnos prema velikim silama

    Ni rešenje manjinskog pitanja, ni valjano unutrašnje uređenje neće nam mnogo vredeti ako ne rešimo odnose s velikim silama. Naš geostrateški položaj, naime, onemogućuje neutralnost. S velikima se zato moramo ili sukobljavati, ili im se priklanjati. Svi navodni uspesi naše diplomatije bili su samo trenutni ustupci velikih sila. Kad im nismo više trebali, oni su povučeni i naplaćeni s kamatom.

    Ni podavanje nam nije pomagalo. Život pod Turcima, Mlečanima, Austrijancima, Mađarima, Nemcima, i “međunarodnom zajednicom” pokazao se nesnosnim. “Saveznici” – i Rusi i Zapad – koristili su nas kao topovsko meso, nametnuvši nam usto Jugoslaviju, komunizam, pa liberalizam i gubitak obraza i teritorija. U sukobima smo prolazili bolje: od Turaka smo se oslobodili, Austrijance, Mađare i Nemce porazili i – makar nakratko – ujedinili naciju.

    Naspram velikih, i sami moramo biti veliki. Jer Rimljani su počeli kao etrurski vazali, a Goti, Rusi, i Normani kao malobrojne varjaške družine. Englezi su bili ubogi ostrvljani, Amerikanci otpadnici i izgnanici, a Mađari su u Panoniju ujahali kao neznatna horda, da bi nedugo potom vladali nad množinom Slovena, Vlaha, i Germana. Sve njih uzneo je nepokolebljiv, gospodarski duh, ne broj ni bogatstvo. Sopstvom su dostigli i brojnost i moć.

    Ukoliko sami ne postanemo sila, čudo našeg opstanka neće večito trajati. Propast Dubrovačke Republike, Srbije Brankovića, i srpskih zemalja naših dana kazuju kako prolaze mali kad se uzdaju u veštinu i slučaj, ne vrlinu. Kukavičluka zato ne sme biti ni u našim poslovicama. “Šut” sebe tako vidi, a trpen nije spašen, jer guta što nije za ljude. Srbi koji su iz Polablja sišli na Balkan i sučelili se s Vizantijom, najvećom silom svoga doba, nisu hteli da žive u prašumi, močvari i magli, poput Balta, Lužičana, i Tevtonaca. Zato nas danas ima ovde, a Vizantije, Turske, Venecije, i Nemaca, ne. Jer uskogrudost i malodušnost su osobine malih, nevoljnih da rastu. Ni siromaštvo ni malobrojnost nisu obezružavali velike, ponosne mimo gubitaka. Ni varakanjem ni trgovanjem nećemo pobediti, jer nismo ni Jevreji ni Englezi. Moramo se uzdizati Kosovskim zavetom, svesni šta nam se događa kad ga se ne držimo.

    VI Zaključci

    Ne hoteći da se osramotimo, a nekadri da se uklonimo ili poklonimo, uvereni da se može živeti na sredokraći vremena, naroda, vera, i taština bez greha i tegobe upravljanja drugima, sami smo sebe načinili žrtvom.

    Pored reči “Za Boga i Otadžbinu”, trobojnica nam stoga mora nositi zapovest “Pobeda ili smrt!” Jer bez slobode, ostvarive jedino kroz staleško uređenje i stalnu borbu, naše postojanje kao naroda gubi smisao. Jedino verom u sebe, i služenjem božanskom u sebi, možemo izbeći ropstvo. Kao krajišnici – zatočnici Pravde, Istine, Lepote i Ljubavi – moramo nadalje štititi sebe od drugih, a njih od bede u nama. Gorštački otmeni, ljudima moramo vratiti veru u Boga, i pobiti učenje da je svet kazna, a veština i sticanje spas. Ushit junaštvom mora nam nadjačati bol i bes s ovakvog Zaveta, a Srpstvo ponovo stajati iznad svega, osim Boga i časti. Inače, postaćemo drugi neki narod, imena nedostojni.

    * Tekst, u originalu, bez ispravki, preuzet sa sajta Srpski list

    SELIĆ, Momčilo (Beograd, 8.1.1946), partizanski desničar, dobrovoljac i književnik, proslavljivač rata. Zet dr Mirjane Marković (oženjen njenom sestrom), saputnik i akter Miloševićevih ratova. Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu 1971. Bio je saradnik Studenta, a 1979. je sa Mihailom Mihailovim i Milovanom Đilasom objavio samizdat Časovnik, zbog čega je kažnjen uslovno. Zbog teksta «Sadržaj» u kom je veličao četništvo, osuđen je 1980. na sedam godina robije, međutim oslobođen je nakon dve godine zatvora kada je otišao u emigraciju. Dobio je politički azil u Kanadi 1983. Pravoslavni preobražaj je doživeo «o Vaskrsu 1988. u Novoj Gračanici u SAD». U zemlju se vratio 1990. kada su, po njegovoj proceni, potpuno sazreli uslovi za početak svetog rata za srpske teritorije. Pre nego što se upustio u ratnu avanturu, Momčilo Selić (Izgon, 1991) je učestvovao u aferi oko NIN-ove nagrade, koja je za 1991. godinu bila dodeljena Milisavu Saviću (Hleb i strah, 1991). Nakon Selićevog pamfleta «Strava» kojim je u samom NIN-u napao laureata, Milisav Savić je vratio nagradu. Tokom polemike, na Selićevoj strani bili su Matija Bećković i Nikola Milošević. Kao ratni reporter i dobrovoljac u Republici Srpskoj i Srpskoj Krajini, bio je jedan od najaktivnijih saradnika „Duge“. Tokom devedesetih je napisao i objavio više knjiga, koje spadaju u poseban žanr ratne paraliterature, koja se može pratiti od Knjige o Milutinu do Gvozdenog rova. Selićev roman Ratni krst (1996), predstavlja glorifikaciju rata i ubijanja, ali i novu književnopatološku sintezu koja kao svoj kredo ističe pisanje i pucanje. Ova književna formula «PiP» je samo najogoljenija kod Selića, ali se lako može pronaći kod mnogih autora koji su pisali tokom devedesetih i kasnije. U drugoj polovini devedesetih, Selić je često držao tribine u Domu kulture Studentski grad, gde je sa tadašnjim derektorom Doma i prekaljenim borcima sa ratišta podizao borbeni moral malaksaloj omladini. Govorio je o neophodnosti rata, o «Bogu kao cunamiju » a 1997. je sve to pretočio u Srpski nacionalni program. Glavne tačke Selićevog programa su «rat za teritorije Velike Srbije, rat za povratak Srba nehrišćana u veru, ustrojstvo spartanske vojske koja će nositi crnu zastavu sa lobanjom i kostima, te povratak Srba ratarstvu i stočarstvu, kao i rad na povećanju nataliteta ». Posle oktobarskih promena 2000, Selić je odlučio da proširi polje svoje borbe. Osnovao je Srpski klub, a kao njegovo glasilo počeo je da objavljuje elektronski časopis Srpski list. Internet strana Srpskog lista obiluje nacionalističkim i antisemitskim sadržajima. U arhivi se mogu naći tematski brojevi lista (o zlu, o dobru, o soju itd), od kojih je posebno zanimljiv broj iz 2007. u kome je pored «Protokola sionskih mudraca» objavljen i tekst «Moral i naše vreme» filozofa Jovana Babića. Zanimljivo je da se na Selićevom sajtu mogu naći saopštenja Vlade RS Krajine u progonstvu (adresa je: Zemun, Magistratski trg br. 3), a potpisnik saopštenja je premijer Milorad Buha. Selić je pri Srpskom listu pokrenuo i ediciju «SOJ» u kojoj štampa svoje knjige (Špijunka, 2008). Njegov izdavač i distributer je knjižara Žagor.
    Grosserbische faschisten waren schon in den achtzigern aktiv, eine Schande sowas

  10. #60
    Avatar von DZEKO

    Registriert seit
    09.08.2009
    Beiträge
    55.031
    Zitat Zitat von Impressionen Beitrag anzeigen
    Nein, weil Metkovic einzige Intention Provokation ist.
    Du solltest ihn wieder reinlassen, persönliche Gründe sind fehl am Platz, nutze nicht deine Macht wegen sowas.

Seite 6 von 11 ErsteErste ... 2345678910 ... LetzteLetzte

Ähnliche Themen

  1. Antworten: 6
    Letzter Beitrag: 01.02.2007, 03:26
  2. Bombe auf Haus eines Serben im Kosovo
    Von port80 im Forum Politik
    Antworten: 32
    Letzter Beitrag: 23.01.2006, 23:07
  3. Sicht eines Bulgaren über die "Makedonier"
    Von Albanesi im Forum Politik
    Antworten: 6
    Letzter Beitrag: 13.07.2005, 21:21
  4. Antworten: 48
    Letzter Beitrag: 09.07.2005, 16:48
  5. Heute vor 10 Jahren: Angriff der NATO gegen die Serben
    Von lupo-de-mare im Forum Politik
    Antworten: 0
    Letzter Beitrag: 30.06.2005, 19:18