BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Erweiterte Suche
Kontakt
BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Benutzerliste

Willkommen bei BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen.
Seite 7 von 8 ErsteErste ... 345678 LetzteLetzte
Ergebnis 61 bis 70 von 76

Bosnische Serben in der bosnischen Armee (ARBIH)

Erstellt von Emir, 02.08.2010, 02:46 Uhr · 75 Antworten · 9.098 Aufrufe

  1. #61
    Mudzo
    gute serben und keine faschos

  2. #62
    Avatar von specialForces

    Registriert seit
    06.10.2008
    Beiträge
    1.759
    Ismet Djuheric bio je prvi komandant jedinice Vojske Republike Srpske \„Mesa Selimovic\”, u cijem su sastavu bili uglavnom Muslimani iz sela sa podrucja opstina Bosanski Brod i Derventa. Ova jedinica \„Muslimana sa kokardama\”, kako su je neki nazivali, bila je i do danas ostala jedna od velikih kontroverzi proteklog rata. Za Dane Ismet Djuheric po prvi put iznosi do sada siroj javnosti nepoznate detalje o zbivanjima ciji je ucesnik i svjedok bio.

    Prije rata bio sam zaposlen u Skupstini opstine Bosanski Brod, a bio sam vezan i za neke poslove u vlasti i oko vlasti. To spominjem zato jer je uticalo na sudbinu koja me je kasnije zadesila. Bio sam i u politici, uvijek lijevo orijentisan, clan Komunisticke partije, kasnije Saveza komunista. Danas sam socijalista. Mislim da je tako ispravno. Uvijek sam tvrdio i danas tvrdim da su ekstremisti poceli ovaj rat. Oni su bili eksponent i sredstvo onih koji su dosli na vlast nakon visestranackih izbora, kada je i pocela nasa nesreca.

    Ja sam prije rata bio pripadnik rezervnog sastava JNA. Imao sam cin kapetana i pripadao tadasnjoj 327. brigadi u Derventi, u cijem je sastavu bio i Brodski bataljon. Izvrsavao sam postavljene zadatke, tada je to bilo legalno, rat još nije bio poceo na ovom podrucju, mada sam se plasio da će rata biti. I u opstini su moji poslovi bili vezani za to. To se mnogima nije svidjelo, posebno ekstremima, prije svega Hrvatima, pa onda i Muslimanima. Kažem Muslimanima, jer sam to i danas. Bio sam Jugosloven, sada sam Musliman.

    Već padom kasarne JNA u Slavonskom Brodu 1991. godine, ovdje su poprilično narasle tenzije. Bilo je carki, nosilo se oruzje. Ja sam bio od onih koji su zagovarali zajednistvo, ne moramo reci bratstvo - jedinstvo. U Hrvatskoj je već bila nova država. Ako treba da se od nekoga zastitimo, govorio sam, onda da se stitimo zajedno, jer živimo zajedno, i Srbi i Hrvati i Muslimani. S time se nisu slagali ekstremisti iz hrvatskog i muslimanskog naroda i mogu reći da sam bio nagovaran i od jednih i od drugih da pristupim i jednima i drugima. Ne iz ljubavi, nego iz interesa, jer su vjerovatno racunali da bi moj ugled i ono sto sam radio moglo puno da im vrijedi.

    Govorili su: \„Pristupi, neće ti biti ništa.\” To se pokazalo i kad su me kasnije napali. A napali su me pripadnici milicije koja je u Brodu formirana početkom marta z92. godine i u kojoj su bili Hrvati i Muslimani. Prvi komandant vojne policije u Bosanskom Brodu bio je Josip Bilic. To su sve ljudi koji su imenovani po naredjenjima iz Slavonskog Broda. Srbi su se već bili odvojili u Lijesce.

    Ja sam bio predsjednik Savjeta mjesne zajednice Sijekovac i kad su meni dosli neki mjestani da se dogovorimo kako da se zastitimo, najviše od kriminalaca, bilo je raspoloženje da se u straže ukljucimo svi, Srbi, Muslimani i Hrvati. Ali, pobijedili su prodorniji, a to su ekstremi koji su rastjerali ove koje su zeljeli da žive zajedno. Mene su odmah smijenili sa mjesta predsjednika mjesne zajednice, ustvari, nisu me smijenili, nego su jednostavno uzeli vlast u svoje ruke.

    U fizickom napadu na mene i moju porodicu te veceri ucestvovalo je 17 ljudi iz sastava takozvane Vojne policije. Napali su nas u nasoj kuci i zahtijevali da predam oruzje. Mislili su da je kod mene oruzje pohranila JNA. To nisam imao, ali sam imao svoje oruzje. Prvo su pucali pa tražili da se predam. Pucnjava je bila zestoka. To vece razgovarao sam sa generalom Kukanjcem, sa komandantom Brigade u Derventi, sa stabom u Brodu, sa stabom u Lijescu, i tražio da napadi na mene prestanu. Nisam se htio predati. Uzvratio sam na vatru. Sa mnom su u kuci bili moja žena, tada maloljetni sin i kcerka. Ono sto me najviše boljelo je da su među napadacima bile i neke moje komsije ili njihova djeca.

    Nasa kuca je bila sva izresetana. Intervenisano je sa najviseg mjesta da ti napadi prestanu, ali nama nije preostalo drugo nego da idemo. Tog dana bila je neka sahrana, umrla je jedna ugledna licnost i svi su otisli na sahranu. Kada smo vidjeli da se straza povukla, nekako smo izasli iz Sijekovca i otisli u moje rodno mjesto Dubocac. Javio sam se u Garnizon i otisao u Derventu.

    HOSOVCI DOLAZE: Međutim, ista grupa koja je mene napala u Sijekovcu, pojacana sa jednom grupom hosovaca pod komandom ovdje poznatog njihovog vodje Obradovica, napala je Dubocac i zauzela ga. Obradovic je živio u Slavonskom Brodu, imao tamo kafanu, bio je Srbin, negdje od Kraljeva, ali je bio u HOS-u. Poslije pada Dubocca pobjegli smo u muslimansko selo Kobas i tu je moja porodica zivjela, a ja sam bio u Derventi, u brigadi.

    Grupa od 22 hosovca, takozvane handzarlije, čiji je komandant bio neki Ekrem Mendela, odnekud iz srednje Bosne, dosla je u Sijekovac iz Hrvatske i smjestila se u kontejnere jednog teslickog preduzeca, nedaleko od moje kuce. Oni su drzali Sijekovac, zajedno sa takozvanim interventnim vodom Nijaza Causevica iz Sijekovca, zvanog Medo. Obradovic i Causevic su ovdje harali sa svojim grupama sve do oslobodjenja Broda. Obradovic je kasnije poginuo, ubijen je od svojih, kad su bjezali sa Zborista, pokusao je da ih zaustavi i neko od njegovih ga je ubio.

    Od tada, pa sve do oslobodjenja Broda, ja sam bio u Derventi. U osmom mjesecu \'92. formirao sam svoju jedinicu u sastavu Vojske Republike Srpske, koja je bila sastavljena uglavnom od Muslimana, i bilo je nešto Hrvata i Srba u njoj. Tako se i zvala, samostalna muslimanska jedinica \„Mesa Selimovic\”, i do kraja rata je egzistirala u sastavu Vojske Republike Srpske. Formirana je u selu Kulina kod Dervente, pred seoskom skolom. Kumovi su bili general Kelecevic i tada pukovnik, kasnije general Slavko Lisica.

    Ja sam bio prvi komandant te jedinice, sve do januara z93, a poslije sam se demobilisao i radio u Brodu. Jedinica je brojala oko 120 boraca, što se mijenjalo od vremena do vremena. Bio je to, dakle, sastav jedne dobre ćete. Prošla je sva brodska i derventska ratista, a ucestvovala je i u borbama oko Teslica, Tesnja, Maglaja, Zavidovica. U njenim redovima bili su sve posteni ljudi, oni koji su ostali da žive ovdje. Ova jedinica je posteno obavila svoj posao. Naše mišljenje je bilo da imamo pravo da branimo svoje, a branili su ljudi svoje, ostali tu i smatrali smo da je to pravedno. I zaista, i danas najveci dio tih ljudi živi i radi ovdje.

    Kako je doslo do formiranja ove jedinice? Da ne bude zabune, mi smo se dobrovoljno prijavili. Ja sam htio da se na neki način zastite ljudi koji su ostali na svome. Obratili smo se Lisici i on je prihvatio naše opredjeljenje. Tada je bio pukovnik, komandant takticke grupe. Dosao je u Kobas, gdje smo izbjegli iz Dubocca, skupio muslimanski narod, i u dvoristu kuce u kojoj sam bio smjesten sa svojom porodicom odrzao govor, obecao ljudima da ih neće niko dirati. I tada je rekao: \„Ako ste voljni, poslat ću vam vozilo.\”

    Nikakve prisile nije bilo. Gore, kod skole u Kulini, razmišljali smo o imenu jedinice, i koliko se sjecam, čini mi se da je bas Lisica spomenuo ime Mese Selimovica, a da je general Kelecevic prihvatio. Meni se to ime svidjalo, slozio sam se, citao sam Mesu, nekad sto sam morao, nekad sto sam volio. I ostalo je tako. Mi kao jedinica nismo ništa uradili što ne valja, neka neko od protivnika kaže da nije tako. Dolazili su nam strani novinari, čak je dolazila i princeza Jelisaveta na liniju, dolazili su engleski poslanici, pili s nama kafu. Bili smo poznati po tome da se napravi dobra klopa, fini fis, ispece riba, to su ljudi iz Dubocca, koji su zivjeli na Savi.

    To sto sam radio, i sto smo radili, sami smo odabrali i ne kajemo se.

    Znam da su Srbi proglaseni agresorima, ali mi to nismo prihvatili. Mi smo bili u sastavu Vojske Republike Srpske, bili smo sa našim komsijama, niko drugi nije bio tu, tu nije bilo nikoga iz Crne Gore ili Srbije. Ako su oni bili agresori, onda smo i mi skupa s njima bili agresori. A kako ću ja biti agresor na svome? Ne znam, to mi nije jasno. Bio je rat, bilo je i onih koji su nosili puske, a nisu bili zreli za to, bilo je svega, trebalo se pricuvati i ne ići sa svoga. Neki nisu mogli izdrzati, otisli su, ali su neki izdrzali, i ostali. Imate cijela muslimanska sela koja su ostala. Uzmite samo Luzane i Omeragice u derventskoj opstini, kompletna sela nastanjena Muslimanima su ostala i svi su i danas tamo.

    U mojoj ceti je bio značajan broj Dervencana Muslimana, ali i u cijeloj Derventskoj brigadi. Nemoguće je to uzeti zdravo za gotovo, to što se govorilo o agresiji. Da su dosle jedinice iz Srbije pa zaužele ovaj prostor, moglo bi se govoriti o agresiji. Do maja mjeseca '92, kad su izginula djeca u Kolibama, 18-godisnjaci, JNA je bila legalna na ovim prostorima. Ni tada se nije moglo govoriti o agresiji. Ta riječ je koristena da se privuce međunarodna zajednica. A to su svi htjeli. Znam da je bilo slučajeva da su sve tri strane napadale same svoja sela da bi optuzile drugu stranu, i to ne može da amnestira ni jedne, ni druge ni treće. To je ziva istina. Sve je to radjeno da bi se izazvao haos, jer ljudi su, osim tih ekstrema, ipak zeljeli da ostanu na svome i da i dalje budu komsije. Evo, i sada se vracaju.

    Tačno je da je bilo mnogo vise Muslimana na drugoj strani. Ali, oni nisu bili samostalni. Oni su bili u HVO-u. Morali su slusati šta im se kaže. U svakoj jedinici sastavljenoj od Muslimana pri vrhu je bio neki Hrvat kao savjetnik, a zna se šta je savjetnik. Ja sam imao puno povjerenje, nisam imao takve savjetnike u svojoj ceti, kao ni moj nasljednik kasnije.

    Zločin u Sijekovcu desio se 26. marta z92. godine. Ja sam tada bio u Derventi, u svojoj jedinici, kao operativac u stabu Brigade. Prvi sam u Derventi dobio informaciju o tome šta se dogodilo. Znam da je tadasnji krizni stab Sijekovca donio odluku da se izvrsi napad i razoruzanje tog dijela sela, o tome postoje i pisane informacije. Tu naredbu potpisao je Smajo Havic, tadasnji predsjednik kriznog staba Sijekovca, koji se ubrzo nakon toga povukao, valjda je vidio šta je uradio. U tom napadu ucestvovali su Obradovicevi hosovci i interventni vod Nijaza Causevica Mede, u kojem je bilo ekstremnih Sijekovcana, i Hrvata i Muslimana. Tada je izgubilo zivote osam Srba, neduznih ljudi, koji nikome nisu bili ništa krivi, a neki su od njih čak bili i retardirani. U Derventi sam dobio tu vijest od Mise Bacica, sada već pokojnog, nadam se da će biti rehabilitovan, jer način na koji je izgubio glavu ne ide na cast nikome ovdje.

    U Sijekovcu je prije rata bilo najviše Muslimana, pa Srba, pa Hrvata. Da nije bilo ekstrema, robijasa i kriminalaca, Sijekovac je mogao zadrzati i status neke neutralnosti, iako je teško bilo ostati neutralan.

    Slučaj je dobro dosao da se nastavi rat i značajno uticao na to, bez daljeg. To je jedan od dogadjaja koji su rekli da vise nema povratka nazad. Da ovog zločina nije bilo, mnogo ljudi ne bi bjezalo kad smo mi dosli. Mnogi nisu zeljeli da odu, ali su se plasili osvete.

    Na ovom podrucju komandovao je HVO. Farsa je kad se kaže da su Muslimani imali neka svoja prava. Istina, bili su u manjini, u odnosu na Srbe i na Hrvate, pogotovo u odnosu na Hrvate. Od marta do oktobra '92. ovdje je bila vlast HVO-a, koji je drzao cijeli ovaj prostor, sve do Podnovlja prema Modrici. Može se slobodno reći da je to bila hrvatska vlast, jer se komandovalo iz Hrvatske.

    Vojne jedinice formirane su prema sastavu stanovnistva, pa je, na primjer, 102. bosanskobrodska brigada imala Sijekovacki bataljon, kojim je komandovao Adnan Ramadanovic (poginuo kasnije od komsija). On je bio prvi komandir vojne policije u Sijekovcu početkom marta z92. Sva naredjenja dolazila su od HVO-a. Ivan Brizic je bio predsjednik kriznog staba, Armin Pohara mu je bio nekakav prvi izvrsilac, ali su sva naredjenja dolazila iz Slavonskog Broda.

    Postoji film koji su snimali ljudi iz HVO-a, koji prikazuje paljenje sela kad su se Srbi povukli, od Lijesca pa nadalje. Lično je Piklovic isao u automobilu i gledao kad su ta sela paljena, snimano je iz njegovog automobila, a on je bio tada predsjednik Izvrsnog odbora SO Slavonski Brod. Mislim da je Tudjman lično dao odrijesene ruke Anti Prkacinu da u Posavini radi šta hoće. HVO je popalio sva srpska sela prema Doboju. Vjerovatno je to paljenje izvrseno da se Muslimani iz Kotorskog i od Modrice ne bi naselili u ta srpska sela i tako promijenili etnicku sliku u opstini.

    Postoji dokumentacija, sa imenima, iz koje se vidi da su pripadnici takozvanog Sijekovackog bataljona, u kome je bilo dosta Muslimana, primali platu iz Hrvatske. Ko je onda bio agresor? Ovdje je ratovalo nekoliko formacija hrvatske vojske. Jedna od njih je bila 108. brigada, prva formirana brigada hrvatske vojske, koja je, kako kažu, oslobodila kasarnu JNA u Slavonskom Brodu. Dozivjela je debakl na Kostresu i Novom Selu, gdje je izginulo 60 do 70 posto njenog sastava. Ja sam zarobio njihovu dokumentaciju. Komanda Brigade je bila u jednoj kafani kraj Ukrine. Sjecam se visoke važe sa karanfilom na stolu, mapa, koje sam nasao. Mislim da se komandant zvao Martin, ne sjecam mu se prezimena, ali znam da je bio rezervni oficir a prije rata komandir jedne inzenjerijske ćete JNA u Derventskoj brigadi.

    Oni su ovdje dosli iz Hrvatske, ovdje su komandovali, bili glavni. Ovdje je bila i bjelovarska i još neke brigade hrvatske vojske. Kad smo oslobodili Brod i zarobili neke ljude, pricali su nam kako su ih prevarom doveli ovdje, rekli im da idu na Okucane, a onda ih dovedu u Brod.

    Ja sam bio dezurni u kasarni u Derventi kad je HVO zarobio Fikreta Abdica na Radicu. Javim se na telefon. Neko kaže: „Evo vam Abdic, ...o vam on mater, pustite Vencelovku i Stanica.” To su bili Hrvati koje smo mi zarobili, ali smo ih odmah pustili. Pozovem komandanta odbrane kasarne majora Stajcica. Nismo htjeli da razgovaramo o razmjeni.

    U Brodu je otkrivena masovna grobnica Srba koje je pobio HVO do oktobra '92. godine, ali to nije čak ni publikovano. Ima nešto i zapisnika o tome šta je radio Nijaz Causevic Medo, ima izjava svjedoka, ima i filmova.

    Causevic je snimio film od tri sata o svojoj jedinici. Njegova grupa je silovala ženu Srpkinju iz Sijekovca, isjekla je na komade i bacila psima. Bilo je i drugih silovanja, i slično. Pripadnik Medine jedinice je ubio covjeka koji je prodao konja, Hrvata. Obradjeno je to, to je obradila vojska, a i policija. U Sijekovcu su 26. marta ubijena trojica Zecevica, Milan, Vaso i Petar (Milan je bio vozac u Rafineriji), pa Luka Milosevic i njegova dva sina. Sreto Trivic, dobar moj prijatelj, stariji covjek, bio je u penziji, dokazano je da je zaklan dok je sjedio u fotelji, prisli su i zaklali ga.

    Mustafa Kovacevic, elektroinzenjer u Rafineriji, strucnjak cijenjen u svijetu, i njegova žena Mirsada, ubijeni su dok su bili na vlasti HVO i Medo, zatim su spaljeni, ali su nadjeni i sahranjeni. Ubijen je moj badzo Mustafa Alic, u svojoj kuci, njegov les nikada nije nađen

    Još neki ljudi su nestali bez traga, uglavnom Srbi i Muslimani. Hrvatski dio ekstremnog rukovodstva je govorio: „Prvo sredite komunista, a znate koji su, evo vam spiskovi, pa onda idite na Srbe.”


    To je istina. To svi znaju. Neki od ljudi koji su to uradili i sada slobodno setaju.

    To je tako trajalo tačno do 7. oktobra '92. godine, kada smo mi usli u Brod. Rekao sam „mi”, jer sam i ja bio jedan od komandanata koji je ucestvovao, kako mi kažemo, u oslobadjanju Bosanskog Broda. Negdje smo taman izasli ovdje u pravcu Sijekovca, vratili se kuci. Zurili smo, jer sam znao da ovdje ima postenih i dobrih ljudi i da će neki htjeti da sacekaju da se vratimo. Tako je i bilo. Nazalost, neki su ostali, ali su izgubili glavu. Takav je bio sticaj okolnosti, takav je rat, to je nasa nesreca.

    Dosta sam nezadovoljan onim što je uradjeno na utvrdjivanju zločina. Nešto su radile naše vlasti, nešto IPTF. Dosta tih ljudi, kao sto su Nijaz Causevic Medo, koji je sigurno odgovoran za dosta zločina na ovom terenu, a za Sijekovac posebno, nikada nisu odgovarali. Obradovic je poginuo, nema ga, ali je ostalo dosta njegovih ljudi koji su ucestvovali u svemu. Tu je Zeljko Barisic, koji je tada bio ovdje, imao je cin generala u HVO-u. Ima jedan televizijski snimak na kome se vidi kako Barisic predvodi takozvanu grupu za borbu protiv snajperista kod poste u Brodu. To je montaza. Blazen Kljajic je takođe jedan od takvih.

    Nijaz Causevic Medo živi sada u Slavonskom Brodu, ali je na celu koalicije odbornika iz Federacije BiH u Skupstini opstine Bosanski Brod. Čak je jednom stekao hrabrosti ili ludosti, ne znam, pa je dosao na sjednicu Skupstine opstine, istina u pratnji SFOR-a, i tada je izbila guzva, pa ga je SFOR morao nabrzinu prebaciti u Slavonski Brod. Clan je MBO-a, i Muhamed Filipovic je bio kod njega u kuci.

    U Sijekovcu se zivot pomalo obnavlja. Vratilo se oko 70 posto Srba, ima nešto izbjeglica, a u zadnje vrijeme vratilo se desetak--dvanaest muslimanskih i jedna hrvatska porodica. To su uglavnom stariji ljudi, mladji dodju da pogledaju i opet odlaze. Ali, ljudi i poslije svega žele opet da žive zajedno.

  3. #63
    Avatar von Bosanski Srbin

    Registriert seit
    22.06.2009
    Beiträge
    216
    Der Wahnsinn... Krieg ist schon seit seit 15 vorbei aber die Menschen schwätzen immernoch darüber wer bei wem mitgekämpft hat...

    Wenn es danach geht kann alle möglichen Konstelationen finden oder nicht ?

    Serben kämpfen für - Kroatien,Serbien,Bosnien

    Kroaten kämpfen für - Kroatien,Serbien,Bosnien

    Bosnier kämpfen für - Kroatien,Serbien,Bosnien

    und so weiter.

  4. #64

    Registriert seit
    16.01.2009
    Beiträge
    17.122
    Zitat Zitat von Bosanski Srbin Beitrag anzeigen
    Der Wahnsinn... Krieg ist schon seit seit 15 vorbei aber die Menschen schwätzen immernoch darüber wer bei wem mitgekämpft hat...

    Wenn es danach geht kann alle möglichen Konstelationen finden oder nicht ?

    Serben kämpfen für - Kroatien,Serbien,Bosnien

    Kroaten kämpfen für - Kroatien,Serbien,Bosnien

    Bosnier kämpfen für - Kroatien,Serbien,Bosnien

    und so weiter.
    Der letzte Satz scheint frei von Logik, zu mal du auch der "srpski bosanac" bist.

    Du meintest Bosniaken. Bosnier ist nur eine regionale Bezeichnung für alle Bewohner Bosniens.
    Genauso sind Bewohner Serbiens eigentlich Srbijanci.

  5. #65

    Registriert seit
    07.03.2010
    Beiträge
    361
    Zitat Zitat von IbishKajtazi Beitrag anzeigen
    Um Taričivićs Post aufzugreifen; es gab meh Albaner bei der Hrvatska Vojska als bei der ArBIH. Warum weiss ich auch nicht. Das mit den Serben hab ich auch schon gehört, aber ich hab auch gehört, dass es meistens Menschen gewesen sein sollen die in Mischfamilien lebten oder Anhänger der titoistischen Ideologie. Natürlixh wird es auch Serben gegeben haben, die einfach aus gesundem Menschenverstand sich für die richtige Seite entschieden.


    MfG


    Ibish...
    Wenn ich hier lese "für die richtige seite " das sagt ja schon alles über dich du Nationalist!!!

  6. #66

    Registriert seit
    29.06.2010
    Beiträge
    91
    Zitat Zitat von Idemo Beitrag anzeigen
    Der letzte Satz scheint frei von Logik, zu mal du auch der "srpski bosanac" bist.

    Du meintest Bosniaken. Bosnier ist nur eine regionale Bezeichnung für alle Bewohner Bosniens.
    Genauso sind Bewohner Serbiens eigentlich Srbijanci.
    Und "Serben" in Bosnien richtigerweise Prečani

  7. #67
    Avatar von Bambi

    Registriert seit
    16.06.2008
    Beiträge
    37.047
    Eine 20jährige Serbin mit dem Tarnnamen Strijela (Pfeil), die als Scharfschützin im belagerten Sarajevo für BiH kämpfte. Allerdings nicht in der ArBiH, sondern einer extra Spezialeinheit.

    Star-News - Google News Archive Search

  8. #68
    Gast829627
    Zitat Zitat von Bambi Beitrag anzeigen
    Eine 20jährige Serbin mit dem Tarnnamen Strijela (Pfeil), die als Scharfschützin im belagerten Sarajevo für BiH kämpfte. Allerdings nicht in der ArBiH, sondern einer extra Spezialeinheit.

    Star-News - Google News Archive Search

    propaganda.......die gabs nie....

  9. #69
    Avatar von Bambi

    Registriert seit
    16.06.2008
    Beiträge
    37.047
    Zitat Zitat von Legija Beitrag anzeigen
    propaganda.......die gabs nie....
    ok.

    Was hat das mit ihrer Person zu tun?

  10. #70
    Gast829627
    Zitat Zitat von Bambi Beitrag anzeigen
    ok.

    Was hat das mit ihrer Person zu tun?

    die gabs nie.......schwer von begriff madame?

Seite 7 von 8 ErsteErste ... 345678 LetzteLetzte

Ähnliche Themen

  1. Antworten: 138
    Letzter Beitrag: 20.11.2017, 04:16
  2. Bosnische Armee
    Von bosmix im Forum Kriminalität und Militär
    Antworten: 84
    Letzter Beitrag: 26.10.2017, 19:55
  3. In der bosnischen Armee gab es 5360 Frauen..
    Von Posavljak im Forum Kriminalität und Militär
    Antworten: 71
    Letzter Beitrag: 13.03.2013, 21:54
  4. Antworten: 48
    Letzter Beitrag: 12.05.2011, 02:05
  5. Antworten: 147
    Letzter Beitrag: 16.08.2010, 10:17