Retko kada je neki intervju izazvao takvu pometnju na političkoj sceni Srbije, kao što se to dogodilo sa razgovorom koji je TV B92 vodila sa nekadašnjim šefom Biroa za informisanje u vladi Zorana Đinđića,Vladimirom Bebom Popovićem. Intervju sa Popovićem je emitovan u dve dvočasovne emisije, sa razmakom od nedelju dana. A bio je deo serijala “Insajder” TV B92 koji se bavio ubistvom Zorana Đinđića, u kojem su intervjuisani mnogi nekadašnji i sadašnji državni funkcioneri i političari.

Popović je izneo niz teških optužbi na račun sadašnjih državnih funkcionera i mnogih političara, govoreći zašto se ne otkriva politička pozadina Đinđićevog ubistva. Popović je bio ne samo Đinđićev bliski saradnik već i prijatelj 15-tak godina. Posle veoma burnih reakcija u javnosti, prvi zamenik okružnog javnog tužioca, Dušan Lončarević, najavio je talas novih istraga i tražio od policije da što skorije privede Popovića na informativni razgovor.

Šta je to, sem direktne prozivke političara i funkcionera, toliko ustalasalo javnost posle Popovićevog intervjua? Pre svega zato što se kroz čitav intervju kao crvena nit provlači osnovna teza da Srbijom upravljaju centri moći koji čine amalgamirani delovi vojnih i policijskih obaveštajnih službi, stranaka i političara, kriminalaca i ratnih zločinaca, tajkuna koji su se obogatili tokom Miloševićeve ere i koji, bilo kao finansijeri stranaka, bilo kao novopečeni političari, sve presudnije utiču na političku scenu Srbije. U takvom, neformalnom savezu su, prema Popovićevim rečima, delovi Srpske pravoslavne crkve i Srpske akademije nauka, kao i neki politički i poslovni krugovi iz Republike Srpske.

Upravo u tom savezu Popović nalazi i inspiratore i organizatore Đinđićevog ubistva, kome je smrtna presuda potpisana onoga trenutka kada je kao premijer krenuo u odlučan obračun upravo sa tim, najgorim delom Miloševićevog nasleđa.

Kako Vladimir Popović u javnosti ima imidž kontroverzne ličnosti, njegove su izjave izazvale i krajne oprečne reakcije. Od onih koji su veoma sumnjičavi prema svemu što je rekao, do onih koji kažu da je Popović samo do kraja i bez dlake na jeziku razotkrio mračne likove i događanja iza političkih kulisa. I dok oni koje je Popović žestoko potkačio intervjuom na TV B92 tvrde da je sve što je izgovorio laž, dobar deo javnosti intervju procenjuje po sistemu da “gde ima dima ima i vatre”. A za one koji veruju Popoviću, najveći se dokaz nalazi u njegovoj spremnosti da za sve optužbe iznese dokaze pred državnim organima, od materijalnih do niza svedoka koji, kako on kaže, mogu da potvrde njegove navode.

Kako god se dalje stvari odvijale, Popović je dobro uzdrmao državne i političke strukture.

Jovan Radovanovic