BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Erweiterte Suche
Kontakt
BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Benutzerliste

Willkommen bei BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen.
Ergebnis 1 bis 2 von 2

Da li je vrijeme za BiH?

Erstellt von Koma, 18.06.2009, 20:41 Uhr · 1 Antwort · 372 Aufrufe

  1. #1
    Avatar von Koma

    Registriert seit
    01.01.2007
    Beiträge
    21.136

    Da li je vrijeme za BiH?







    Bila je 1992.Rat je započeo u ovoj našoj državi.Meni je bilo pet godina.Nisam znao što je igra već samo što je Šabanovića podrum.To je bio moj dječji vrtić.

    Malo svijetlo na plafonu je bilo sve što sam vidio u dvije godine.Ponekada bi izašli na zrak ali to je bila rjetkost.Dani su prolazili a nas pedesetak je bilo skučeno u trideset kvadrata(i kada mi danas kažu da ne može nevjesta živjeti sa svekrvom u kući od 100 kvadrata).Rat je huktao.Nismo znali što je igra.Zato smo znali što je plač.Naše selo je dalo jedanaest mladića na Oltar domovine.Jedini zvuk koji smo čuli je bio zvuk ratnog aviona i "krmače".1994 godine odveli su nas u Makarsku.Sjećam se onoga plavoga autobusa i čovjeka što nas je vozio.O Bože što sam ga mrzio u onome trenutku.Plakao sam za svojom bakom.Svi smo plakali napuštajući svoje ognjište.Malo prije Božića 1995 vratili smo se doma.Kada je potpisan Daytonski sporazum.Ajme kako sam zagrlio svoju baku.Nisam je puštao tri dana.I tako prođe moje djetinstvo suprotno svih očekivanja mojih roditelja.
    Sada je 2009 godina.Živimo u državi Bosni i Hercegovini.Mi hercegovci težimo Hrvatskoj ali ona ne želi ni H od naše teritorije.Oni bakću kako ući u Uniju i ne žele još jednu grbaču na leđima.Mi se uporno i dalje namećemo.Uzeli su nam ono što nam valja:sportaše,novinare ali i preuzeli su i zasluge naših branitelja u Domovinskom ratu.Opet se mi nadamo da će oni pohrliti i prigrliti sebi.No ništa od toga.
    U Ustavu BiH piše da smo konstitutivan narod.No kako možemo biti ravnopravni u državi i ustavu kojega sami ne priznajemo.Ja se više nikome neću namećati.Božja volja je da živim u ovoj državi i tako će biti.Da je Bog htio drugačije bilo bi.Vrijeme je da napokon priznamo da smo sastavni dio ove države i priznamo je kao svoju.Teško je zaboraviti rat ali žrtve su padale sa svih strana.Kako je hrvatska mati žalila svoga sina tako je isto i muslimanska i srpska žalila svoga sina.Kasno je sada raspravljati što je bilo.Kao da će to nešto promijeniti.No ja znam jedno.Rat ne želim više poželjeti nikome.Ne želim odgajati djete a da mu ne znam reći koje je njegova zemlja.Ja ću njemu reći Hrvatska a on će sutra doći u Hrvatsku gdje će ga izvrijeđati i ismijavati mu se zbog nametanja "njihovoj" državi.Oni neće znati da je moj djed odležao 11 godina u zatvoru zbog "njihove"države.A zašto-za kurčevo zdravlje.
    Vrijeme je da naš narod napokon shvati gdje živi i to prihvati.Samo tako ćemo se izboriti za prava koja su nam zagarantirana.Vrijeme je za novi početak.Tko će ga početi prije tko kasnije ne znam.Znam samo jedno.Za mene je taj početak već počeo-pa kome pravo kome krivo.Mladi ne žele više slušati prepucavanja na relaciji Mostar-Sarajevo-Banja Luka.Mi samo želimo mirno živjeti.Ponositi se sa onim što mi posjedujemo a ne drugi.Mladi su iza branitelja najviše propatili a jedno im je zajedničko-nisu imali miran život.Sigurno će mi mnogi zamjeriti zbog ovoga teksta ali morate priznati da je sve istina.Burna su vremena ali samo pametan narod može ga smiriti.
    piše:Luburić Ante l poskok.info

  2. #2
    Emir
    Zitat Zitat von Koma Beitrag anzeigen






    Bila je 1992.Rat je započeo u ovoj našoj državi.Meni je bilo pet godina.Nisam znao što je igra već samo što je Šabanovića podrum.To je bio moj dječji vrtić.

    Malo svijetlo na plafonu je bilo sve što sam vidio u dvije godine.Ponekada bi izašli na zrak ali to je bila rjetkost.Dani su prolazili a nas pedesetak je bilo skučeno u trideset kvadrata(i kada mi danas kažu da ne može nevjesta živjeti sa svekrvom u kući od 100 kvadrata).Rat je huktao.Nismo znali što je igra.Zato smo znali što je plač.Naše selo je dalo jedanaest mladića na Oltar domovine.Jedini zvuk koji smo čuli je bio zvuk ratnog aviona i "krmače".1994 godine odveli su nas u Makarsku.Sjećam se onoga plavoga autobusa i čovjeka što nas je vozio.O Bože što sam ga mrzio u onome trenutku.Plakao sam za svojom bakom.Svi smo plakali napuštajući svoje ognjište.Malo prije Božića 1995 vratili smo se doma.Kada je potpisan Daytonski sporazum.Ajme kako sam zagrlio svoju baku.Nisam je puštao tri dana.I tako prođe moje djetinstvo suprotno svih očekivanja mojih roditelja.
    Sada je 2009 godina.Živimo u državi Bosni i Hercegovini.Mi hercegovci težimo Hrvatskoj ali ona ne želi ni H od naše teritorije.Oni bakću kako ući u Uniju i ne žele još jednu grbaču na leđima.Mi se uporno i dalje namećemo.Uzeli su nam ono što nam valja:sportaše,novinare ali i preuzeli su i zasluge naših branitelja u Domovinskom ratu.Opet se mi nadamo da će oni pohrliti i prigrliti sebi.No ništa od toga.
    U Ustavu BiH piše da smo konstitutivan narod.No kako možemo biti ravnopravni u državi i ustavu kojega sami ne priznajemo.Ja se više nikome neću namećati.Božja volja je da živim u ovoj državi i tako će biti.Da je Bog htio drugačije bilo bi.Vrijeme je da napokon priznamo da smo sastavni dio ove države i priznamo je kao svoju.Teško je zaboraviti rat ali žrtve su padale sa svih strana.Kako je hrvatska mati žalila svoga sina tako je isto i muslimanska i srpska žalila svoga sina.Kasno je sada raspravljati što je bilo.Kao da će to nešto promijeniti.No ja znam jedno.Rat ne želim više poželjeti nikome.Ne želim odgajati djete a da mu ne znam reći koje je njegova zemlja.Ja ću njemu reći Hrvatska a on će sutra doći u Hrvatsku gdje će ga izvrijeđati i ismijavati mu se zbog nametanja "njihovoj" državi.Oni neće znati da je moj djed odležao 11 godina u zatvoru zbog "njihove"države.A zašto-za kurčevo zdravlje.
    Vrijeme je da naš narod napokon shvati gdje živi i to prihvati.Samo tako ćemo se izboriti za prava koja su nam zagarantirana.Vrijeme je za novi početak.Tko će ga početi prije tko kasnije ne znam.Znam samo jedno.Za mene je taj početak već počeo-pa kome pravo kome krivo.Mladi ne žele više slušati prepucavanja na relaciji Mostar-Sarajevo-Banja Luka.Mi samo želimo mirno živjeti.Ponositi se sa onim što mi posjedujemo a ne drugi.Mladi su iza branitelja najviše propatili a jedno im je zajedničko-nisu imali miran život.Sigurno će mi mnogi zamjeriti zbog ovoga teksta ali morate priznati da je sve istina.Burna su vremena ali samo pametan narod može ga smiriti.
    piše:Luburić Ante l poskok.info

    Wie ich schon mal sagte, niemand will Krieg alle wollen den Frieden aber niemand will es zugeben bzw. nachgeben .....

    Es gibt keine Gewinner sondern nur verlierer...


    Was ich sogar noch sehr positiv finde ist piše:Luburić Ante



Ähnliche Themen

  1. Antworten: 0
    Letzter Beitrag: 26.01.2010, 21:30
  2. Oli?: Vrijeme je za mla?e
    Von GodAdmin im Forum News
    Antworten: 0
    Letzter Beitrag: 21.01.2010, 12:30
  3. Eto'o: Vrijeme je za moj gol u gostima
    Von GodAdmin im Forum News
    Antworten: 0
    Letzter Beitrag: 30.10.2009, 11:30
  4. Cro Cop: Vrijeme je za odlazak
    Von GodAdmin im Forum News
    Antworten: 0
    Letzter Beitrag: 24.09.2009, 11:30
  5. Cro Cop: Vrijeme je za odlazak
    Von GodAdmin im Forum News
    Antworten: 0
    Letzter Beitrag: 24.09.2009, 10:00