BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Erweiterte Suche
Kontakt
BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Benutzerliste

Willkommen bei BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen.
Seite 376 von 448 ErsteErste ... 276326366372373374375376377378379380386426 ... LetzteLetzte
Ergebnis 3.751 bis 3.760 von 4476

Nachrichten aus Bosnien und Herzegowina

Erstellt von DZEKO, 21.05.2013, 16:09 Uhr · 4.475 Antworten · 307.150 Aufrufe

  1. #3751

    Registriert seit
    27.08.2016
    Beiträge
    125
    Zitat Zitat von daro Beitrag anzeigen
    Jetzt noch mehr Öl ins Feuer giessen

    Tadic hat recht die Situation ist angespanter als 1990 nur gut das keiner eine Übermacht hat wie damals.

    Es läuft bewusst was einige Zeitungen schreiben auch Kroatien will in serbisches Land einmaschieren.
    Wir haben noch gute 30jahre Zeit bis es wieder losgeht faustformmel alle 50 Jahre

  2. #3752
    Avatar von Jovan

    Registriert seit
    21.06.2011
    Beiträge
    6.731
    Zitat Zitat von daro Beitrag anzeigen
    Jasenovac hatte weniger zivile Ofer als die zivilen Opfer die durch serbischen im letzten Krieg umkamen.

    Infor mir din bitte in Wikipedia darüber oder glaub einfach der serbischen Propaganda
    schon allein der schwachsinn ist nicht nur der Grund für eine VW sondern schon für eine dauerhafte Sperre.

    kleinbürgertum

  3. #3753
    Ero
    Avatar von Ero

    Registriert seit
    03.06.2012
    Beiträge
    4.307
    Kod Vučića odlaze Dodik, Cvijanović, Ivanić i Bosić

    Kod Vu?i?a odlaze Dodik, Cvijanovi?, Ivani? i Bosi? | VijestiBa

  4. #3754
    Avatar von DZEKO

    Registriert seit
    09.08.2009
    Beiträge
    51.965

  5. #3755
    Avatar von Izdajnik

    Registriert seit
    02.04.2015
    Beiträge
    16.203
    Bošnjaci se uzbunili, Srbija se sprema... - je li moguć novi rat na Balkanu?


    Bo?njaci se uzbunili, Srbija se sprema... - je li mogu? novi rat na Balkanu? > Slobodna Dalmacija

  6. #3756
    Ero
    Avatar von Ero

    Registriert seit
    03.06.2012
    Beiträge
    4.307
    Status Sarajlije izazvao pa?nju u regiji: Evo, da vam objasnim ?ta je rat! | Bportal

    Zbog toga je status na Facebooku Sarajlije Eldina Kurbašića izazvao dosta pažnje, ne samo u BiH, nego i u regiji.
    Kurbašić je usijanim glavama objasnio kako stvarno izgleda rat. Ovo je njegov status:
    "Pošto se digla kuka i motika patriota i rodoljuba svih vrsta, sa svih meridijana i paralela, svih boja partijskih knjižica i imovinskih kartica, prizivaju se ratovi, frontovi… Red je da se podijeli znanje, čista empirija, ništa prepisano.
    Rat za početnike (iz ugla vojnika):
    – roditelji gledaju brdo sa prozora kako ga devastira hiljade granata, a znaju da si ti gore u akciji. Dok to gledaju mole Boga da se živ vratiš, pa po cijenu i da ostaneš invalid. Samo da si živ.
    – ne mora te pogoditi metak ili geler da bi te ubilo u borbi. Ubija i detonacija tako što ti od blast udara popucaju organi. Prvi simptomi su gubljenje svijesti i povraćanje krvi.
    – vratiš se iz akcije sa terena pa dobiješ dužnost da odeš supruzi i majci tvog druga, te njegovoj dvogodišnjoj kćeri da im kažeš da im je muž, sin i otac poginuo. Preporučeno imati tablu sedativa sa sobom da im odmah daš, ali one vrisnu u plač odmah kada te vide sa dvojicom drugova, jer sasvim sigurno nemaš osmijeh na licu. Onda se obavezno na par trenutaka zamisliš i pretpostaviš kako bi tvoji reagovali na tu situaciju.
    – razmjena mrtvih. E to je posebna disciplina psihološkog sjebavanja. Prevrneš 120 leševa da bi našao tijelo rođaka. Neću dalje u detalje ulaziti.
    – otkriješ da je krvoskok iz femoralne arterije oko pola metra visine kada je metak/geler pokidaju, a ti stavljaš dlan drugom čovjeku na nju, dok mu drugom rukom vadiš njegov jezik iz grkljana da se ne uguši u šoku koji nastupa odmah.
    – imaš oko 10 sekundi da drugu zaustaviš šištanje iz pluća probušenih gelerom (pneumotorax). Ako nemaš prvog zavoja i one njegove gumene ovojnice, može i celofan od kutije cigara pomoći.
    – brzina gelera je oko 1 km u sekundi, leti nepravilnom putanjom oko vlastite ose, nepravilnog oblika od višeslojnog odliva metala, vreline oko 200°C i kida tkivo, kosti, vene i arterije u djeliću sekunde.
    – mišja groznica: Ako si se u zemunici i navikao na pacove veličine mačke, dok ležiš gledaš ih kako hodaju po najlonu iznad tebe, na bolest koja se zove mišja groznica, a vrlo je česta kod vojnika u rovovima, tvoji bubrezi se na nju neće sasvim sigurno naviknuti.
    – crnogorično drvo puca samo od sebe na temperaturi od oko -17°C dok si ti na straži.
    – ono kad vam iz Hitne savjetuju da se višeslojno oblačite, dobija sasvim novu dimenziju kada moraš mjesec dana, a nekad i više, biti tako obučen u blatu do koljena.
    – kada moraš zanemariti nutritivne vrijednosti margarina kojeg dobiješ na kriški hljeba za doručak i sa njim namažeš svoje vojničke čizme, jer ti je preče u snijegu imati suhe noge u čizmama nego pun želudac.
    – bajonet se ne nosi da bi klao nekoga već da se ukopaš u ledenu i tvrdu zemlju na nekoj čistini (u suludom jurišu u koji te je poslala komanda u kojoj sjede hohštapleri i diletanti) u roku odmah kada te poklopi neprijateljska artiljerija.
    – neprijateljski snajperista je dosadniji od bilo kojeg komarca.
    – oružje ti uvijek suho MORA biti! Nema ono vodootporni certifikat kao pojedini mobiteli danas.
    – navala adrenalina kada te drže u karantinu pred akciju je konstantna i jača je oko 845 puta nego ona u trenucima tvog prvog seksualnog iskustva.
    Ima toga još, ali mislim da je i ovo dovoljno da svim usijanim glavama koji bi da ratuju poručio: Ne prizivajte ratove ako niste sve ovo i još deset puta ovoliko spremni da podnesete, vi i vaši sinovi."

  7. #3757
    Avatar von Izdajnik

    Registriert seit
    02.04.2015
    Beiträge
    16.203
    .

  8. #3758
    Avatar von Izdajnik

    Registriert seit
    02.04.2015
    Beiträge
    16.203
    Ljubav u ratu

    Ljubav u ratu

    Ilija Ladin, najmanji od male braće
    Iliji Ladinu je u kulturi Sarajeva namijenjena uloga Pinje Barjaktara ili Budaline Tale. Oko tog imena već se petnaest godina – a toliko prođe od njegove smrti – roje anegdote i skečevi, pa nema te sarajevske korjenike, naročito iz književnih oblasti, koja ne bi imala svoj doživljaj s Ilijom, ili svoju interpretaciju neke od Ilijinih životnih pustolovina. U svim tim pripovijestima on će odigrati pozitivnu ulogu. Nitko ga se ne sjeća po zlu ili po ružnoj riječi. Evo, već petnaest dugih godina nitko da se od Sarajlija javi kome je Ilija Ladin učinio zlo. Kako to?
    Rado će i spremno oni za njega reći da je bio sveti čovjek, evlija, božjak, jurodivi. U toj dobroti nema mjere, ili je njezina mjera nešto drugo. Nešto što je u Ilijinom životnom slučaju redovno presuđivalo. Barem je u Sarajevu presuđivalo. Osjećaj da je on, Ilija, niži, manji, u svakom pogledu bezopasniji od onog koji o njemu govori, sve ga posvećujući. Kao u životinjskom svijetu: jača zvjerčica smilovala bi se onoj slabijoj. I doista, malo je bilo onih, rijetki su bili takvi, koji su u toj stvari bili čista srca, i koji bi čista srca prepričavali anegdote o Iliji Ladinu. Ali i njih je bilo.
    O njemu se znalo sve i nije se znalo ništa.
    Znalo se o tome kako je živio, koga je viđao, gdje je išao otkako je postao pjesnik. O onom prije nije se znalo ništa. Ili nije govorio, ili ga nisu pitali. Čini se da je iza njega stajala neka velika nesreća, koja ga je u ranome djetinjstvu obilježila i zauvijek ga odredila.
    Rođen 1929. u Stratinskoj kod Banje Luke, imao je dvanaest godina kada je počeo rat. Stratinska je u ona vremena bila poveliko selo, u kojemu su u gotovo simetričnim omjerima živjeli Hrvati i Srbi, katolici i pravoslavni. Ilija je bio katolik, od Kozića. Otac mu se zvao Lado, pa je on tako postao Ilija Ladin (Ladin svi naglašavaju kratko, premda bi trebalo biti dugo a). Župa im je bila fratarska, posvećena svetomu Anti Padovanskom. Crkvu su gradili 1926. i 1927. Spaljena im je 1942, obnovljena 1949. Bit će da su je spalili četnici, i bit će da je u toj vatri sažeženo i ponešto još od Ilijina života. Potom je rušena u potresu 1968, pa još jednom popravljana. U ljeto 1944. četnici su pogubili stratinskog župnika fra Danijela Briševca.
    O tome Ilija Ladin nije pisao pjesme. Ono o čemu je pisao bile su ptice, redom i poimence, gljive, cvjetovi i travke. Pisao je o antičkim junacima i o biblijskim, uglavnom sarozavjetnim likovima. Inventar njegova pjesništva bio je sasvim po mjeri sveca njegove zavičajne crkve. Kao i Ladinov život, uostalom. Samo što njegovo franjevaštvo nije bilo institucionalizirano ni uređeno. Nije imao ništa, a sve je dijelio sa svijetom, pa je veliko znalo biti to njegovo ništa.
    U Sarajevu je studirao francuski i talijanski. Učiteljevao je širom srednje Bosne, sve dok nije postao pjesnik i smjestio se u Sarajevu. Taj grad bio je rodno mjesto njegove poezije. Tu je postao slobodni umjetnik.
    Imao je veliki talent za sirotinju. Takav i toliki da je ponekad izgledao siromašniji nego što jest. Nije bio sam. Vazda je oko njega bilo ljudi, dostojnih i nedostojnih, skoro podjednako. Ali svi oni su, mjerimo li stvari prihvaćenim društvenim mjerilima, bili veći i jači od Ilije. On je bio najmanji od male braće. Ono što su mnogi pod habitima glumili, on je živio.
    Bit će da je bio i vrlo grešan.
    Kod naopakih se zna da su naopaki, i tu grijeha nema. Dobri su, međutim, grešni, jer im se svaki grijeh jasno razpoznaje i vidi.
    Od svijeta se branio tako što se pravio blentavijim nego što jest. Bio je to grdan grijeh, budući da Ilija nije bio baš ni najmanje blentav. Osim što je od riječi stvarao svjetove, što je, nižući ih, nadopisivao i nadopjevavao svete knjige, i što je poeziju pisao na način kojim bi se prije mogao baviti Claude Lévi-Strauss nego neki meštar za rimu i prozodiju, prije nego neki profesor književnosti.
    Igre riječi događale su mu se, uglavnom, nehotično. Tako da bi u njegovu stihu nanizane riječi materinjeg jezika najednom zazvučale kao strane i nerazumljive riječi nekoga neobično egzotičnog jezika. Imao je dara za zvuk. U tom je daru bilo nešto ptičje. Ilija je umio da čuje i vlastito ime onako kako ga čuje ptica, ne vodeći previše računa o njegovu značenju.
    Volio je ponavljanja (o čemu je napisao pjesmu, i posvetio je Stevanu Tontiću). Umio je dovoljno puta ponoviti neku naoko i nauho običnu rečenicu, koja bi se kroz ponavljanja pretvarala u fino ritmiziranu inkantaciju. To je neki božanstven talent, kakav nije imao nitko osim njega, to da se ponavljanjem rečenice pretvaraju u stihove. Znao je koliko što puta valja ponoviti.
    Drugi rat u njegovu životu doveo ga je do vrhunaca pjesničke umjetnosti. Usred velike kolektivne patnje i stradanja, patnja Ilije Ladina našla je svoje dobro društvo. Bio je od onih ljudi – kakvih je u ratnome Sarajevu bilo mnogo, i o njima bi trebalo pisati – depresivaca, čudaka, siromaha, luđaka, dobričina, osobenjaka, redom grdnih patnika, koji su rat dočekali kao svojevrsno usklađenje svijeta s vlastitom dušom. Opsada kao da je bila po mjeri njihova unutrašnjeg pakla i cjeloživotne patnje, i dočekali su je spremnije od većine koja je na patnju bila nespremna i od ljudi kojima je patnja životni incident, a ne pravilo. Živnuli su, pokrenuli se, svakom bili pri ruci, svojom vedrinom rasvjetljivali mrak. A kada je rat došao kraju, vratili bi se samoći svoje patnje, i ubrzo umirali.
    Ilija Ladin bio je od takvih ljudi. Ono što je svijet osjetio tek kada se našao u opsadi, on je osjećao cijeloga života. Recimo, tek kada su počele sipati granate postali smo svjesni ranjivosti svojih tijela, ali i činjenice da smo živi, i da je život čudo, a ne kosmičko pravilo. Toga je Ilija zavazda i oduvijek bio svjestan: ranjivosti, živosti i čuda. O tome je govorila sva njegova poezija. Oduvijek je pisao kao da se nalazi pod opsadom neke strašne sile, kao da je otok vedrine usred zemaljskog pakla. Stoga između njegovih predratnih i ratnih pjesama postoji neki začudni kontinuitet. Drugim pjesnicima ratnog Sarajeva – Marku Vešoviću, Abdulahu Sidranu, Asmiru Kujoviću… – rat je na šokantan način rekonstruirao i pretresao poetiku i pogled na svijet. Kod Ilije Ladina sve je ostalo baš isto.
    Jedna njegova mala, obična ratna pjesma nosi naslov “Ljubav u ratu”, i ovako ide:
    Ljubav u ratu
    To je ići kući
    A idu kući
    Oni koji izlaze iz rata
    Ljubav u ratu
    To je misao na kuću
    U večernje sate
    Kad smo za rat
    Najnesposobniji.
    U ovoj pjesmi kao da se sveti Franjo, tradicionalni zaštitnik Ilijin, koji ga je razgovorio s pticama, životinjama i biljčicama, susreo s Bertoltom Brechtom. Svedena na aforizam, na čistu, oštru misao, ona u sebi nosi savršeno izraženu misao o domu, koje smo bili svjesni u ratu. I nikad više. Poslije smo je zauvijek zaboravili. Poslije je ostala samo njegova pjesma. I ostao je onaj koji čita Ilijinu pjesmu.
    Njegov odlazak s ovoga svijeta kao da je također bio u skladu s njegovom poetikom. Naglo je potonuo u zaborav, izgubio se. Tada je jedan važni sarajevski pisac, inače Hrvat, od A.S, tadašnjeg predsjednika Društva hrvatskih književnika, zatražio pomoć da se Ilija Ladin smjesti u neki od zagrebačkih domova umirovljenika. Bilo je to krajem devedesetih, Sarajevo je vidalo ratne rane, i bilo je nekako normalno pokušati u Zagrebu, pogotovu što je Ilija bio i hrvatski pjesnik. Akademik A.S, inače i sam važni, antologizirani pjesnik, odgovorio je da mu ne može pomoći. I to je, barem što se tiče Ilije Ladina i hrvatske književnosti, bilo sve, to je bio kraj.
    No, kako je to, ipak, još bilo doba kada se netko u Sarajevu brinuo o kulturi, ali i o višenacionalnoj i višekonfesionalnoj naravi grada, nađeno je u staračkome domu mjesto za Iliju. Nije ga se moralo prebacivati, recimo, u Banju Luku… Nepune dvije godine odživio je u svom zaboravu, vedar i čiste duše, kakav je vazda bio.

  9. #3759
    Avatar von CrnaRuka

    Registriert seit
    25.08.2006
    Beiträge
    648
    ZAPAD UZNEMIREN: Putin će oružjem braniti Republiku Srpsku

    Vladimir-Putin-009-640x430.jpg

    Аnаlitičаri kојi su dоbri pоznаvаоci prilikа оbјаšnjаvајu dа ruski prеdsеdnik vеć gоdinаmа štiti srpski еntitеt u Bоsni i Hеrcеgоvini оd Zаpаdа, kојi upоrnо prоvоcirа sukоbе, prеti hаpšеnjеm Мilоrаdа Dоdikа, а svе u cilјu dа sе uništi Rеpublikа Srpskа.

    U višе nаvrаtа dо sаdа Моskvа је pоkаzаlа dа nе žеli dа uskrаti pоdršku RS. Nеdаvnо sе u Sаrајеvu јеdinо ruski аmbаsаdоr Pеtаr Ivаncоv оd svih člаnicа Sаvеtа zа implеmеntаciјu mirа niје usprоtiviо rеfеrеndumu. Nа iniciјаtivu Putinа ulоžеn је i vеtо nа rеzоluciјu u Srеbrеnici u UN, kојi је prеdlоžilа Vеlikа Brizаniја.
    Ruski аnаlitičаr Vlаdimir Zоtоv kаžе dа ćе Rusiја stаti izа Srpskе i dа nеmа dilеmе dа је Putin оdlučаn dа је оdbrаni svim silаmа.

    Sigurаn sаm dа prеdsеdnik Rusiје nеćе оstаviti Srpsku nа milоst i nеmilоst Zаpаdu, kојi rаdi nа uništеnju RS. U slučајu isprоvоcirаnih sukоbа sа bоšnjаčkе strаnе, Rusiја bi i vојnо pоmоglа RS. Putin ćе Dоdiku pružiti diplоmаtsku i pоlitičku pоdršku u slučајu izbiјаnjа kоnfliktа zаtо štо pоštuје mеđunаrоdnе principе.
    Stručnjаk zа bеzbеdnоst Džеvаd Gаliјаšеvić tvrdi dа ćе Моskvа stаti izа RS.
    -U slučајu dа dоđе dо rаtа, Rusiја ćе i оružјеm zаštititi Srpsku. Теnziје оkо rеfеrеndumа dižu mеđunаrоdnа zајеdnicа i Bаkir Izеtbеgоvić. Stаv Rusiје је јаsаn i čvrst, nаrоd u RS trеbа dеmоkrаtski dа sе izјаsni, оbјаšnjаvа оn.
    Sigurаn оslоnаc
    Dоdik је u nеkоlikо nаvrаtа isticао dа је јеdinо Rusiја оstаlа dоslеdnа pоštоvаnju Dејtоnа.

  10. #3760
    Avatar von Ludjak

    Registriert seit
    20.05.2009
    Beiträge
    3.568
    Isto kao što je branio Srbiju kad su je bombardovali !
    poserem mu se na njegovu odbrani i njegovo poštovanje dejtonskog

Ähnliche Themen

  1. Antworten: 123
    Letzter Beitrag: 08.09.2010, 19:57
  2. Antworten: 108
    Letzter Beitrag: 07.09.2010, 18:22
  3. Bosnien und die Herzegowina
    Von Schiptar im Forum Geschichte und Kultur
    Antworten: 5
    Letzter Beitrag: 29.06.2009, 06:09
  4. Gute Nachrichten aus Bosnien
    Von Urban Legend im Forum Politik
    Antworten: 7
    Letzter Beitrag: 18.06.2008, 18:36