BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Erweiterte Suche
Kontakt
BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Benutzerliste

Willkommen bei BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen.
Seite 1 von 4 1234 LetzteLetzte
Ergebnis 1 bis 10 von 33

Partizanske tematske bibliografije

Erstellt von Posavljak, 18.03.2011, 08:15 Uhr · 32 Antworten · 1.723 Aufrufe

  1. #1
    Posavljak

    Partizanske tematske bibliografije

    Istrazujuci partizansku literaturu o zavrsnim operacijama Drugoa svjetskoga rata, pretrazio sam brojnu literaturu kao i meni poznate specijalne bibliografije:

    Branko Milakovic i dr.: Gradja za bibliografiju o narodnoslobodilackoj borbi (knjige, brosure, listovi, casopisi i bilteni), Beograd 1948,str.200.

    Ljubomir Grcic: Najznacajnije knjige i publikacije o narodnooslobodilackoj borbi objavljene od 1945. do kraja 1957., Historijski pregled (Zagreb), IV. (1958),br.1,str.55-74.

    Branko Plese: Bibliografija historiografije o narodnooslobodilackoj borbi od 1958 - 1960, Historijski pregled (Zagreb),VII.(1961),br.3-4,str.266-273.

    Zumetra Zahirovic: Radovi o NOB na podrucju Bosne i Hercegovine, Godisnjak Drustva istoricara Bosne i Herzegovine,(Sarajevo), XII.(1961), str. 271-302.

    Borivoj Pajovic i Milorad Radevic: Bibliografija o ratu i revoluciji u Jugoslaviji 1945-1965., Beograd 1969.,str.786.

    U navedenim bibliografija nisam pronasao posebnih radova koji bi se odnosili na dio Bosnaske Posavine, gdje su partizani vodili tesle bitke s hrvatskim vojnicima u travnju i svibnju 1945. godine.

    A zasto se o tome nije pisalo, pokusao je obrazloziti 1978. godine Anto Cigeljevic, pisuci u sest nastavka za beogradske Vecernje novosti, o Tvdjavi na uscu Bosne, kada je u trecem nastavku, izmedju ostaloga napisao:

    Ovaj dogadjaj je u tome vremenu ostao nezapazen i o njemu se nije pisalo. Razlog, mada ih ima vise: to se odigralo neposredno posle pobede nad fasizmom, pa je zbog opsteg odusevljenja i slavlja, bitka sa ustaskom grupacijom u Bosni ostala gotovo nezapazena, iako je vodjena citavih dvadeset dana posle pobede nad fasizmom, i to krvavo: za svako naselje, za svaki pedalj zemlje.

  2. #2

    Registriert seit
    09.02.2011
    Beiträge
    148
    Zitat Zitat von Rez Beitrag anzeigen

    Ovaj dogadjaj je u tome vremenu ostao nezapazen i o njemu se nije pisalo. Razlog, mada ih ima vise: to se odigralo neposredno posle pobede nad fasizmom, pa je zbog opsteg odusevljenja i slavlja, bitka sa ustaskom grupacijom u Bosni ostala gotovo nezapazena, iako je vodjena citavih dvadeset dana posle pobede nad fasizmom, i to krvavo: za svako naselje, za svaki pedalj zemlje.
    Jesi ti znao druze da je grad Odzak koji se nalazi na sjeveru BiH tek kasnije od Berlina pao?

    Odžak 1945 - nakon 63 godine nešto više o zadnjoj, dugo prešućivanoj, bici Drugog svjetskog rata u Evropi



    Evo ti jedan interesantan artikal:



    Osmog maja 1945. godine njemačka vrhovna komanda na čelu sa admiralom Doenitzom, Hitlerovim nasljednikom, potpisala je bezuslovnu kapitulaciju na svim frontovima. Tog dana je završen Drugi svjetski rat u Evropi, a zvanični datum prestanka svih vojnih operacija bio je 9.maj, datum koji se obilježava u cijelom svijetu kao dan pobjede nad nacizmom i fašizmom. Kada je u bivšoj Jugoslaviji slavljena jubilarna tridesetogodišnjica pobjede nad nacizmom i fašizmom beogradski nedeljnik NIN je u brojevima od 1. juna i 8. juna 1975. godine objavio kraći feljton o dugo prešućivanoj bici kod Odžaka, kravoj bici koja je trajala od 16.aprile sve do 25. maja 1945, baš nekako simbolično sve do rođendanskog datuma kasnijeg predsjednika FNRJ, odnosno SFRJ.

    Dugo su komunističke vlasti krile, a komunistički historiografi "kao ljutu guju pod kamenom" zaobilazili taj prešućivani događaj sa kraja Drugog svjetskog rata, tačnije jednu veliku i krvavu bitku koja se otegla dugo iza nastupa službenog mira u Europi. Komunistima je faktički trebalo tačno 30 godina da objave neke nepotpune i selektirane podatke o toj zaista krvavoj bici, koja je preskupo koštala NOVJ, podatke koji su barem simbolički prikazali u pravom svjetlu nepokolebljivu hrabrost i odlučnost branitelja Odžaka, Hrvata i Muslimana koji su malte ne do zadnjeg branili taj ustaški Alkazar.

    U prvom dijelu spomenutog mini-feljtona pod naslovom "Poslednja bitka drugog svetskog rata u Evropi. Kako je sredinom 1945. godine uništen ustaški Alkazar u Bosni." objavljenom u NIN-u 1. juna 1975. godine doslovno ovako piše:

    "U trenucima kada je u Berlinu Hitler već potegao pištolj da ubije Evu Braun, u času kada su naše trupe ulazile u oslobođeni Zagreb, a bataljoni Korpusa narodne odbrane Jugoslavije (zloglasni KNOJ, primjedba NF) energično se obračunavali sa ostacima četničkih i ustaških snaga širom zemlje, na ušću Bosne u Savu tek su počele da se rasplamsavaju prave bitke. Ovde je tek počinjao rat, s mnogo poginulih na obema stranama. Trajat će sve do 25. maja 1945. godine - čitavih šesnaest dana posle završetka Drugog svetskog rata. Borbe vođene od 16. do 18. aprila bile su žestoke, uz stalne juriše na ustaška utvrđenja. Iako su u njima s partizanske strane sudelovale jedinice navikle samo na pobede - 25. srpska divizija i 27.divizija, očajnički otpor ustaša bio je veoma uporan. Naših izbačenih iz stroja bilo je 630, među kojima i Spaso Mićić, komandant 16. brigade 27. divizije, koga je nakon Mićićeve pogibije zamijenio Omer Dedić. Ustaše su ovoj brigadi uništili celi jedan bataljon. Naše snage su od naoružanja izgubile bateriju topova, tri bacača i jednu protivtenkovsku pušku. Borilo se samo jurišima i kontrajurišima, prsa u prsa, ogorčeno."

    Neko bi se mogao zapitati: "Kako je došlo do spomenute bitke kod Odžaka? "

    Evo, ovako je to bilo.

    Nakon oslobođanja Sarajeva 6.aprila 1945. godine i povlačenja Nijemaca i ustaša prema sjeveru, preko Zenice i Doboja, na prostoru donjeg toka rijeke Bosne spojili su se korpusi formacija NOVJ s jasnim instrukcijama da se u što hitnijem roku spoje s jedinicama Crvene Armije i NOVJ na Sremskom frontu, sa kojim bi zatim zajednički zatim trebali nastaviti gonjenje njemačke i hrvatske vojske koja se žurno povlačila prema Austriji.

    Izvršenju tog naređenja Vrhovnog štaba NOVJ bila je velika prepreka područje Odžaka u Bosanskoj Posavini. Zbog toga su donesene instrukcije za promjenu prvobitnog plana, te su partizani prvo bili prisiljeni zaobiči Odžak i krenuti prema sjeverozapadu. Uskoro je pao i Berlin, što je označilo kraj Drugog svjetskog rata. Međutim, Odžak se još uvijek nije predavao partizansko-komunističkim snagama, niti su branitelji uopšte imali primisli predati se u partizanske ruke i na milost partizanskoj pravdi. O predaji se nije ni razmišljalo iako su Odžak i okolica bili potpuno opkoljeni sa svih strana partizanskim jedinicama.

    Na veoma uskom prostoru između rijeke Bosne, Save i sela Novigrada, Balegovca, Donjeg Brezika, Dubice, Pruda, Potočana, Posavske mahale koja je u narodu nazvanaVlaška Mala, Odžaka i Mrke Ade, našli su se manji dijelovi 12. ustaške divizije, određeni broj pripadnika muslimanskih seoskih milicija, te masa izbjeglica (muhadžira) iz Kladnja, Zepča, Sivše, Gračanice, Plehana i drugih okolnih mjesta i sela. Nikada nije tačno utvrđeno šta je ponukalo branitelje Odžaka da se ne povuku sa kompletnom glavninom ustaša, domobrana i civila prema Sloveniji i Austriji. O razlozima njihove borbe, tačnije zadnje velike bitke na evropskom tlu nakon oficijelnog završetka Drugog svjetskog rata sada se samo može nagađati.

    Na zapadnoj strani Odžačke opštine iz pravca Brusnice i Svilaja pristizala je partizanska ljudska sila i tehnika, a sa sjeverozapada su već bile upućene velike snage krajiških udarnih proletera s određenim ciljem primicanja Vučjaku, Joševici i dalje prema Odžaku. S desne strane rijeke Bosne partizanske snage su bile stacionirane u Modriči, Miloševcu, Crkvini, Obudovcu i Zasavici. Partizani su prije bitku kod Odžaka dobili veliku pomoć, jer su sve lokalne četničke vođe, izuzev Bože Matića koji je sa svojim četnicima bio stacioniran na Trebavi i u Dugoj njivi, svoje formacije stavile na raspolaganje "narodno-oslobodilačkoj" vojsci. Tako i ti, kao i prije mnogobrojni četnički "prebjezi", lijepo u zadnji čas preokrenuše kokardu u petokraku i postadoše partizani. Na Odžak su u istom stroju napredovali partizani i dojučerašnji zloglasni četnici iz vučjačkog i trebavskog četničkog odreda, koljači koji su počinili teške zločine, ali kojim je kao Srbima sve što su počinili velikodušno oprošteno, kako je to uvijek bilo i ostalo kao uobičajeno.



    Glavni zapovjednik odbrane Odžaka bio je ustaški logornik Petar Rajkovac, tada star samo 26 godina, inače iz sela Bijele Bare kod Odžaka. Uz Rajkovca odbranu su organizirali i vodili Pavelićevi vitezovi, ustaški pukovnik Avdaga Hasić, inače kotarski predstojnik NDH iz Kladnja, i ustaški pukovnik Ibrahim Pjanić iz Gračanice. Pomoćnik Petra Rajkovca bio je Ivan Čaušić, ustaški tabornik iz Odžaka. Od ustaških časnika bili su tu i poznati Perković, Mrkanjić, Špiger i Špicer. Prema službenim komunističkim podacima, koji nemaju nikakvog materijalnog temelja niti argumentacije, navodno je Petar Rajkovac računao da može održati Odžak i okolinu sve do "povratka ustaških glavnih snaga", a te su se "snage" već u zoru 11.aprila 1945. godine počele u neredu povlačiti zajedno sa ogromnom masom civila prema Austriji. Večina je došla do Bleiburškog polja i Bleiburga, gdje su na prevaru razoružani od strane Engleza, a veoma mali dio uspio se je probiti dalje i razbježati po cijelom svijetu izbjegavši tako crnu sudbinu onih koji su vraćeni u Jugoslaviju.

    Položaje za odbranu Odžaka utvrdio je i temeljito pripremio inženjer Blaž Jurkić, visokokvalificirani inžinjerijski (opkoparski) stručnjak. Bilo je izgrađeno mnogo rovova, zapreka od bodljikave žice, minskih polja, te oko trideset armirano-betonskih trokatnih bunkera koji su između sebe bili povezani mrežama podzemnih tunela. Posebno su bili utvrđeni rovovi prema rijeci Bosni. Prostor ispred rovova bio je gusto miniran i prekriven neprobojnim spletovima bodljikave žice. Branitelji Odžaka raspolagali su sa velikim količinama dobrog naoružanja, municije i hrane.

    Ustaške postrojbe postavljene su na sve važnije strateške tačke branjenog teritorija. Vanjska obrana postavljena je južno od Save, rubovima sela: Svilaj, Vrbovac, Lipik, Duge Njive, Potočani, Srnava, Pećnik, Jakeš, Dobor-kula. Zatim je crta odbrane išla jugoistočno uz lijevu obalu rijeke Bosne, na potezu Odžak, Balegovac, Mrka Ada, Prud. Sa sjevera crta obrana je išla desnom obalom Save: Svilaj, Donji Brezik, Zorice, Trnjak, Devići i Prud. Svako od ovih sela bilo je posebno utvrđeno i osigurano. U međuprostorima su iskopani veoma kvalitetni punoprofilni zakloni sa mitraljeskim gnijezdima. Prema partizanskim podacima u odbrani Odžaka i okolice učestvovalo je "strašnih" dvanaest hiljada ustaša, a prema pričanju rahmetli Ibrahima Pjanića nakon rata u Njemačkoj, u tom kraju nije bilo više od tri hiljade branitelja, dok su sve ostalo bili žene, djeca, starci, uglavnom sve muhadžiri izbjegli ispred partizana i rezervnih partizana, tačnije četnika. Ustaše su na raspolaganju imale dvije baterije lakih topova, devet minobacača i 162 mitraljeza.

    Centralno mjesto cijele odbrane bila je Vlaška Mala i zato je ovo selo bilo najbolje utvrđeno. Tu se na čelu ustaša nalazio njihov zapovjednik logornik Petar Rajkovac. Sve kuće zidane od tvrdog materijala, kao i seoska škola pretvoreni su u tvrde bunkere. Na glavnom seoskom raskršću u Vlaškoj Mali nalazio se trokatni armirano-betonski bunker čije su puškarnice dominirale svim pravcima spomenutog sela i okolice.

    Odbranom Odžaka, koji se nalazi desetak kilometara od Vlaške Male, zapovijedao je tabornik Ivan Čaušić. U Odžaku je bila posada od oko 750 ustaša sa trideset mitraljeza i tri minobacača. Odžak je takođe bio veoma dobro utvrđen, a kako partizani tvrde ustaše su navodno na džamijsku munaru montirali dva teška mitraljeza, a džamija im je istovremeno služila kao osmatračnica. Baš kao da niko od nas ne zna kolika su dva teška mitraljeza i koliki prostor zahtijevaju za municiju i posluživanje. Bilo je praktički nemoguče postaviti dva teška mitraljeza na šerefe Odžačke džamije. I to je samo jedna od nebrojenih partizansko-odgojnih bajki za malu djecu, baš u stilu notornih "Mirka i Slavka".

    U selu Mrka Ada zapovjednik je bio Ante Biličić sa oko 350 ustaša, koji su imali arsenal od 13 mitraljeza.

    U selu Balegovac zapovjednici su bili Pavelićevi vitezovi, pukovnik Ibrahim Pjanić i pukovnik Avdaga Hasić, a uz njih je u zapovjedništvu bio još i poznati ustaša iz Modriče Dragutin Varga. U Balegovcu je bilo oko 700 ustaša sa 17 mitraljeza i sa jednim teškim minobacačem.

    U selu Dubica (Gornja) zapovjednik je bio Matija Radić sa oko 400 ustaša, naoružanih sa 16 mitraljeza i dva topa.

    U selu Prud zapovjednik je bio Anton Mihalić na čelu grupe od oko 400 ustaša, 13 mitraljeza i jednim teškim minobacačem. I u selu Prud su izgrađeni trokatni armirano-betonski bunkeri, a položaji na ušću Bosne u Savu bili su specijalno dobro utvrđeni, načičkani bodljikavom žicom i minama.

    Manje ustaške grupe nalazile su se u Svilaji, Deviču, Zorici, Trnjaku, Neteki, Dobor-kuli, Jakešu, Pećniku, Srnavi, Potočanima, Prnjavoru, Krčevinama, Dugim njivama, Lipniku, Vrbovcu, Točku, Breziku i Rusoj Pustari.

    Tridesetog aprila Vrhovni štab NOVJ izdao je naređenje da se "po hitnom postupku očisti teren oko Odžaka i sam Odžak." Naredba je bila sasvim jasna i glasila je "Štab trećeg korpusa snosiće punu odgovornost ako se teren brzo ne očisti od bandi i zavede puni mir i bezbednost. Isto tako odgovornost snose štabovi divizija i brigada, ako u izvršenju zadatka pokažu aljkavost...".

    U sastavu Trećeg korpusa bile su 27. divizija kojom je komandovao Miloš Zekić, 38. divizija kojom je komandovao Franjo Herljević i 53. divizija kojom je komandovao Đurađ Predojević.
    Odnos snaga u korist partizana bio je takav da je na jednog ustašu napadalo jedanaest partizana.

    Partizanska akcija ili akcija NOVJ započela je pokušajem blokiranja ustaša u trokutu između rijeke Bosne i Save sa dvije strane, i planine Vučjak sa treće strane. U tu akciju su poslane 16. muslimanska brigada, 19. birčanska brigada, 14. i 27. srednjebosanska brigada, a sve spomenute brigade pripadale su 53. diviziji. Naređenje je bilo "Opkoli i odmah uništi!"

    Ovom su akcijom partizani pokušali na brzinu, kako su se oni izražavali "očistiti teren i uništiti svu bandu", no u tome su se grdno prevarili. Komandant akcije Miloš Zekić odredio je 4.maj 1945. godine za početak opkoljavanja i "čišćenja". Prethodno navedene četiri partizanske brigade trebale su, svaka na svom pravcu napredovanja, istovremeno na juriš zauzeti ustaške bunkere, s ciljem probijanja u "srce" neprijateljskih snaga. Iste večeri pojedine partizanske kolone uspjele su stvoriti takozvane "klinove" u međuprostorima, ali nisu uspjeli slomiti niti jednu tačku pravog ustaškog otpora. Zaista, znajući da im je ovo posljednja bitka ustaše su se borili kao lavovi, baš na život i smrt. Donesena je kolektivna odluka da predaje i zarobljenika nema.

  3. #3
    Posavljak
    pise ti gore u mojem textu, cak 20 dana kasnje je sve palo, a ti koji su bili jos okolo sela branili su svoja ognjista..

    Bože Matića koji je sa svojim četnicima bio stacioniran na Trebavi i u Dugoj njivi, svoje formacije stavile na raspolaganje "narodno-oslobodilačkoj" vojsci. Tako i ti, kao i prije mnogobrojni četnički "prebjezi", lijepo u zadnji čas preokrenuše kokardu u petokraku i postadoše partizani.

    u zadnji cas postadose partizani, a neki placu jos danas, da su komunisti izdajice a znali ste da durgacije nemozete doc do hrvata..za mene najveci zlocin od titove strane, gresili smo svi ali ja ne razumijem zasto bas kod nas u nasem kraju da su morali ljudi da placaju zivotem, a kad je njemacka kapitulirala nije ni jedan obicni vojnik bio ubijen, samo oni koji su naredili !

  4. #4
    Posavljak
    pise ti gore u mojem textu, cak 20 dana kasnje je sve palo, a ti koji su bili jos okolo sela branili su svoja ognjista..

    Bože Matića koji je sa svojim četnicima bio stacioniran na Trebavi i u Dugoj njivi, svoje formacije stavile na raspolaganje "narodno-oslobodilačkoj" vojsci. Tako i ti, kao i prije mnogobrojni četnički "prebjezi", lijepo u zadnji čas preokrenuše kokardu u petokraku i postadoše partizani.

    u zadnji cas postadose partizani, a neki placu jos danas, da su komunisti izdajice a znali ste da durgacije nemozete doc do hrvata..za mene najveci zlocin od titove strane, gresili smo svi ali ja ne razumijem zasto bas kod nas u nasem kraju da su morali ljudi da placaju zivotem, a kad je njemacka kapitulirala nije ni jedan obicni vojnik bio ubijen, samo oni koji su naredili !

  5. #5
    Avatar von Lahutari

    Registriert seit
    08.12.2010
    Beiträge
    5.050
    Hä?

  6. #6
    Gast829627
    kann mal jemand diesen ustasa verherrlichenden spastie sperren??


    die ustasas waren feige mörderbanden die sich zur aufgaben gemacht haben alles serbische bzw nicht kroatische aus kroatien zu vernichten vertreiben usw.......nichts mit diesem dummen propaganda scheiss da oben von wegen harte brust an brust kämpfe....


    Jednoga dana jedan ustasa je dobio tu nagradu od 100 cigareta jel je uspeo da za jedan dan zakolje 1000 i slovima hiljadu ljudi on sam. I na kraju se posvadjao sa pomocnicima koji su mu ostrili nozeve da bi mogao da izvede taj "poduhvat".


    ein ustasa hat für ne belohung von hundert zigaretten an einem tag in jasenovac 1000 serben mit dem masser umgebracht und hat sich am ende mit den messerschleifern in den haaren gehabt weil die messer net scharf genug waren sonst hätt er mehr geschafft......das ist der ustasa mut!!




    A sto se tice monstruoznosti ubijanja u Jasenovcu ostao je zabelezen podatak da je jednog dana jedan ustsa dobio 100 cigareta jer je jednog logorasa ubio na taj nacin sto je napravio drveni klin zasiljen sa jedne strane, stavio ga jednom logorasu u usta zasiljenim krajem prema gornjem nepcu i udario ga sakom pod bradu da se drveni klin kroz gornje, tvrdo nepce zabije logorasu u mozak. Posto je gornje nepvce tvrdo, klin se zabio u mozak ali vrlo malo pa je jadan covek umirao da zalaska suca. A "poduhvat" za nagradu od 100 cigareta je poce ujutro. I taj podata je iz arhiva logora jer je tom ustasi pokusano da se neisplati nagrada, pa je potegao moruzje i zbog toga bio kaznjen.

    und hier gab es ein wettbewerb wie man am brutalsten tötet auch 100 zig.belohnung....da wurde dem gefangenen ein holzstück spitz ins gehirn gerammt damit er langsam daran stirbt.....

  7. #7
    Gast829627
    ISTINA O JASENOVCU

    43 godine posle jedinog ozbiljnog istraživanja grobnica na teritoriji jasenovačkih logora, čiji rezultati nikad nisu zvanično objavljeni, profesor dr Srboljub Živanović, član tročlanog tima sudskih antropologa, koji je 1964. godine obavio iskopavanja, za Press Magazin govori o ovoj mračnoj temi

    Zverstva i masovna ubistva počinjena tokom Drugog svetskog rata u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, već 60 godina nisu do kraja rasvetljena. Komunistička vlast trudila se da ih minimizira i što manje pominje. Isto čini i sadašnja hrvatska država. 43 godine posle jedinog ozbiljnog istraživanja grobnica na teritoriji jasenovačkih logora, po prvi put javnosti su dostupni izveštaji koje je sačinio profesor dr Srboljub Živanović, član tročlanog tima sudskih antropologa, koji je 1964. godine obavio iskopavanja masovnih grobnica u Jasenovcu i na Donjoj Gradini. Specijalno za Press Magazin dr Živanović, danas član Međunarodne komisije za utvrđivanje istine o Jasenovcu, otkriva malo poznate potresne detalje sa ovog stravičnog mučilišta i klanice, gde su ustaški krvoloci divljali nad Srbima, Jevrejima, Romima i Hrvatima neistomišljenicima.

    Uklanjanje tragova

    - Mi smo 1964. godine vršili iskopavanja na obe strane reke Save, u samom Jasenovcu i u Donjoj Gradini. Pod pritiskom javnosti vlasti su pristale da obrazuju jednu komisiju, koja je trebalo da ide u Jasenovac i vrši iskopavanja da bi na neki način dokumentovala šta se tamo dešavalo. U to doba naši veliki profesori bili su prestrašeni od svega što se dešavalo i za vreme rata i posle rata. Nisu smeli da se usude da to rade, da pristanu da budu u toj komisiji i pronašli su tri asistenta koji su bili dovoljno "mladi i ludi", a koji su ipak naučili nešto zanata - kaže dr Živanović.

    - Jedan od njih sam bio i ja. Ja sam pre odlaska u Jasenovac, pre nego što je naša ekipa počela da radi, bio u Aušvicu da vidim kako su oni te stvari ispitivali, radili, opisivali, pa sam tu stekao neko znanje, a imao sam sreću da mi na novosadskom medicinskom univerzitetu profesor sudske medicine bude Ante Premeru, jedan izvanredan čovek, predratni komunista, profesor sudske medicine u Zagrebu. On je ceo rat proveo u Jasenovcu i gledao šta su tamo radilo i kakve su to grozote bile, i on me je posebno pripremao za taj rad. Rekao mi je da su oni još od početka 1943. godine otkopavali masovne grobnice i spaljivali leševe da bi uništili tragove. Tako da mi uopšte ne znamo koliko je leševa na taj način uklonjeno.

    Živanović za Press Magazin objašnjava na koji se način 1964. godine sprovela identifikacija grobnica i kako se došlo do konačnog broja žrtava od 700.000.

    - Pre našeg dolaska došla je jedna ekipa sudske medicine iz Ljubljane, koja je u to vreme dobila jednu vrstu burgije, koja je bila novi izum, kojom je moglo da se buši tlo i kada bi uspeli iz te bušotine da izvade ostatke kostiju, onda smo mi znali da se na tom mestu nalazi grobnica. Na taj način su identifikovane grobnice, pa smo na neki način imali orijentaciju gde se šta nalazi. Bilo nam je jasno da ne možemo da uradimo ceo posao jer su se grobnice u to vreme nalazile na teritoriji dugačkoj 12,5 km, a širokoj 4,5 km. Nas troje nije moglo ni teorijski sve to da pregleda i uradi. Odabrali smo nekoliko probnih grobnica sa svake strane i, pošto su te grobnice bile jako velike, mi bismo otvorili jednu površinu dva sa tri metra ili tri sa četiri i sve što bismo našli prilikom otvaranja tog dela grobnice, opisivali smo. Tako smo utvrdili da se u proseku na površini od dva kvadratna metra nalazilo oko 27 skeleta.

    Sakriven izveštaj

    - Na osnovu broja grobnica i na osnovu površine istraženih sondi utvrdili smo jednu cifru od oko 730.000 žrtava u jasenovačkim logorima. U to vreme zvanična verzija bila je da je u celoj zemlji SFRJ stradalo 1.700.000 ljudi u toku rata, od toga 1.100.000 Srba. Ali, ako je samo Jasenovac odneo preko 700.000 hiljada, koliko smo mi utvrdili, onda ta cifra više nije mogla da se održi. Ona u stvari nije tačna! Mi smo se malo uplašili naše cifre od oko 730.000, jer je ona zvučala prosto neverovatno za sve nas, pa smo onda odlučili da zaokružimo na 700.000, zbog eventualne greške. I to je cifra koja bi trebalo da ostane u štampi sve dok neko ne dokaže nešto drugo. Ako neko dođe do boljih činjenica, a može da dođe do boljih činjenica... Neka svako otkrije koju hoće grobnicu i neka pregleda, naći će iste stvari, ali svi se ljudi boje otkrivanja grobnica jer bi sada najednom izašlo na videlo jedno strahovito uništavanje ljudskih bića."

    Izveštaji komisije pisani su svakodnevno u vidu dnevnika na koji su se potpisivali svi članovi komisije da ne bi došlo do falsifikovanja istine, međutim, oni nikada nisu objavljeni.

    - Jedan deo mog izveštaja iz 1964. godine nikada nije objavljen jer drugo dvoje, koji su radili sa mnom, nisu imali sudsko medicinsko obrazovanje. Izveštaj sam pisao ja. On je bio predat i ko zna gde je, još nije nađen. Došao sam do zaključka još tada, da je najmanje 20 odsto žrtava živo bačeno u grobove. Ja ne mogu da znam koliko je živih bačeno u Savu, niko više ne može da zna koliko je živih bačeno u peći da sagore, ali na osnovu pregleda lobanja, na osnovu rana, jasno je da ustaše nisu uvek bile dovoljno efikasne kada su maljevima ubijali ljude. Nekada bi malj skliznuo niz glavu i čovek bi bio samo ošamućen, ali je u jamu bačen živ, i tako se živ ko zna koliko mučio dok nije umro, jer su preko njega bacani drugi. Ili je bio samo onesvešćen, ili je pak imao neku od povreda za koje se zna da lagano krvare. Na osnovu načina na koji su klali, ako bi imali duboko zasecanje i ukoliko bi povredili glavne arterije, tu bi smrt bila momentalna, ali, ako nisu dovoljno duboko išli, pa otvore samo grkljan, a zaseku neku od vena gde dosta krvi istekne i krvarenje stane, ta ranjena osoba koja ne izgubi ni svest, bacana je u jamu. U masi lobanja prilikom iskopavanja našli smo ostatke mozgova na kojima se tačno vide tragovi krvarenja, koji je tačno deo mozga oštećen. Ti mozgovi poslati su u Ljubljanu u Zavod za sudsku medicinu radi detaljnog pregleda i ja nikad nisam video njihov izveštaj.

    Sapun od ljudi

    - U jednoj grobnici našli smo ostake cokula, očigledno je da su to bili neki radnici koji su dovedeni na to mesto. Nalazili smo i neke koji su ubijani mecima, znači neko ih je ubijao mecima, iako su ustaše smatrale da ne treba trošiti municiju na Srbe, Jevreje i Rome. Zašto trošiti municiju kada se mogu ubiti maljem ili zaklati. I u Jasenovcu su na jasenovačkoj strani bacali žive ljude u usijanu peć ciglane. To je Pačilijeva peć, jako poznata. To su razvili po ugledu na Nemce i neku vrstu industrije. Na primer, drali su ljude, uzimali masno tkivo i pravili sapun i sada kada odete u Gornju Gradinu na bosanskoj strani, sačuvani su ti kazani za pravljenje sapuna od ljudske masti. Dok u Donjoj Gradini oni nisu imali vremena da se bave time, oni su direktno narod dovodili iz sela u ogromnim kolonama gde su išli i ljudi i žene i starci i dovodili bi ih do ivice rake i momentalno ubijali bez pljačkanja, bez oklevanja... U tim jamama u Donjoj Gradini mi smo nalazili zlatnike koje obično imaju ljudi kao porodično vlasništvo, pa su njih ušivali u odelo računajući da će im to možda pomoći. Sve je to nalaženo tamo. Krstići, davidove zvezde, minđuše, razne stvari. Nalazili smo flašice za mleko, cucle, češljeve, kantice za mleko... Nalazili smo čak i peroreze ili noževe koje su nosili da bi sebi pripremali hranu. Svašta je tu bilo. I ostatke cipela i cipelica dečjih, opanaka uglavnom. Sve se to nalazilo nabacano, jedno preko drugog i pomešano s tim ljudima. Za nas je bilo posebno interesantno što smo nalazili mala vašarska ogledalca, ta ogledalca bila su interesantna zato što su pravljena od stakla i celuloida, a između celuloida i stakla uvek su bile savijene novine da bi držale to staklo na mestu. Sada kada razvijete te novine, pošto su ta ogledalca pravljena lokalno, novine su bile lokalna štampa, pa smo na osnovu te lokalne štampe znali da li je neko iz Doboja, iz Dervente ili iz nekoga drugog mesta odakle su ih dovodili.

    Logor za decu

    - Jasenovac je specifično mesto. Nemci su u svojim koncentracionim logorima pristupali uništavanju ljudi na industrijski način - znači što brže, što više, sa što manje napora. Jasenovac je mesto na kom su ljudi pre ubijanja strahovito mučeni. Izmišljale su se razne, razne muke... Oni su vladiku sarajevskog Petra Zimonjića potkivali, udarali potkovice na noge kroz pete, a zatim su mu pobijali klinove pod nokte i to po nalogu nadbiskupa Šarića. Tamo su oduzimali decu od majki i odvodili ih u logor za decu. NDH je bila jedina država koja je imala koncentracioni logor za decu i u tom koncentracionom logoru radile su časne sestre. Imate grozne opise mučenja dece, majki i trudnica u Jasenovcu... Uzmu žene, zaseku im dojke i nabiju im prekrštene ruke u te rane, posle toga ih ubiju. Deci su odsecali noseve, uši... Danima su mrcvarili ljude. To su nezamislive grozote

  8. #8
    Posavljak
    Zitat Zitat von Legija Beitrag anzeigen
    kann mal jemand diesen ustasa verherrlichenden spastie sperren??


    die ustasas waren feige mörderbanden die sich zur aufgaben gemacht haben alles serbische bzw nicht kroatische aus kroatien zu vernichten vertreiben usw.......nichts mit diesem dummen propaganda scheiss da oben von wegen harte brust an brust kämpfe....






    ein ustasa hat für ne belohung von hundert zigaretten an einem tag in jasenovac 1000 serben mit dem masser umgebracht und hat sich am ende mit den messerschleifern in den haaren gehabt weil die messer net scharf genug waren sonst hätt er mehr geschafft......das ist der ustasa mut!!







    und hier gab es ein wettbewerb wie man am brutalsten tötet auch 100 zig.belohnung....da wurde dem gefangenen ein holzstück spitz ins gehirn gerammt damit er langsam daran stirbt.....
    Ganz langsam Legija, niemand verherrlicht hier Ustase oder sonst was, lese dir nochmal genau durch was das Thema überhaupt ist.

    Ich bitte die Moderatoren, spamer aus dem Thread auszuschließen.

  9. #9
    Gast829627
    Zitat Zitat von Rez Beitrag anzeigen
    Ganz langsam Legija, niemand verherrlicht hier Ustase oder sonst was, lese dir nochmal genau durch was das Thema überhaupt ist.

    Ich bitte die Moderatoren, spamer aus dem Thread auszuschließen.
    doch du kopf du verherrlichst die ganze zeit ustasas und das hast du auch in anderen threads schon gemacht.....ustasa waren feige meuchelmörder und keine soldaten bzw keinen nenneswerter wiederstand vorallem als die deutschen kapituliert haben ,

  10. #10
    Esseker
    Dreh mal nicht durch Legija. Ruhig bleiben. Hier lese ich keine Ustasa-Verherrlichungen.

Seite 1 von 4 1234 LetzteLetzte

Ähnliche Themen

  1. Psi raznose kosti iz partizanske spomen-kosturnice
    Von Mastakilla im Forum Politik
    Antworten: 14
    Letzter Beitrag: 06.06.2011, 05:18
  2. Antworten: 16
    Letzter Beitrag: 02.10.2009, 15:20
  3. Antworten: 25
    Letzter Beitrag: 10.09.2009, 18:32
  4. Partizanske Vode / Zlatibor
    Von Zurich im Forum Balkan-Städte
    Antworten: 19
    Letzter Beitrag: 30.06.2008, 16:34