BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Erweiterte Suche
Kontakt
BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Benutzerliste

Willkommen bei BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen.
Seite 5 von 5 ErsteErste 12345
Ergebnis 41 bis 42 von 42

Princip-Gedenktafel in Sarajewo sorgt für Unmut in Wien! :))

Erstellt von jugo-jebe-dugo, 26.03.2005, 11:33 Uhr · 41 Antworten · 4.800 Aufrufe

  1. #41
    Avatar von Grizzly_Adams

    Registriert seit
    18.07.2004
    Beiträge
    73
    Zitat Zitat von Ivo2
    Serbien hat es Österreich-Ungarn zu verdanken, dass es Serbien überhaupt gibt.
    Es sind nicht Österreicher gewesen, die ihr Leben gelassen haben.
    Prema jednoj improvizovanoj anketi koju su sproveli mlađi saradnici SRPSKOG NASLEĐA, više od osamdeset posto građana ne zna tačno da odgovori na pitanje:
    KADA JE SRBIJA STEKLA NEZAVISNOST?
    Pravilan odgovor: 1878. godine, posle srpsko-turskih ratova, na Berlinskom kongresu, pod vladom Milana Obrenovića
    Datum koji vam niko nije čestitao: 10. avgust
    120 GODINA OD PROGLAŠENJA NEZAVISNOSTI SRBIJE
    Desetog avgusta 1878. Milan Obrenović, knjaz srpski, koji je svoju titulu "svetlost" posle srpsko-turskih ratova zamenio titulom "visočanstvo", uputio je svojim podanicima Proklamaciju, proglasivši tako Srbiju nezavisnom

    Odlukom Berlinskog kongresa 1878. godine Kneževina Srbija je dobila nezavisnost. Tim povodom knez Milan Obrenović obznanio je narodu rezultat borbe vođene za vreme drugog rata sa Turcima. Osmansko Carstvo, posle Hercegovačkog ustanka 1875. i rata vođenog protiv Srbije, Crne Gore i Rusije 1876-1878. godine, potpisalo je Sanstefanski ugovor 1878., dopunjen iste godine na Berlinskom kongresu. Osmanska Carevina je priznala nezavisnost i teritorijalna proširenja Srbije, Crne Gore i Rumunije, kao i osnivanje Bugarske i Istočne Rumelije. Morala je pristati i na austrougarsku okupaciju Bosne i Hercegovine, koju je do tada držala pod svojom okupacijom. Ta "nova" okupacija trajala je četrdeset godina sve do pobede srpske i savezničke vojske u Prvom svetskom ratu 1918. godine. Prok-lamacija kneževa glasila je ovako:

    Srbi!

    Ja sam vas 1. dekembra prošle godine po drugi put pozvao na oružje: pozvao sam vas ovaj put ne samo u ime oslobođenja naše podjarmljene braće, no i u ime nezavisnosti naše drage otaybine Srbije.

    Ma da se vi još ne beste odmorili od teške nera-vne borbe, koju prvi put vodismo, u savezu sa našom Crnogorskom braćom, protiv velike Otomanske Ca-revine; ma da se još ne beste ni oporavili od golemih žrtava, koje tada podnesmo - vi se ipak odazvaste pozivu svoga Vladaoca kao dostojni potomci svojih slavnih predaka.

    Boreći se i protiv neprijatelja, oružjem svagda, a brojem često nadmoćnijeg, i protiv ljute zime, koja tada vladaše, vi osvajaste jake gradove i neprohodne klance, koje neprijatelj beše poseo. Savlađujući i ljudske i prirodne prepreke, vi koračaste od jedne pobede drugoj. U tom kratkom vremenu od šest nedelja dana, vi prodreste brzinom munje na Kosovo, gde posle pet stotina godina bi otpevana pobedna pesma Srpska u tužnoj crkvi Gračanici. Više hiljada neprijateljskih vojnika padaše u vaše ruke, kao i drugi mnogobrojni trofeji: mnoge zastave neprijateljske, oko tri stotine topova i više hiljada pušaka najnovije sisteme, pored neizmerne količine municije svakoga roda.

    Milan Obrenović, knez i kralj Srbije (10/8. 1854, Jaš, Rumunija - 29/1. 1901, Beč) proglasio je Srbiju za kraljevinu i uzeo kraljevsku titulu 1882. godine. Tako je u oslobođenoj i nezavisnoj Srbiji vaspostavljena kraljevina posle viševekovnog ropstva pod Osmanlijama

    U sjajnom letu vašem trebaše vam samo još jedan korak napred, pa da se srpske pobedonosne zastave razviju i u Prištini, Skoplju i Prizrenu, ovim starim prestonicama Nemanjića, no primirje zaključeno 19. januara ove godine preteče nas i zaustavi.

    Srbi! Vašim pobedonosnim pohodom povesnica srpska bi obogaćena novim sjajnim listovima. Pobedna imena: Sv. Nikola, Bela Palanka, Pirot, Niš, Grdelica i Vranje, ostaju da se večno blistaju u povesnici, kao zvezde koje će daljnom potomstvu osvetljavati vaše vrline i pokazivati svetu sve što je kadar da izvrši jedan mali narod, oduševljen patriotstvom, a vođen idejom slobode.

    Neka vam je hvala pred Bogom i ljudima, Moji divni junaci!

    Blagodareći našim plemenitim žrtvama, mi smo bili srećni da vidimo oslobođen znatan broj naše podjarmljene braće, da ih vidimo slobodne, i da se s njima, sad prvi put posle Kosova, bratski zagrlimo.

    Ako sam ja 1. dekembra prošle godine oglasio da se prekidaju veze u kojima Srbija ne mogaše dalje ostati bez svog poniženja; ako sam ja tada vasalstvo Srbije prekinuo - vi ste, hrabri borci srpski, na bojnom polju potvrdili da je Srbija kadra da uđe u red nezavisnih država, da je kadra svoju nezavisnost da izvojuje, i da, u isti mah, da jemstva da će je umeti i braniti, ako zatreba, i oružjem u ruci.

    Prethodni Ugovor mira, zaključen pred zidovima carigradskim 19 februara u Sv. Stevanu, nije ni Srbiju izgubio iz vida. Veledušni Car, koji je slobodu istočnih hrišćana uzeo pod svoju moćnu zaštitu, obavezao je Otomansku Portu da se odrekne svoga gospodstva nad Srbijom.

    1. juna, zatim, sastao se u Berlinu Kongres Velikih Sila, koji je konačno uredio pitanja pokrenuta Sv. Stevanskim Ugovorom. On je ponovo ispitao srpsku stvar, koju je Moj Opunomoćeni Ministar Inostranih dela zastupao sa toliko mudrosti i patriotstva da mi je dužnost, ovom prilikom, izjaviti mu javno svoju priznatelnost.

    Ugovor, potpisan 1 jula u Berlinu Punomoćnicima Velikih Sila, povratio je mir Istoku. Iako ovaj ugovor nije namirio sve želje srpske, opet, prema prilikama u kojima je ova velika međunarodna pogodba utvrđena, Srbija ima da bude zahvalna na visokoj blagonaklonosti Velikih Sila.

    Evropa je priznala Srbiji nezavisnost vezavši je za jedan uslov koji sam ja primio voljan da ga savesno ispunim.

    Iako je kneževom Proklamacijom Srbija zvanično proglašena nezavisnom 10. avgusta 1878, Skupština je odlučila da se Dan nezavisnosti obeležava 20. juna, onoga dana kad je Srbija ušla u srpsko-turske ratove. U dva srpsko-turska rata, Srbija je za svoju nezavisnost dala 20 000 žrtava. U rat je Srbija ušla sporazumno sa Crnom Gorom (sporazum u Mlecima) ustupivši knezu Nikoli 40 000 dukata, od 70 000 koliko je iznosila njena ukupna gotovina. Troškovi rata za nezavisnost popeli su se na astronomsku sumu od 38 miliona dinara. Neke od bitaka iz ratova za nezavisnost, kao na primer Bitka kod Šumatovca, spadaju u najsvetije podvige srpske vojničke istorije.

    Evropa je pristala da najveći deo onih stanovnika Stare Srbije, koje smo mi oslobodili, ostane s nama u državnoj zajednici tako da je Srbija sad uvećana više nego četvrtinom svoga dojakošnjega zemljišta.

    Blaga, dakle, koja sam Ja srećan da mogu danas obznaniti Svome dragom Narodu, to su: Mir, Nezavisnost Srbije i Oslobođenje jednog znatnog dela naše patničke braće.

    Obezbeđeni blagodetima mira, primljeni u red nezavisnih država, potkrepljeni zajednicom naših novih sugrađana, zaklonjeni novim jakim granicama - mi smo dobili novu čvrstu osnovu za povoljan razvitak.

    Mi smo ove resultate iskupili skupim žrtvama. Među nama nema ni jednog, koji za njih nije podneo osetnih udara bilo u gubitku svojih najdražih, bilo u svome imanju, bilo u svome zdravlju; no iako je svaki od nas pojedince siromašniji no što je bio pre rata, svi smo skupa i jači i bogatiji.

    Svi skupa imamo uzroka, da budemo i zadovoljni i ponosni. Ko je od nas preživeo krize i opasnosti, kroz koje smo prošli, taj ima prava da živi u ponosnoj svesti da nije uzalud živeo; oni pak junaci, kojima je suđeno bilo da pokrivajući slavom naše zastave, ostanu na polju časti i slobode, ostaće da žive večno u uspomeni zahvalnog potomstva, da se slave u povesnici istočnog preporođenja.

    Oktobar 1874. pregled oficirskog sastava: Srbija je tada imala samo 317 školovanih oficira, ratni sastav popunjen je sa oko 600 dobrovoljaca, ruskih oficira

    Mi smo prema njima već izvršili jednu patriotsku dužnost, izdavši na poslednjoj Skupštini Narodnoj zakon koji dostojno obezbeđuje opstanak udovica i siročadi njihovih, kao i opstanak naših ranjenih koji su za rad nesposobni postali.

    Srbi! Od danas prestaje ratno stanje u Srbiji, a s njim prestaju i neke od onih osobenih mera, koje je ratno stanje izazvalo, dokle opet neke druge mere i dalje ostaju, kao potrebne do potpunog prelaza u redovno stanje.

    Vraćajući se poslovima mira, imajmo na umu da su događaji stvorili Srbiji nov položaj. Ušavši u red nezavisnih država, Serbija je primila na sebe mnogo veću odgovornost, kako za svoje spoljašne odnošaje, tako i za svoj unutrašnji rad. Nezavisna Srbija mora biti složna, ozbiljna, mora u svim svojim preduzetcima ići izmerenim koracima, kako da se, s jedne strane, potpuno koristi svojim dragoce-nim tekovinama, a s druge strane, da sad više no ikad obezbedi sebi simpatije evropskih država, koje su nas primile u svoju sredinu. Spolja mudri, a unutra čvrsti odnošaji - to su jedini putevi, na kojima može procvetati Nezavisna Srbija.

    Neka je Gospod Bog uzme pod svoje svemoćno zakrilje!

    U Beogradu, 10. avgusta 1878.
    Milan Obrenović
    Knjaz Srpski

    http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-...rticle-02.html

  2. #42
    Avatar von Ivo2

    Registriert seit
    13.07.2004
    Beiträge
    19.005
    Zitat Zitat von Grizzly_Adams
    Zitat Zitat von Ivo2
    Serbien hat es Österreich-Ungarn zu verdanken, dass es Serbien überhaupt gibt.
    Es sind nicht Österreicher gewesen, die ihr Leben gelassen haben.
    Prema jednoj improvizovanoj anketi koju su sproveli mlađi saradnici SRPSKOG NASLEĐA, više od osamdeset posto građana ne zna tačno da odgovori na pitanje:
    KADA JE SRBIJA STEKLA NEZAVISNOST?
    Pravilan odgovor: 1878. godine, posle srpsko-turskih ratova, na Berlinskom kongresu, pod vladom Milana Obrenovića
    Datum koji vam niko nije čestitao: 10. avgust
    120 GODINA OD PROGLAŠENJA NEZAVISNOSTI SRBIJE
    Desetog avgusta 1878. Milan Obrenović, knjaz srpski, koji je svoju titulu "svetlost" posle srpsko-turskih ratova zamenio titulom "visočanstvo", uputio je svojim podanicima Proklamaciju, proglasivši tako Srbiju nezavisnom

    Odlukom Berlinskog kongresa 1878. godine Kneževina Srbija je dobila nezavisnost. Tim povodom knez Milan Obrenović obznanio je narodu rezultat borbe vođene za vreme drugog rata sa Turcima. Osmansko Carstvo, posle Hercegovačkog ustanka 1875. i rata vođenog protiv Srbije, Crne Gore i Rusije 1876-1878. godine, potpisalo je Sanstefanski ugovor 1878., dopunjen iste godine na Berlinskom kongresu. Osmanska Carevina je priznala nezavisnost i teritorijalna proširenja Srbije, Crne Gore i Rumunije, kao i osnivanje Bugarske i Istočne Rumelije. Morala je pristati i na austrougarsku okupaciju Bosne i Hercegovine, koju je do tada držala pod svojom okupacijom. Ta "nova" okupacija trajala je četrdeset godina sve do pobede srpske i savezničke vojske u Prvom svetskom ratu 1918. godine. Prok-lamacija kneževa glasila je ovako:

    Srbi!

    Ja sam vas 1. dekembra prošle godine po drugi put pozvao na oružje: pozvao sam vas ovaj put ne samo u ime oslobođenja naše podjarmljene braće, no i u ime nezavisnosti naše drage otaybine Srbije.

    Ma da se vi još ne beste odmorili od teške nera-vne borbe, koju prvi put vodismo, u savezu sa našom Crnogorskom braćom, protiv velike Otomanske Ca-revine; ma da se još ne beste ni oporavili od golemih žrtava, koje tada podnesmo - vi se ipak odazvaste pozivu svoga Vladaoca kao dostojni potomci svojih slavnih predaka.

    Boreći se i protiv neprijatelja, oružjem svagda, a brojem često nadmoćnijeg, i protiv ljute zime, koja tada vladaše, vi osvajaste jake gradove i neprohodne klance, koje neprijatelj beše poseo. Savlađujući i ljudske i prirodne prepreke, vi koračaste od jedne pobede drugoj. U tom kratkom vremenu od šest nedelja dana, vi prodreste brzinom munje na Kosovo, gde posle pet stotina godina bi otpevana pobedna pesma Srpska u tužnoj crkvi Gračanici. Više hiljada neprijateljskih vojnika padaše u vaše ruke, kao i drugi mnogobrojni trofeji: mnoge zastave neprijateljske, oko tri stotine topova i više hiljada pušaka najnovije sisteme, pored neizmerne količine municije svakoga roda.

    Milan Obrenović, knez i kralj Srbije (10/8. 1854, Jaš, Rumunija - 29/1. 1901, Beč) proglasio je Srbiju za kraljevinu i uzeo kraljevsku titulu 1882. godine. Tako je u oslobođenoj i nezavisnoj Srbiji vaspostavljena kraljevina posle viševekovnog ropstva pod Osmanlijama

    U sjajnom letu vašem trebaše vam samo još jedan korak napred, pa da se srpske pobedonosne zastave razviju i u Prištini, Skoplju i Prizrenu, ovim starim prestonicama Nemanjića, no primirje zaključeno 19. januara ove godine preteče nas i zaustavi.

    Srbi! Vašim pobedonosnim pohodom povesnica srpska bi obogaćena novim sjajnim listovima. Pobedna imena: Sv. Nikola, Bela Palanka, Pirot, Niš, Grdelica i Vranje, ostaju da se večno blistaju u povesnici, kao zvezde koje će daljnom potomstvu osvetljavati vaše vrline i pokazivati svetu sve što je kadar da izvrši jedan mali narod, oduševljen patriotstvom, a vođen idejom slobode.

    Neka vam je hvala pred Bogom i ljudima, Moji divni junaci!

    Blagodareći našim plemenitim žrtvama, mi smo bili srećni da vidimo oslobođen znatan broj naše podjarmljene braće, da ih vidimo slobodne, i da se s njima, sad prvi put posle Kosova, bratski zagrlimo.

    Ako sam ja 1. dekembra prošle godine oglasio da se prekidaju veze u kojima Srbija ne mogaše dalje ostati bez svog poniženja; ako sam ja tada vasalstvo Srbije prekinuo - vi ste, hrabri borci srpski, na bojnom polju potvrdili da je Srbija kadra da uđe u red nezavisnih država, da je kadra svoju nezavisnost da izvojuje, i da, u isti mah, da jemstva da će je umeti i braniti, ako zatreba, i oružjem u ruci.

    Prethodni Ugovor mira, zaključen pred zidovima carigradskim 19 februara u Sv. Stevanu, nije ni Srbiju izgubio iz vida. Veledušni Car, koji je slobodu istočnih hrišćana uzeo pod svoju moćnu zaštitu, obavezao je Otomansku Portu da se odrekne svoga gospodstva nad Srbijom.

    1. juna, zatim, sastao se u Berlinu Kongres Velikih Sila, koji je konačno uredio pitanja pokrenuta Sv. Stevanskim Ugovorom. On je ponovo ispitao srpsku stvar, koju je Moj Opunomoćeni Ministar Inostranih dela zastupao sa toliko mudrosti i patriotstva da mi je dužnost, ovom prilikom, izjaviti mu javno svoju priznatelnost.

    Ugovor, potpisan 1 jula u Berlinu Punomoćnicima Velikih Sila, povratio je mir Istoku. Iako ovaj ugovor nije namirio sve želje srpske, opet, prema prilikama u kojima je ova velika međunarodna pogodba utvrđena, Srbija ima da bude zahvalna na visokoj blagonaklonosti Velikih Sila.

    Evropa je priznala Srbiji nezavisnost vezavši je za jedan uslov koji sam ja primio voljan da ga savesno ispunim.

    Iako je kneževom Proklamacijom Srbija zvanično proglašena nezavisnom 10. avgusta 1878, Skupština je odlučila da se Dan nezavisnosti obeležava 20. juna, onoga dana kad je Srbija ušla u srpsko-turske ratove. U dva srpsko-turska rata, Srbija je za svoju nezavisnost dala 20 000 žrtava. U rat je Srbija ušla sporazumno sa Crnom Gorom (sporazum u Mlecima) ustupivši knezu Nikoli 40 000 dukata, od 70 000 koliko je iznosila njena ukupna gotovina. Troškovi rata za nezavisnost popeli su se na astronomsku sumu od 38 miliona dinara. Neke od bitaka iz ratova za nezavisnost, kao na primer Bitka kod Šumatovca, spadaju u najsvetije podvige srpske vojničke istorije.

    Evropa je pristala da najveći deo onih stanovnika Stare Srbije, koje smo mi oslobodili, ostane s nama u državnoj zajednici tako da je Srbija sad uvećana više nego četvrtinom svoga dojakošnjega zemljišta.

    Blaga, dakle, koja sam Ja srećan da mogu danas obznaniti Svome dragom Narodu, to su: Mir, Nezavisnost Srbije i Oslobođenje jednog znatnog dela naše patničke braće.

    Obezbeđeni blagodetima mira, primljeni u red nezavisnih država, potkrepljeni zajednicom naših novih sugrađana, zaklonjeni novim jakim granicama - mi smo dobili novu čvrstu osnovu za povoljan razvitak.

    Mi smo ove resultate iskupili skupim žrtvama. Među nama nema ni jednog, koji za njih nije podneo osetnih udara bilo u gubitku svojih najdražih, bilo u svome imanju, bilo u svome zdravlju; no iako je svaki od nas pojedince siromašniji no što je bio pre rata, svi smo skupa i jači i bogatiji.

    Svi skupa imamo uzroka, da budemo i zadovoljni i ponosni. Ko je od nas preživeo krize i opasnosti, kroz koje smo prošli, taj ima prava da živi u ponosnoj svesti da nije uzalud živeo; oni pak junaci, kojima je suđeno bilo da pokrivajući slavom naše zastave, ostanu na polju časti i slobode, ostaće da žive večno u uspomeni zahvalnog potomstva, da se slave u povesnici istočnog preporođenja.

    Oktobar 1874. pregled oficirskog sastava: Srbija je tada imala samo 317 školovanih oficira, ratni sastav popunjen je sa oko 600 dobrovoljaca, ruskih oficira

    Mi smo prema njima već izvršili jednu patriotsku dužnost, izdavši na poslednjoj Skupštini Narodnoj zakon koji dostojno obezbeđuje opstanak udovica i siročadi njihovih, kao i opstanak naših ranjenih koji su za rad nesposobni postali.

    Srbi! Od danas prestaje ratno stanje u Srbiji, a s njim prestaju i neke od onih osobenih mera, koje je ratno stanje izazvalo, dokle opet neke druge mere i dalje ostaju, kao potrebne do potpunog prelaza u redovno stanje.

    Vraćajući se poslovima mira, imajmo na umu da su događaji stvorili Srbiji nov položaj. Ušavši u red nezavisnih država, Serbija je primila na sebe mnogo veću odgovornost, kako za svoje spoljašne odnošaje, tako i za svoj unutrašnji rad. Nezavisna Srbija mora biti složna, ozbiljna, mora u svim svojim preduzetcima ići izmerenim koracima, kako da se, s jedne strane, potpuno koristi svojim dragoce-nim tekovinama, a s druge strane, da sad više no ikad obezbedi sebi simpatije evropskih država, koje su nas primile u svoju sredinu. Spolja mudri, a unutra čvrsti odnošaji - to su jedini putevi, na kojima može procvetati Nezavisna Srbija.

    Neka je Gospod Bog uzme pod svoje svemoćno zakrilje!

    U Beogradu, 10. avgusta 1878.
    Milan Obrenović
    Knjaz Srpski

    http://www.srpsko-nasledje.co.yu/sr-...rticle-02.html
    Davon war auch nicht die Rede. Sondern das Österreich-Ungarn Serbien zur Selbständigkeit verholfen hat. Sonst wären sie entweder dem Osmanischen Reich oder Russland einverleibt worden.
    Übrigens wer hat den Serben während der Türkenzeit Zuflucht gewährt und auch mit dem Leben verteidigt :wink:

Seite 5 von 5 ErsteErste 12345

Ähnliche Themen

  1. Razzien schüren Unmut der Serben im Kosovo
    Von Sugarcake im Forum Kosovo
    Antworten: 19
    Letzter Beitrag: 02.09.2011, 10:47
  2. Neuer Unmut im Kosovo
    Von TigerS im Forum Politik
    Antworten: 8
    Letzter Beitrag: 26.11.2006, 23:58
  3. Todestag von Gavrilo Princip
    Von yellena im Forum Politik
    Antworten: 23
    Letzter Beitrag: 15.09.2005, 18:24
  4. Unmut gegen geplanten OSZE-Missionschef
    Von jugo-jebe-dugo im Forum Politik
    Antworten: 1
    Letzter Beitrag: 15.09.2005, 08:47
  5. Doch keine Gedenktafel für Ustascha-Führer Mile Budak
    Von Denis_Zec im Forum Geschichte und Kultur
    Antworten: 0
    Letzter Beitrag: 18.08.2004, 17:35