BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Erweiterte Suche
Kontakt
BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Benutzerliste

Willkommen bei BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen.
Ergebnis 1 bis 3 von 3

Srbi su harali svetom

Erstellt von Gast829627, 03.01.2006, 13:34 Uhr · 2 Antworten · 3.169 Aufrufe

  1. #1
    Gast829627

    Srbi su harali svetom

    Jataci srpskih begunaca. Australijski kicosi. Severni vetar u Bosni. Momci zaplasili Bugarsku. Kum albanske mafije. Nepozeljni Milutin Jankovic. Pink Panter iz Londona. Lov na Vuka. Naslednici Stevice Markovica. Pauk iz Pariza. Kralj holandskog podzemlja. Bratstvo u krvi. Vlasnik crvenog fenjera. Ciganski klan. Tvrdokorni crnogorac. Tajanstveni doktor Risovic. Srpski legionari. Krvavi Suboticani. Nezgodni stranci. Norveski makroi. Ruski prijatelji. Americki heroji. Smrt u dezeli. Spanski uhapsenici. Stradanje Milana Jevtovica. Prijatelj Dzona Gotija. Poslednji Arkanov prijatelj. Sumnjivci iz Stokholma. Ubio zbog zene. Licnosti i dogadjaji.

    Londonski advokat Djovani di Stefano, koji brani britanske mafijase i holandske dilere drogom tvrdi da su Srbi i Albanci su danas najopasniji kriminalci u zemljama Zapadne Evrope. Da li mu treba verovati? Ako je suditi po cinjenici da Interpola traga za 350 lica srpskog porekla, onda je "djavolji advokat", kako ga Britanci zovu, mozda u pravu.

    Ima za to i dosta primera. Beogradjanin Milan Stojanovic, zvani Alan, optuzen je da je 28. marta 2002. godine u Mombasi u Keniji ubio Kamaldina Akasu, sina Ibrahima Akase, takodje, likvidiranog vodje najveceg africkog narko-kartela. Stojanovica su 12. novembra u luksuznom hotelu u Najrobiju uhvatili i predali policiji Tinta i Baktas Akasa, sinovi ubijenog narko-barona, koji su tada tvrdili da je on, pre sest godina, u Amsterdamu ubio i njihovog oca. Stojanovic je rodom iz beogradskog naselja Zeleznik, a otisao je iz Srbije pre 20 godina. Poseduje francuski pasos i pasos SCG.

    Bugarske vlasti odlucile su da proteraju Srbina Budimira Kujovica (35), koji je uhapsen u Varni zbog sumnje da je organizovao proizvodnju i krijumcarenje sinteticke droge, a "njegovo prisustvo predstavlja pretnju za nacionalnu bezbednost i javni poredak zemlje".

    Kujovic je, prema saznanjima bugarske policije, imao profitabilni biznis sa sanitetskim materijalom i automobilima a zaradu je koristio za kupovinu sirovina za proizvodnju sinteticke droge.

    Zemaljski sud u Becu izrekao je kaznu od sest i po godina zatvora Miti T. (38), poreklom iz Srbije, koji je za vreme pauze za rucak krao stvari iz sakoa i mantila sluzbenika po beckim kancelarijama. On je uvek delovao po istoj metodi - ulazio bi u prazne kancelarije, pretresao sakoe i mantile i iz njih vadio novcanike i druge vredne predmete. Na taj nacin napravio je stetu u visini od 200.000 evra. Vest i bezazlen neki covek ovaj nas Mita.

    Novi momenat je sto Srba ima i medju narodima koje mnogo ne tolerisemo. Najmanje deset drzavljana Srbije i Crne Gore izdrzava dugogodisnje kazne zatvora uz Brazilu, najvise zbog ucesca u krijumcarenju narkotika. Svi dosad uhapseni drzavljani SCG u zatvorima u Brazilu radili su za albansku narkomafiju. U Ceskoj je jedan Srbim kum albanske narko-mafije. Ocito je da kriminal ne poznaje rasne, nacionalne i drzavne granice.

    U Svedskoj je najgore. Tamo vec deset godina traje rat protiv srpske mafije, u kome je ovog leta likvidiran i poslednji vitzek kocke, poznat po nadimku Pera Gica.

    Nema zemlje sveta u kojoj nema nasih ljudi, ili visoko na tronu popularnosti ili cak i iza resetaka. Ova knjiga je zbirka prica o ljudima koji su vodjeni svojim avanturistickim duhom doziveli da postanu belosvetski tipovi.

    Autor
    Beograd 10. septembar 2005.

  2. #2
    Gast829627
    Srbi haraju svetom

    Na listi svih kriminalaca sveta u Interpolu nalazi se danas 350 drzavljanina SCG, koji aktivno deluju u Svedskoj, Holandiji, Svajcarskoj, Nemackoj, Italiji, Ceskoj, Australiji, SAD, Velikoj Britaniji i cak Japanu. U prolece 2001. godine jedan Srbin je usao u britansku crnu hroniku kao rekorder. Inzenjer Radomir Lukic (41), poreklom Srbin, ojadio je "British Telecom" za tri miliona funti (oko 10 miliona maraka ili pet miliona dolara) sto je najveca pljacka u istoriji ove kompanije.

    Ovaj ekspert za mobilne telefone uhapsen je zbog stete koju je napravio programiranjem elektronskih cipova na "pri pejd" aparatima, cime je omogucio neograniceni broj besplatnih poziva na BT mobilnoj mrezi, pisale su u sredu britanske novine "Fri metro".

    Prema izvestaju Odeljenja za nacionalni kriminal ova prevara je do sada najveca pljacka koja se dogodila u oblasti telekomunikacija u Velikoj Britaniji. Lukic, koji je osudjen na kaznu zatvora od 30 meseci, bavio se i piratstvom u oblasti kompjuterskih igrica, a dekodiranjem je omogucavo i besplatno koriscenje kablovske televizije.

    Uhapseni inzenjer ziveo je u gradu Loborou u okrugu Lihtersir, gde je vodio privatnu firmu. Za potrebe svoje "fabrike" visokosofisticirane opreme koristio je i kucu svoje tazbine, citirao je "Fri metro".

    Niko ne zna precizno koliko drzavljana SCG je u svetu registrovano kao delinkventi. Takve podatke nismo zvanicno uspeli da dobijemo ni od MUP-a Srbije, kao ni od Ministarstva inostranih psolova SCG, cije se ambasade i konzulati bave pravnom zastitom nasih gradjana koji u inostranstvu dolaze pod udar policije i pravosudja.

    Londonski advokat Djovani di Stefano, koji brani britanske mafijase i holandske dilere drogom, medjutim, tvrdi da su nasi kriminalci danas medju najpoznatijim na Starom kontinentu:
    - Srbi i Albanci su danas najopasniji kriminalci u zemljama Zapadne Evrope. Oni kontrolisu trgovinu drogom, ljudima, izvode razbojnicke pljacke i bave se placenim likvidacijama. Grupa "Pink Panter" je, na primer, danas najpoznatija i najuspesnija srpska banda u Britaniji.

    Kako smo, medjutim, nezvanicno saznali u Interpolu, u svetu danas ima oko 3 miliona poternica za licima sumnjive kriminalne biografije. Medju njima ima oko 350 drzavljana SCG. Dok se broj gradjana SCG, koji su prekrsajno i krivcno gonjeni u svetu krece oko 32.000. Uspeo sam zahvaljujuci nasoj policiji da utvrdimo da Srbi kao organizovani kriminalci samostalno deluju u Italiji, Holandiji, Nemackoj, Austriji, Australiji, SAD i delimicno u Svedskoj.

    Pred sudom u Pragu ove godine je nastavljeno sudjenje bandi provalnika s prostora bivse Jugoslavije za provale u 150 luksuznih vila, izmedju ostalih i drzavnu vilu predsednika donjeg doma ceskog Parlamenta Vaclava Klausa.

    Sudjenje sedmorici clanova ove bande, koji tvrde da su drzavljani SCG, izazvalo je veliku medijsku paznju, s obzirom na neverovatnu drskost da bez obzira na sve alarme i zvanicne telohranitelje upadnu u vilu treceg po rangu najviseg ceskog drzavnika.

    Zrtva ove bande je prema navodima istrage i optuznice bio i decenijama najpopularniji ceski pevac Karel Got. Ukupna steta se ceni na oko 30 miliona evra u preracunu, a optuznica ih tereti za ilegalno posedovanje oruzja, provale, kradje, falsifikovanje dokumenata, s obzirom da su u Cesku usli s laznim pasosima.

    Grcka policija je saopstila da je uhapsila naseg drzavljanina Srdjana Janica (24), za kojim je tragala zbog kradje robe vrednosti vece od 500 miliona drahmi (2,9 miliona maraka), iz radnji i stanova u Atini.

    Janic je uhapsen je u svom stanu, u atinskoj primorskoj bogataskoj cetvrti Vula. Policija je saopstila da je on osumnjicen zbog provale u 20 radnji i 10 stanova. Janic je prilikom saslusanja izjavio da su on i jos dva jugoslovenska drzavljanina Bojan Markovic i Zoran Nikolic, za kojima policija traga od marta 1999. godine, cinili bandu koja je krala odecu i elektroniku iz prodavnica i stanova.

    Nemacka policija je, na primer, nedavno rasturila jednu medjunarodnu bandu od 35 clanova koja se bavila ilegalnim transportom ljudi iz zemalja bivse Jugoslavije u Nemacku. Kolovodje ove bande bili su Mirjana S. 45-godisnja drzavljanka Srbije i Crne Gore i 33-godisnji Nemac. Oni su uhapseni u Nemackoj, dok su jos dva vazna clana ove bande pobegla u Srbiju Jedan romski izbeglica iz bivse SFRJ vec godinama rukovodi "operacijom dzeparenja" po podzemnoj zeleznici u Londonu, angazujuci na tim "poslovima" 30 clanova svoje brojne porodice, ukljuciv i sedmogodisnje devojcice, javio je nedavno londonski "Tajms". Britanska policija je kao vodju ovog "dzeparoskog lanca" identifikovala Vasketa Besica (34), koji je u iz bivse Jugoslavije u Britaniju, dosao preko Dovera u jesen 1999. s laznim hrvatskim pasosem.

    U Kelnu je uhapseno 20 "Jugoslovena", pripadnika bande koja je pljackala prodavnice u pokrajini Severna Rajna-Vestfalija. Prema policijskim navodima, grupa drzavljan SCG je samo u protekla dva meseca iz juvelirskih i krznarskih radnji u vise od 35 provala opljackala robu vrednu najmanje 15 miliona maraka. Policija u Stutgartu uspela je da razbije lanac preprodavaca ukradenih i otetih skupocenih limuzina koje su potom zavrsavale u Bosni. Bandu su cinili kriminalci sa prostora SCG i bivse Jugoslavije, a prve procene pokazuju da su samo tokom prosle godine ovakvim biznisom "obrnuli" oko 400.000 maraka. - To su inteligentni lopovi - kaze policijski funkcioner Volfgang Neher, objasnjavajuci da oni nisu posezali za nasiljem, vec su razvili "briljantnu strategiju oduzimanja automobila" na moderan nacin.

    Dvojica uhapsenih preprodavaca, za koje se samo kaze da su "Jugosloveni" stari 25 i 29 godina, angazovali su jednog 20 - godisnjeg Nemca da za njih otima nove automobile iz salona za prodaju, posto bi prethodno od prodavaca zatrazio da ih isproba. Trik je gotovo uvek uspevao i desetine skupih "mercedesa" i "audija" otislo je na Balkan.

    - U svajcarskim zatvorima danas ima veliki broj drzavljana SCG, ali i mnogo drzavljana drugih balkanskih zemalja koji se predstavljaju kao Jugosloveni iz SCG. Tako se najcesce predstavljaju kosmetski Albanci, pa je u svajcarskoj podzemlju danas jako tesko razdvojiti srpske i siptarske kriminalce, jer policija retko kada utvrdjuje i govori o pravom nacionalnom poreklu uhapsenih stranaca. Prema zvanicnim podacima poslednjih godina u Svajcarskoj je registrovano oko 7.000 nasih ljudi koji su prekrsili zakon - rekao nam je Tomislav Peric, jedan od srpskih aktivista u Svajcarskoj.

    Prema njegovim saznanjima, Srbi i drugi drzavljani SCG se u ovoj zemlji najcesce bave trgovinom narkoticima, kradjama, razbojnistvima, ali i ubistvima.

    - Nedavno je policija u Cirihu, na primer, uhapsila jednog momka, jer je vozio svoj dzip brzinom od 110 kilometara na sat. Ispostavilo se da je to Albanac, star 23 godine, bez posla, ali vlasnik dzipa i jos dva automobila. Ima zenu i troje dece u Svajcarskoj, i ilegalno se bavi drogom. Drugi slucaj, koji je uzbudio Svajcarce, jeste ubistvo koje se dogodilo na gradskoj autobuskoj stanici u Cirihu. Jedan Srbin sa Kosmeta je pred svojom cerkicom usmrtio svoju zenu, jer je sumnjao da se prostituise - podseca nas Tomislav Peric.

    U Svajcarskoj je, na primer, letos uhapsen Mileta Miljanic zvani Majk iz Barajeva kod Beograda, sluzbeno oznacen kao jedan od najvecih evropskih narko-trgovaca. Miljanic je uhapsen po medjunarodnoj, crvenoj Interpolovoj poternici koja se raspisuje za najopasnije svetske kriminalce. Za ovim covekom koji inace ima srpsko, ali i americko drzavljanstvo, traga i Grcka. Naime, pre nekoliko godina u Atini je zaplenjena fantasticka posiljka od 114 kilograma kokaina, za koji se tvrdi da je Miljanicev. Letos je u spektakularnoj akciji nemacke policije, a po poternici Interpola uhapsen i Zoran Jaksic iz Zrenjanina, jedan od vecih evropskih narko-dilera i Micanicev saradnik. Nemacka policija je Jaksica uhapsila dok se vozio automobilom i kod njega je pronasla oko devet kilograma kokaina.

    - Interpol iz Svajcarske danas traga po svetu za devetoricom drzavljana SCG. To su Slavko Djukic, odbegli zatvorenik, rodjen 4.maja 1958, visok 186 centimetara i Stanisa Zivkovic, takodje, begunac iz zatvora, koji je nestao u aprilu 2000. godine. Crnomanjast je i visok 175 cantimetara. Svajcarcima su sa robije utekli i Bekim Rustoli i Hodza Ismail, obojica sa Kosmeta. Na poternicama Interpola u Svajcarskoj nalaze se i Goran Milkovic, pljackas, Nazif Redzepi, narko diler, kao i opasne ubice Gecaj Ded, Drilon Morina i Avni Ajazaj - javio mi je Tomislav Peric iz Ciriha.

    Ministarstvo za ljudska i manjinska prava bavi se ekstradicijom odbeglih kriminalaca iz Srbije i Crne Gore od 2003. godine, kada je preuzelo nadleznost nad poslovima medjunarodne pravne pomoci od Saveznog ministarstva pravosudja Jugoslavije, koje je ukinuto. Izrucenja uhapsenih begunaca i kriminalaca vrsi se na osnovu beilatelatnih ugovora koje SCG ima sa 37 drzava sveta, kao i na osnovu medjunarodnih konvencija o ekstradiciji. Nasa zemlja je nedavno sklopila takve ugovore sa Makedonijom i Bosnom i Hercegovinom, a sa Slovenijom i Hrvatskom razmenjuje kriminalce na osnovu evropskih konvencija.

    - Ekstradicija podrazumeva prvo pokretanje medjunarodne poternice za odbeglim delinkventom iz SCG, a potom kada je to lice uhapseno negde u svetu i podnosenje zahteva za njegovo izrucenje SCG radi okoncanja sudskog procesa ili radi izdrzavanja zatvorske kazne. Kako izrucenje uhapsenih kriminalaca zavisi od odredjenih uslova, kao sto su visina njihove kazne u nasoj zemlji, vreme zastarelosti te kazne, mi ekstradiciju trazimo samo za delinkvente koji su optuzeni ili osudjeni za najteza krivicna dela. U ovom trenutku SCG je raspisala 650 medjunarodnih poternica za odbeglim kriminalcima - receno mi je u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.

    Na listi trazenih begunaca iz SCG najvise je pocinilaca krvnih i imovinskih delikata, a ima i nekoliko pripadnika organizovanog kriminala i optuzenika za ratne zlocine. Opstinski sud u Nisu nalozio je da se, na primer, raspise poternica za za Aleksandrom Krsticem i Milanom Stanisicem okrivljenim za paljevinu dzamije u Nisu 17. marta prosle godine. Podgoricki sud trazi preko medjunarodne poternice gde se krije Armin-Musa Osmanagic, osumnjiceni za saucesnistvo u ubistu urednika Duska Jovanovica. Od clanova zemunskog mafijaskog klana najaktivnija potraga se vodi za Vladimirom Milisavljevicem Budalom i bracom Simovic. Dok se od haskih optuzenika traze Radovan Karadzic, Ratko Mladic, Nebojsa Pavkovic, Vlastimir Djordjevic, Sreten Lukic, Goran Hadzic, Vujadin Popovic, Ljubomir Borovcanin, Stojan Zupljanin, Milan Lukic, Sredoje Lukic, Dragan Zelenovic, Dejan Demirovic, Zdravko Tolimir i Goran Borovnica, koji je nestao 20. 3. 1995. na ratistu u BiH.

    Prema podacima Interpola ova medjunarodna policija traga za 350 kriminalaca srpskog porekla, koji se skrivaju ponajvise u evropskim drzavama - Nemackoj, Italiji, Austriji, Francuskoj, Svedskoj, ali ih ima i u Kanadi.

    - Poslednjih meseci najveci broj nasih kriminalaca i begunaca skriva se u Bosni i Hercegovini, jer se u ovu zemlju moze uci samo sa licnom kartom. Tako su nam nakon trostrukog ubistva, a potom i pljacke poste u Beocinu u Bosnu pobegli Milan Matkovic (19) iz Veternika i Zeljko Zeljko Milovanovic (39) iz Sombora. Matkovic je uhapsen u Mostaru i osudjen na preko 10 godina robije, a Milovanovic je u tuzlanskoj bolnici. Za njima su raspisane medjunarodne poternice, ali ce im se u Srbiji suditi u odsustvu. Za Milana Mitrovica je vec podnesen zahtev za ekstradiciju iz BiH u SCG, dok Zeljko Milovanovic jos nije usao u tu proceduru. U ovom trenutku mi smo raspisali 80 zahteva za izrucenje nasih drzavljana koji su uhapseni u stranim drzavama - receno nam je u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.

    Najvise zahteva za izrucenje delinkvenata upuceno je BiH - 13, Nemackoj - 10, Austriji i Italiji po 6, Svajcarskoj 3, Holandiji 2, Hrvatskoj 2, Kanadi 1.

    Najvise paznje srpske javnosti privukla ja ekstradicija Dejana Milenkovica Bagzija iz Grcke, koja je okoncana posle 6 meseci duge procedure u januaru ove godine.

    Poslednji ekstradiran begunac je Darko Satara iz Beograda, kog je Treci okruzni sud potrazivao vec godinu i po dana od Austrije zbog teskog razbojnistva. Pre njega je izrucen Rihvan Rasiti sa Kosova i Metohije, koji je bio osudjen u odsustvu za terorizam nad srpskim stanovnistvom. Uhvacen je u Svajcarskoj. Rasiti je predat srpskim pravosudnim vlastima sredinom maja meseca. Od svih optuzenika za ratne zlocine, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je podelo zahtev za ekstradiciju jedino Dejana Demirovica, pripadnika "Skorpiona", koji je pre dve godine uhapsen u Kanadi. Medjutim, i kanadska administracija pati od sporosti:
    - Kanadsko Ministasrtvo pravde nam jos nije poslalo nikakav odgovor na nas zahtev za izrucenje Demorvica, koji je optuzen za ratne zlocine na Kosmetu. Kanadjani su vise zabrinuti za to sto je Demirovic prekrsio njihove imigracione zakone, pa ga progone zbog ilegalnog ulaska u zemlju, nego za to sto je Dejan optuzen za ratne zlocine. Prikazivanje filma o "Skorpionima" i njihovim zlocinima u Trnovu verovatno ce pokrenuti Kanadu da ubrza postupak za ekstradiciju dejana Demirovica - receno mi je Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.

    Prema recima Demirovicevog advokata Bozidara Filipovica postupak izrucenja jeste u toku, ali Kanadjani nisu zadovoljni dokumentacijom koju su dobili iz Beograda:
    - Kanadske vlasti su, kako mi je rekao kolega koji Demirovica zastupa u Kanadi, iznenadjene neozbiljnim zahtevom za izrucenje, jer nema nijednog dokaza da je Demirovic pocinio krivicno delo za koje ga optuzuju - rekao je Bozidar Filipovic. Advokat Dejana Demirovica izjavio je da Dejan mozda biti isporucen jer srpske vlasti nisu dostavile validnu dokumentaciju, a u kanadskom Ministarstvu pravde nisu zeleli da kometarisu citav slucaj Demirovic jer je u toku istraga.

    Posle Dejana Milenkovica Bagzija, optuzenog za atentat na srpskog premijera Zorana Djindjica, koji je u januaru 2005. izrucen iz Grcke, srpska javnost najvise paznje poslednjih meseci posvecuje ekstradiciji Sretena Jocica iz Holandije. Jocicevo izrucenje Beograd trazi vec godinu dana zbog nastavka sudskog procesa protiv njega. A Jocinu ekstradiciju trazila je i Nemacka, ali je u medjuvremenu odustala.

    Tvrdi se, naime, da je Joca Amstredam, kako glasi Jocicev nadimak, u sukobu sa Miloradom Ulemekom Legijom, i da njegov dolazak u Beograd moze da izazove novi rat u podzemlju. U Ministarstvu za ljudska i manjinska prava, koje ja zaduzeno za izrucenje Sretena Jocica te glasine ne interesuju, jer saradnike ministra Rasima Ljajica interesuje sprovodjenje procedure oko ekstradicije Joce Amsterdama:
    - Holandski sud doneo je resenje o izrucenju Sretena Jocica. Joca ima pravo zalbe na odluku prvostepenog suda, za sta je vremenski rok vec istekao. Sada je na potezu ministar pravde Holandije, koji treba da donese konacnu odluku o izrucenju Sretena Jocica Srbiji i Crnoj Gori. Ako se odluci za ekstradiciju holandski ministar pravde treba tu odluku da potpise. Mi ocekujemo pozitivno resenje. Posle toga ektradicija Sretena Jocica bi mogla da se obavi vrlo brzo, do kraja avgusta meseca - saznao sam u Ministasrtvu za ljudska i manjinska prava.

    U dosijeu Sretena Jocica pise da je rodjen 1962. godine u Smederevskoj Palanci. Da je odrastao je u Velikoj Krsni i da je u Srbiji trazen zbog ubistva Gorana Marjanovica Goksija 1995. godine u Beogradu, kada je stradala i Marjanoviceva devojka Jelena Djordjevic. Goksi je 18 jula 1995. godine izresetan heklerom u restoranu "Dambi", u sportskom centru "Olimp" na Zvezdari. Bojan Milosavljevic, koji je osudjen za Goksijevo ubistvo i nalazi se u zatviru Zabela nam je rekao da su od njega neki beogradski policiajci trazili da optuzi Jocu Amsterdama za Marjanovicevo ubistvo:
    - Nisam pristao da svedocim protiv Jocica u zamenu za slobodu - izjavio je Bojan Milosavljevic. Prilika da dokaze da je nevin je i navela Sretena Jocica da prihvati odluku holandskog suda i zahtev SCG da bude izrucen Beogradu tokom 2005. godine. A na osnovu hrvatskih poternica, 27 Srba, koji cekaju na izrucenje Hrvatskoj, nalaze se u Engleskoj, SAD, BiH i Nemackoj.

    Subiticanin Marinko Magda, koji je osudjen i u Madjarskoj, a i u Srbiji za teska razbojnistva i ubistva u ove dve drzave, poslao je iz madjarskog zatvora Satoruhelji zahtev da nastavi sluzenje kazne u Srbiji. Ovaj nekadasnji legionar je u Subotici osudjen pre 10 godina na smrtnu kaznu, a u Madjarskoj na dozivotnu robiju ali je, ali mu je posle izmena Krivicnog zakona Srbije kazna zamenjena 40-godisnjom robijom.

    Naime, prema medjunarodnom pravu nasi osudjenici iz inostranstva imaju pravo na transfer u srpske kaznionice, a stranci osudjeni kod mogu da robijaju u njihovim drzavama. Italijansko pravosudje je, na primer, prosle nedelje dozvolilo da major Emir Sisic, osudjen na 15 godina zatvora zbog rusenja italijanskog helikoptera, nastavi odsluzenje zatvorske kazne u Srbiji. Takav trensfer trenutno ocekuje 180 lica. Za robijenje kod kuce najvise zainteresovanih ima medju Rumunima, koji su uhapseni u SCG, ali i medju desetak drzavljana SCG koji su u bosanskim zatvorima. Hrvatska je iz Lepoglave pustila petoricu Srba, osudjenih za ratne zlocine i jedno ubistvo, da odsluze kaznu u Srbiji, a ocekuje se transfer jos pewtorice Srba iz ovog hrvatskog zatvora u KPD Sremska Mitrovica.

    Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je, po Magdinoj molbi, podnelo zahteva Madjarskoj za transfer ovog osudjenika u neki srpski zatvor, ali su Madjari to odbili sa sledecim obrazlozenjem:
    - Marinko Magda je opasan kriminalac, a vasi zakoni su blagi za njega!

    Razlog ovog odbijanja zapravo lezi u cinjenici da u SCG zatvorenici mogu da se nadju na uslovnoj slobodi posle odsluzenja polovine kazne, pa se Madjari boje da bi Magda izasao sa robije kroz deset godina. Drugi razlog je taj sto je Magda jako nedisciplinovam zatvorenik i u kaznionici Satoruhelji kod rumunske granice neprestano pravi probleme. Prema madjarskim zakonima, pitanja uslovnog pustanja Marinka Magde iz zatvora moze biti pokrenuto posle 25 godina odsluzene kazne, odnosno najranije 28. januara 2019. godine.

    Dozvolu da robija kod kuce nije dobio ni Dragisa Lazarevic, koji se nalazi u Kalirofniji, jer SAD ne zele da ga puste, s obzirom da je ova Nislija osudjen na 2o godina robije zbog kidnapovanja svoje dece.

    Prema recima zaposlenih u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava najveci problem oko esktradicije nasih kriminalaca iz inostranstva jeste nedostatak novca za ovaj drzavni posao. Naime, izucenje jednog uhapsenog lica sa medjunarodne poternice iz neke evropske drzave, kosta najmanje 3.000 evra, jer u tom poslu ucestvuje najamnje pet sluzbenih osoba. Kako SCG nema drzavni budzet i redovna sredstva za esktradiciju, desava se dosta cesto da sami sluzbenici ovog ministarstva ili naseg Interpola iz svog dzepa finansiraju odlazak po uhapsenu osobu.

  3. #3
    Gast829627
    da sag ich nur jugos betrugos...........

Ähnliche Themen

  1. Antworten: 0
    Letzter Beitrag: 07.07.2010, 16:30
  2. Antworten: 0
    Letzter Beitrag: 28.06.2010, 19:00
  3. Sukobi na svetom mestu
    Von GodAdmin im Forum B92
    Antworten: 0
    Letzter Beitrag: 05.03.2010, 13:30
  4. Antworten: 0
    Letzter Beitrag: 25.01.2010, 16:00
  5. Trovanje svetom vodicom?
    Von GodAdmin im Forum B92
    Antworten: 0
    Letzter Beitrag: 25.01.2010, 13:00