BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Erweiterte Suche
Kontakt
BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen
Benutzerliste

Willkommen bei BalkanForum - das Forum für alle Balkanesen.
Seite 1 von 2 12 LetzteLetzte
Ergebnis 1 bis 10 von 11

Sretan uskrs svim pravoslavnim hriscanima :!: :!: :!: :!:

Erstellt von Krajina-Force, 23.04.2006, 00:05 Uhr · 10 Antworten · 5.589 Aufrufe

  1. #1

    Registriert seit
    30.03.2006
    Beiträge
    834

    Sretan uskrs svim pravoslavnim hriscanima :!: :!: :!: :!:

    Svim pravoslavnim hriscanima, svemu srpskom rodu i zemlji i rasejanju, braci i sestrama i Hristu Gospodaru, cestitam sveradosni praznik
    Hristovog Vaskrsenja.

    Neka Vaskrsli Hristos, Gospod Bog nas, poda svima Vama mir, zdravlje i spasenje, svaku srecu, svaku radost, svako dobro i napredak ka
    dobru!

  2. #2
    Avatar von Monte-Grobar

    Registriert seit
    16.06.2005
    Beiträge
    4.906
    Hvala brate, i zivjela ijekavica

  3. #3

    Registriert seit
    30.03.2006
    Beiträge
    834
    Zitat Zitat von Monte-Grobar
    Hvala brate, i zivjela ijekavica
    hehe

  4. #4

    Registriert seit
    30.03.2006
    Beiträge
    834







  5. #5

    Registriert seit
    30.03.2006
    Beiträge
    834
    VASKRES
    #1
    Uclanjen: 16/2/2006
    Lokacija:
    Poruka: 1026

    Велики четвртак


    Пред празник Пасхе, у четвртак, Христос се са ученицима вратио у Јерусалим. Ту су заједно вечерали а Христос је, ломећи и делећи им хлеб и вино, рекао да је то тело и крв његова и да тако и они чине убудуће. Саветовао их је и учио љубави једних према другима.


    Исус Христос је знао шта следи и кад се молио Оцу у Гетсименском врту, замолио је да га мимоиђе чаша страдања, али је додао: «Нека буде воља твоја, а не моја». Јуда је дошао са војницима, пришао Исусу и пољубио га. То је био уговорени знак, па су војници пришли и ухватили Исуса. А пре него што су војници дошли, он је питао Јуду: "Зар ме пољупцем издајеш." Јуда није ништа одговорио. Тако су Исуса одвели пред првосвештеника да му суди. Те ноћи, ученици су били као стадо без пастира, изгубљени и очајни. Чак је и Петар, који је бескрајно волео Христа, поклекао и три пута Га се од вечери до зоре одрекао. Питали су га да ли је он један од ученика и да ли је био са Исусом, Петар је одговорио да не зна ко је он и да га не познаје. Кад је трећи пут изустио да није, запевао је петао. Петар се тада сетио речи Исусових да ће га се и он три пута одрећи пре него што запева петао. Петар је схватио колики је његов пад, покајао се из дубине душе и плакао је горким, чемерним сузама, молећи опроштај. Иако зао, похлепан и безочан,Јуда је схватио да је то што је урадио ужасно. Дошао је у храм и бацио новац, рекавши да је издао крв невину, али његово окорело срце није било спремно на покајање, он није могао да се покаје и моли за опроштај, зато се у очајању обесио и тако је безбројним гресима које је починио, додао и грех самоубиства. Првосвештеници нису хтели у благајну храма да ставе новац који је Јуда бацио, зато што је то новац за крв. За тај новац је купљена њива да буде место на којем ће се сахрањивати странци. Њиву су прозвали «Крвна њива», зато што је за крвави новац купљена.


    Зора следећег дана није најављивала ништа добро, био је то дан Христовог коначног страдања и највећих мука, Велики петак.



    ВЕЛИКИ ПЕТАК


    Злим људима ништа није тако мрско и одвратно као добар човек. А уколико пред собом имају човека без икаквог греха, онда постају гори од звери, јер животиња убија и комада плен само да утоли глад, а човек то ради из најнижих побуда, да би уживао у туђим мукама.


    У ноћи између Великог четвртка и Великог петка, Јудеји су уз грозне поруге, Исуса Христа бичевали. Римљани су наставили сутрадан крвави пир. Пилат је све то мирно гледао. Његов кукавичлук је био већи од људског осећања за правду, и судијског поштовања закона. У жељи да Исуса потпуно понизе, римски војници су му обукли скерлетну одору, јер скерлетна боја је била боја царева и нико други није смео да је носи. Скакали су и играли око њега смејући се цару, а на главу су му ставили трнов венац, као круну. У свом безумљу нису знали да су, из жеље да га понизе, уствари посведочили истину. Исус јесте био Цар над царевима, јер његово царство није од овога света.


    Ту сурову игру су наставили Јудеји, кад им је Пилат предао Исуса, рекавши да никакве кривице на налази на њему, односно, да тај човек није прекршио никакав закон, дакле, он је невин. Сурови и опаки Ирод, блудник, родоскрвнитељ и убица св. Јована Претече, је могао све да прихвати, али не и да пред њим стоји невин човек. Онај ко у себи нема ни трунчицу чистоте, не може да прихвати да она постоји код других. Желећи да се нај невинијем од свих људи који су икада земљом ходили наруга, Ирод је наредио да Исусу обуку белу одору, која је знак невиности. Тако су и Јудеји признали истину (иако тога нису били свесни), мада им је намера била да покажу поруганог, исмејаног и униженог човека, којег је светина до јуче славила као Пророка и Спаситеља. Тако су у оба случаја, иако због лакрдије и бестијалног иживљавања и Римљани и Јудеји, иако несвесно признали Исуса Христа за оно што је он и био, Безгрешни Цар.

    Тог страшног дана Пилат и Ирод су се измирили, јер су пре тога били у завади. Ујединило их је зло дело.


    Кад су Јудеји видели да могу само да муче Исуса, али да не могу да га осуде, рекли су Пилату да се Исус уствари буни против императора, јер себе проглашава царем, а такав грех мора да казне Римљани. Како је то било време уочи Пасхе, највећег јудејског празника, обичај је налагао да један затвореник буде пуштен на слободу. Тада је у затвору био Варава (Бараба), осуђен због убиства римских војника и побуне против Римљана. Пилат је питао народ кога хоће да ослободи, Исуса или Вараву, и народ је тражио Вараву, а кад је питао шта да уради са Исусом, светина је почела да урла: "Распни га! Распни га!"


    Исусу су опет обукли његову одећу коју му је исткала Пресвета Богородица, у којој је ишао и проповедао, за коју су војници касније бацали коцку, и тиме су се испуниле речи из Псалма да ће се за његове хаљине бацати коцка.


    Натоварили су му тешки крст на леђа и повели га путем који и данас, две хиљаде година касније, носи име Улица Бола (Via dolorosa). Успут су га пљували, добацивали погрдне речи. Нашао се ту и један добар човек Симон из Киринеје, који се сажалио и помогао Господу да носи крст страдања. И једна добра жена, Вероника, истрчала је из куће и марамом обрисала крв, зној и пљувачку са Исусовог лица. Он није могао речима да јој се захвали, али је то учинио на свој начин. На марами је остала слика лика Христовог. Како онда тако и данас. Та марама постоји и на њој је нерукотворени лик Христов.


    На брду Голгота (Лобања), била су три крста. Христов у средини и двојице разбојника са стране, и то је био један од начина на који су желели да га понизе.


    Чак и тада, после свих мучења и понижавања која је доживео, Христос није клео, он је молио Оца свог небеског да опрости овим људима јер не знају шта чине.


    Кад је коначно, око три сата поподне, по нашем рачунању времена, дух свој предао Оцу, сва природа, Божја творевина, се побунила против неправде и злочина: помрачило се сунце, отварали су се гробови, затресла се земља, завеса у Храму се расцепила одозго до доле, и камење се распадало у прах уз ужасан прасак. Тако су се обистиниле Христове речи да ће и камење проговорити. И мртво камење је сведочило Живога Бога.


    "Само васкрсење могло је наградити оволико страдање. Само се васкрсом Христовим може природа и наша савест умирити" (еп. Николај Велимировић).



    РАЗМИШЉАЊЕ НА ВЕЛИКИ ПЕТАК
    И бијаху Га трском по глави и пљуваху на њега.
    (Мк. 15,19)
    Оче ! Опрости им; јер не знају шта чине !
    (Лк. 23,34)

    Пуно, пуно страшних и крвавих дана било је у историји света и човечанства. Дана када је народ, у паначином страху, страдо од елементарних непогода: поплава, земљотреса, олуја пожара... Дана када је племе устајало на племе, царство на царство, раса на расу, када је земља била у огњу братоубилачког рата...
    Али... од свих дана у историји најстрашнији и најкрвавији јесте ВЕЛИКИ ПЕТАК; ДАН КАДА СУ ЉУДИ РАСПЕЛИ БОГА - И КАДА ЈЕ БОГ СПАСАО ЉУДЕ. Тога дана, сведоче јеванђелисти, ученици Онога кога распеше, земља се затресла, црквена завеса раздерала на двоје, а многа телеса устала из гробова. Све се узбунило против распећа Богочовека, само је злобно, пакосно срце људско остало спокојно и тражило извршење овог крвавог злочина. Распни Га, распни. (Мк. 15,14) урлала је маса, викали су они којима је добро чинио. А Он ? Он се тихо моли Оцу небеском: Оче ! Опрости им; јер не знају шта чине ! (Лк. 23.24). То је само Бог могао, и нико више ! Проповедање љубави према непријатељима сада је остварена и на крсту. То је најречитија, најблаженија и најсрдачија молитва, која је икада изречена устима човечијим. Јеврејски народ, пре двадесет векова, није препознао обећаног им Месију (Спаситеља) у лицу Исуса Христа, већ је свога Спаситеља осудио на смрт, извео на Голготу, брдо поред града Јерусалима, које је од тада синоним патње и страдања - где Га је распео на крст, између два разбојника - изговарајући, најстрашнију клетву којом је један народ проклео сам себе, говорећи: Крв његова на нас и на децу нашу. (Мт. 27,25). Тридесетак година касније ова клетва се испунила у свој својој језивости: римски императори Веспазијан и Тит, угушивши у крви јеруслимски устанак, разорили су град Јерусалим и Соломонов храм, да ни камен на камену није остао, а јеврејски народ је расејан по целом свету, где, до дана данашњег лута, преживљавајући много пута муке Голготског Страдалника. И тада су се испуниле Христове речи упућене женама мироносицама, које су Га, са сузама, пратиле на крсном путу: Кћери Јерусалимске, не плачите за мном, већ плачите за собом и за децом вашом ! (Лк. 23,28). И у нашем српском роду, било је генерација које, Исуса Назарећанина, нису признавале за Бога, Спаситља свога; које су Га изнова изводиле на Голготу и распињале. Наравно, као и јеврејском народу, следила је казна: муке, патње и страдња, које су подносиле многе генерације. Тако и узроке ововремених, данашњих страдања и посртања, морамо тражити и у полувековном отуђењу од Бога и Цркве Његове - у времену када је била заборављена крсна слава, Свети Сава, венчања, крштења, исповести и причешћа.
    Нека би дао Бог да, као што после Великог Петка (мука, страдања, смрти) долази радост Васкрсења (победа смрти), да и страдања недужног, напаћеног народа нашег престану, а у српским земљама да се зацари братство, праштање и љубав.
    На Велики Петак, пре две хиљаде година, римски капетан, гледајући страдања, муке и крсну смрт Сина Божијег, видећи мучитеље Његове, као се утркују ко ће Га више увредити, узвикнуо је: Заиста, овај син Божији бијаше. (Мт. 27,54).
    ?Верујем Господе Исусе Христе, да си Ти допустио те муке на крсту да би нас спасао и препородио. На Твом мученичком лицу видимо како сија љубав. Много векова она зрачи умирујућу светлост усред светског мрака. Допусти да та светлост продре у наше душе, да оплемени наша срца и да осветли наш живот.
    Господе клањамо се Твоме распећу у пуном сазнању наше немоћи и грешности.
    И свом снагом наше вере, из дубине наше душе молимо Ти се: Опрости нам грехове наше, излиј Твоју свемоћну благодат на нас, утврди у срцима нашим веру, љубав, правду и милосрђе?



    Велика субота


    На Велику Суботу, телом у гробу, а душом у Аду, Христос је разрушио врата пакла. Смрт која је до тада владала над преминулим душама, побегла је од Спаситеља. Тада је Господ душе праведника из Ада увео у Рајска насеља, а пре свих душу покајаног разбојника.



    ЕЛИКА СУБОТА - Значај Христовог силаска у ад и проповједи упокојенима
    -------------------------------------------------------------------------------- Велика субота – дан који раздваја два догађаја са којима се ништа у историји свијета не може поредити.
    Великој суботи предходи страдање Господа и Спаса нашег Исуса Христа који је као обећани избавитељ од робовања гријеху и смрти добровољно принео себе на крсну жртву. Велика субота је увод у остварену побједу над смрћу коју је Христос својим славним васкрсењем даровао људском роду као залог вјечнога живота.
    Св. Јевањђеље свједочи да су Христа његови следбеници скинули са крста,, да тјело не би остало на крсту у суботу, јер велики празник би та субота'' и положили га у нов гроб усјечен у камену. Гроб је био близу мјеста распећа. Сутрадан су старјешине јеврејске тражиле од Понтија Пилата да осигура гроб војни-цима јер су се сјетили да је Христос говорио о свом васкресењу у трећи дан. Пилат је дозволио да војници чувају гроб у којем је положен Христос.
    У вријеме Христовог боравка на земљи Јевреји су се о празнику Пасхе сабрали у Јерусалиму да би жртвовали јагње или јаре. Ово су Јевреји чинили као успомену на избављење из египатског ропства када су њих&#10

  6. #6

    Registriert seit
    18.07.2004
    Beiträge
    9.182
    Sretan Uskrs i ako nisam pravoslavac. ^^

  7. #7
    Avatar von BitterSweet

    Registriert seit
    25.11.2005
    Beiträge
    984
    Zitat Zitat von Mr.LaLa
    Sretan Uskrs i ako nisam pravoslavac. ^^
    Komunjaraaaaa 8)

  8. #8
    Avatar von Ivo2

    Registriert seit
    13.07.2004
    Beiträge
    19.007
    Auch von mir, frohe Ostern.

  9. #9

    Registriert seit
    30.03.2006
    Beiträge
    834
    Zitat Zitat von Ivo2
    Auch von mir, frohe Ostern.
    Danke Ivo :wink:

  10. #10

    Registriert seit
    30.03.2006
    Beiträge
    834
    HRISTOS VASKRESE-VAISTINU VASKRESE!

    Pravoslavni vernici slave Vaskrs, najradosniji trenutak u hrišćanskoj veri - Dan kada je Isus Hristos uskrsnuo iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima darovao večni život.

    U hramu Svetog Save na beogradskom Vračaru noćas je služena prva Vaskršnja liturgija. Svetu arhijerejsku liturgiju služio je episkop budimljansko-nikšićki Joanikije, član Svetog arhijerejskog sinoda SPC.

    Okupljenim vernicima je, posle liturgije, pročitana poslanica srpskog patrijarha Pavla. Vaskršnjoj liturgiji u hramu Svetog Save, prvoj od njegove izgradnje, prisustvovali su pored velikog broja pravoslavnih vernika, predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković.

    U zadužbini kralja Milutina, manastiru Gračanici vaskršnju liturgiju služio je njegovo preosveštenstvo episkop raško-prizrenski i kosovsko-metohijski Artemije.

    Vartolomej pozvao na zaustavljanje medjusobnog ubijanja

    Vaseljenski patrijarh Vartolomej u crkvi Svetog Đordja u Istanbulu osudio je u svojoj uskršnjoj poslanici obesmišljavanje ljudskog života i uništavanje prirode, ukazujući da je Isus ustao iz mrtvih kako bi zemljom ponovo zavladao život.

    Vartolomej je poručio da isti fanatizam koji je nekada pozivao na razapinjanje Hrista i danas poziva na smrt i razaranje, dok mnogi političari iz kukavičluka ne žele da preuzmu svoju odgovornost da to zaustave.

    'Pozivamo na zaustavljanje medjusobnog ubijanja, odbacujemo nasilje i fanatizam koji ugrožavaju život. Trijumf uskrsnuća mora biti shvaćen kao pobeda života, bratstva, budućnosti i nade', rekao je Vartolomej na usrkršnjem bdenju u prepunoj crkvi Svetog Đordja u Istanbulu.

    Vaskršnje liturgije i jutarnje službe u hramovima Ruske poravoslavne crkve

    U svim hramovima Ruske pravoslavne crkve noćas je služena vaskršnja liturgija, a glavnu službu u Hramu Hrista Spasitelja vršio je patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksij II.

    Ruski patrijarh je pred početak jutarnje službe poželeo svim vernicima sreću, rekavši da je Uskrs praznik svečan i radostan, kada se slavi Vaskrsli Gospod i pobeda života nad smrću, dobra nad zlom. Pred početak svečane litije u Hram je iz Jerusalima dopremljen je Sveti oganj, kojim su zapaljene sveće vernika u litiji koja je ophodila crkvu. Uskršnjoj službi prisustvovali su ruski predsednik Vladimir Putin i drugi zvaničnici.

    Uskršnja poslanica Srpske pravoslavne crkve

    'Molimo se Bogu da ubrzo daruje mir stradalom Kosovu i Metohoji kroz razumevanje srpske i albanske zajednice', kaže se u Uskršnjoj poslanici Srpske pravoslavne crkve koju je po blagoslovu njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Pavla, pročitao episkop budimljansko-nikšićki Joanikije.

    'Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista iz mrtvih jeste glavni događaj spasenja roda ljudskoga. Svojim Vaskrsenjem iz groba Spasitelj je objavio pobedu nad smrću – poslednjim neprijateljem svih ljudi.

    Čovekoljubivi Gospod, Koji je radi nas ljudi primio Raspeće i smrt, učinio nas je učesnicima Svoje pobede nad smrću. Ljudska priroda u Bogočoveku Hristu primila je smrt, ali je ista ta priroda vaskrsla i odnela pobedu nad smrću. Ta pobeda, koju je Gospod izvojevao u telu, donela je slobodu od smrti svim ljudima. Nju već ovde uživamo kroz Vaskrsenje Spasitelja našeg.

    'Gospod Hristos je Svojim svetim Telom okusio smrt da bi se pobedom nad smrću i uništenjem truležnosti sila vaskrsenja prenela na sav ljudski rod. Kroz prvog čoveka, praoca Adama, zbog greha i pada, nasledismo prokletstvo i smrt, a u Novom Adamu, Gospodu Isusu Hristu, nasledismo vaskrsenje. Tako zajedničarimo u slavi Njegovoj, uzimajući udela u Njegovom neprolaznom Carstvu. Zbog toga što se Spasitelj vaistinu proslavio Raspećem i Vaskrsenjem, uvek neizostavno svedočimo da je On na Krstu, Svojom ljudskom prirodom, istinski pretrpeo stradanje i realnu smrt, jer je Njegovo iskupiteljsko delo krunisano slavom koja dolikuje Bogu.

    No zašto je Bog dopustio da smrt, kao nasleđe Adamovo, još uvek postoji u ovome svetu? – Ljudi i dalje umiru, ali ne više kao osuđeni, niti zauvek, nego na izvesno vreme, da bi dobili bolje vaskrsenje. Hristos Bogočovek je Prvenac iz mrtvih, a za njim kao Prvencem idu svi ljudi jer je on Vaskrsenjem oživeo celokupnu ljudsku prirodu. O ovome svedoči Sam Gospod: “Blizu je čas, i već je nastao, kada će mrtvi čuti glas Sina Božijega i čuvši ga oživeće. I izići će oni koji su činili dobro u vaskrsenje života, a oni koji su činili zlo u vaskrsenje suda” [Jn. 5,25-29].

    Događaj Vaskrsenja ima toliki značaj za ljudski rod i za celokupnu tvorevinu da ga nazivamo i novim stvaranjem. On je izazvao promenu u svim svetovima jer od njega počinje obnavljanje tvari. Njime se obnovi i nebo i zemlja i ispuni se reč Gospodnja: “Evo, sve činim novim” [Otkr. 21,5]. Vaskrsenje ima naročiti značaj za duhovni život hrišćana. Jer, svi koji veruju u Hrista savaskrsavaju u novi život i prinose svoje fizičko i duhovno biće Bogu kao oživljeni iz mrtvih [Rm. 6,13]. Zbog toga danas uzdižemo svoje misli iznad zemaljskih briga, po reči svetog apostola Pavla: “Mislite o onome što je gore, a ne što je na zemlji. Ako ste dakle vaskrsli sa Hristom, tražite ono što je gore gde Hristos sedi sa desne strane Boga” [Kol. 3,1-2].

    Sve što je Gospod činio i govorio ostvarujući naše spasenje, Vaskrsenjem dobija svoj puni smisao, a naročito stradanje i smrt; Vaskrsenjem je krsno drvo Raspeća postalo znamenje pobede i slave, a smrtne rane Gospodnje izvori isceljenja kroz koje primamo večni život, bogopoznanje i čovekoljublje vaskrsloga Spasitelja. Stoga se svi bogougodni napori vernih, a naročito sveta služba Bogu i spasenju bližnjih, i svi izrazi jevanđelske pobožnosti, osmišljavaju Vaskrsenjem Gospodnjim.

    Od davnina se Vaskrsenje Hristovo naziva Pashom. Starozavetna Pasha, glavni praznik izabranog Božijeg naroda, ukazuje na novozavetnu, novu i večnu, i nazivom i sadržajem. Pasha znači prelazak, a Crkva na Pashu proslavlja Hrista, Čijim Vaskrsenjem prelazimo iz smrti u život i sa zemlje na nebo. Starozavetna Pasha proslavljala je privremeno izbavljenje od smrti jednog malobrojnog naroda pod vođstvom svetog proroka Mojsija, a novozavetna daruje večno izbavljenje svim verujućim narodima kroz sva pokolenja. Mojsijev Zakon je naređivao da se za pashalnu večeru pripremi žrtveno jagnje, a Hristova Pasha znači da se Jagnje Božije dobrovoljno žrtvova i predloži Sebe za hranu vernih. Zato i sveti apostol Pavle reče: “... Pasha naša, Hristos, žrtvova se za nas” [I Kor. 5,7], upućujući nas da smelo pristupamo pashalnoj trpezi i “prestolu blagodati” [Jevr. 4,16]. Slavljenje novozavetne, krsno-vaskrsne Pashe utemeljeno je u Tajni Tela i Krvi Gospodnje, koja izgrađuje bogočovečansku zajednicu i jedinstvo vernih: “^aša blagoslova koju blagosiljamo nije li zajednica Krvi Hristove? Hleb koji lomimo nije li zajednica Tela Hristova? Jer jedan je Hleb, jedno smo telo mnogi, pošto se svi od jednoga Hleba pričešćujemo” [I Kor. 10,16-17].

    Vaskrsenje Hristovo je Praznik nad praznicima jer najdublje određuje život Crkve. Ne samo ovaj dan nego i svaka nedelja u godini – kao dan Vaskrsenja – sabira verne u Crkvu, u zajednicu Trpeze Gospodnje.

    Vaskrsenje Hristovo doživljavamo, draga naša duhovna deco, kao javljanje večne svetlosti koja prosvetljuje ne samo ljudske duše nego i celu tvorevinu.

    “Danas se sve ispuni svetlošću, nebo i zemlja i podzemlje”, pevamo u vaskršnjoj himni. Prva sedmica po Vaskrsenju sva je prožeta svetlošću, zbog čega se i zove Svetlom Sedmicom: sva je obuhvaćena slavom Vaskrsenja i slavi se kao jedan dan. Ova večna svetlost se kroz živi organizam Crkve prenosi na život svih nas, na sve naše misli i dela, tako da živimo novim životom.

    Na ovaj svetli Praznik od svega srca uznosimo blagodarnost Gospodu Koji se u ovim burnim vremenima otkrio mladim naraštajima iz roda našega kao Put, Istina i Život. Veoma se radujemo kada vidimo da mladi ljudi kroz proslavljeno telo Hristovo, Crkvu, nalaze radost i neuništivi smisao novog i večnog života.

    Istovremeno smo duboko svesni bolne istine savremenog sveta da mladi u velikom broju postaju žrtve narkomanije, lažnih spasitelja i dušegubnih učenja i da se često lišavaju srećne mladosti i radosti života. Najgore je od svega što se bogomrski greh čedomorstva i dalje širi u našem narodu i što se bezumno narušava svetost porodičnog života i zajedništva. Zabrinjavajuće široke razmere duhovne i moralne krize i biološkog propadanja skoro svih hrišćanskih naroda – a među njima, nažalost, i našeg, srpskog naroda – nisu samo posledica ekonomske nesigurnosti i društvenih poremećaja nego, pre svega, otuđenosti od Boga ljubavi i od Crkve, koja blagodaću Svetoga Duha utemeljuje i osmišljava večno zajedništvo među ljudima. Deleći najiskrenije sva iskušenja i patnje sa svojim narodom u ove svetle pashalne dane, prenosimo svima vama anđelski pozdrav od groba Vaskrsenja Gospodnjeg: “Radujte se!” Svetlošću Vaskrsenja Svoga Gospod obasjava i one koji zalutaše u tamu duhovnog pomračenja. On svima žalosnima, odbačenima i grešnima daje život i radost kroz pokajanje, veru, nadu i ljubav - njihovim radosnim povratkom u majčinsko naručje Crkve.

    U ovim krsto-vaskrsnim danima najdublje sastradavamo sa našom braćom i sestrama na Kosovu i Metohiji. Oni vekovima, a posebno u nekoliko poslednjih godina, prolaze kroz teška stradanja i svakodnevna raspeća, u neizvesnosti očekujući političke odluke od kojih će zavisiti njihova budućnost i budućnost njihove dece. Njima evanđelski poručujemo da posle raspeća dolazi vaskrsenje i da radosti novog života nema bez pogrebenja iz koga izvire život u Hristu Gospodu. Pozivamo ih da ostanu verni predanju svetoga Kneza Lazara i opstanu na svojim ognjištima bez obzira na sve pretnje od ljudi zaslepljenih mržnjom. Kosovo i Metohija jesu zavetna zemlja na kojoj je srpski narod sebe obručio Hristu i ušao u sveštenu zajednicu Naroda Božijeg. Molimo se Bogu da ubrzo daruje Svoj mir stradalnom Kosovu i Metohiji kroz međusobno razumevanje srpske i albanske zajednice i uz primenu opšteprihvaćenih načela koja svakom čoveku jemče život, mir, slobodu i dostojanstvo.

    Izražavamo veliku radost i blagodarnost Vaskrslom Gospodu što je Blaženjejši Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski G. Jovan oslobođen iz mračne tamnice, a naročito što je poniženje Hristovo dobrovoljno primio i časno ga podneo žrtvujući se za uklanjanje pogubnog raskola između braće po veri. Sa nadom i strpljenjem pozivamo i raskolom odvojenu braću da jedinstvo Crkve stave iznad svih zemaljskih ciljeva i da iziđu iz tamnice raskola na svetlost kanonskog i evharistijskog jedinstva Crkve u Hristu Vaskrslome, Pobeditelju smrti i svakog razdora.

    Sa očinskom ljubavlju pozivamo našu pravoslavnu braću i sestre u Crnoj Gori i sve ljude dobre volje da sačuvaju međusobni mir i slogu uoči i posle predstojećeg referenduma. Istovremeno podsećamo da pravoslavna vera čuva i izgrađuje slobodu svake ličnosti, a isto tako širi jedinstvo među ljudima i narodima; sloboda i opšte ljudsko i bratsko dobro nigde se ne može graditi, a naročito u Njegoševoj Crnoj Gori, pritiskom na ljudske savesti, mitom i sejanjem straha, nego slobodnim izjašnjavanjem sa punom odgovornošću za budućnost svoga potomstva.

    Draga deco duhovna u rasejanju, radost ovoga Praznika objedinjuje nas sa vama preko svih zemaljskih daljina. Radujte se uvek u svojoj svetoj Crkvi jer vas ona najdublje povezuje i sa nebeskom i sa nezamenljivom zemaljskom otadžbinom. Budite dobri građani država u kojima živite, a verni i aktivni članovi svoje Crkve! Negujte svoj srpski jezik! To je jezik vaših predaka i jezik srpske kulture i duhovnosti, a pre svega jezik našeg liturgijskog slavoslovlja.

    Svedočeći u radosti svete vere pravoslavne da nas ništa “ne može odvojiti od ljubavi Božije” [Rm. 8,39], koja večno obnavlja i naše neuništivo zajedništvo, čestitamo vam, draga deco duhovna, ovaj Praznik nad praznicima, uz najlepši pozdrav:
    HRISTOS VASKRSE - VAISTINU VASKRSE!'

    Ponoćnu uskršnju liturgiju u manastiru Gračanica služio je vladika Artemije. Skraćeni snimak liturgije iz Gračanice RTS emituje od 9 časova na drugom programu.

Seite 1 von 2 12 LetzteLetzte

Ähnliche Themen

  1. Sretan Kurban Bajram Svim Muslimanima
    Von Allissa im Forum Rakija
    Antworten: 4
    Letzter Beitrag: 05.11.2011, 20:25
  2. Sretan Uskrs
    Von Ego im Forum Rakija
    Antworten: 52
    Letzter Beitrag: 26.04.2011, 00:28
  3. Uskrs u Vitlejemu
    Von GodAdmin im Forum B92
    Antworten: 0
    Letzter Beitrag: 04.04.2010, 12:00
  4. RRA: Bez oglasa stranaka za Uskrs
    Von GodAdmin im Forum B92
    Antworten: 0
    Letzter Beitrag: 02.04.2010, 20:30
  5. Antworten: 0
    Letzter Beitrag: 09.04.2009, 11:30