Otkako su pre nedelju dana poslanici u Skupštini Srbije sami sebi povećali plate za 100 odsto, ne stišava se negodovanje u javnosti.

Jučerašnja sednica Skupštine se pretvorila u pravu svađu među poslanicima oko odluke o povećanju plata, u kojoj se nisu birale reči, a kada je ponestalo argumenata, prepirka se vodila oko nekih ranijih odluka, od krađe mandata u prošlom sazivu, do podmićivanja nekih poslanika koja su bila zabeležena na video trakama.

Odluka donesena na Administrativnom odboru 4. februara, došla je odmah posle gromoglasne najave ministra finansija da u ovoj godini u javnim službama, kao i državnim preduzećima povećavanje plata ne može biti veće od 5 odsto. Malte ne sutradan su prvo plate povećane ministrima, a za njima i poslanicima. Marljiviji su izračunali da poslanici, sa dnevnicama i raznim drugim dodacima, sada mesečno zarađuju preko 100 hiljada dinara. A za, recimo, šefove skupštinskih odbora, zarada se penje i do 200 hiljada. Prosečna zarada u Srbiji se kreće oko 15 hiljada, a lekari specijalisti, na primer, zarađuju oko 30 do 35 hiljada dinara mesečno.

Interesantno je kako se stranke ponašaju o ovoj situaciji. Osim Demokratske stranke koja se povećanju protivila od početka, ostali su uglavnom smatrali da u enormnom povećanju plata poslanika nema ničega nepriličnog. Jer, kažu, poslanici naporno rade i moraju adekvatno biti nagrađeni. Još dodaju da su visoke plate najbolja brana korupciji. Radikali, čiji je lider Toma Nikolić predsednik Administrativnog odbora, poneli su se prilično demagoški. Prvo, Nikolić je izbegao da predsedava sednici na kojoj se usvajala odluka o povećanju plata, radikali se uzdržali od glasanja, ali su svojim prisustvom obezbedili neophodni kvorum da bi se mogla doneti odluka. Sada, kada je odjek u javnosti bio više nego negativan, osuđuju ovu odluku.

Najdeblji kraj su izvukli – novinari. Kako je vest o stopostotnom povećanju poslaničkih plata dobila udarno mesto u svim medijima, a potom se danima veliki publicitet davao svim mogućim reakcijama, skupštinska administracija je odmah uvela restrikcije za novinare. Praktično im je zabranjen pristup poslanicima tokom sednica, čak i u pauzama, a fotoreporterima koji su skloni da hvataju poslanike u nepriličnim pozama tokom sednice, gde neki dremaju, pričaju viceve, neki neki čitaju novine ili telefoniraju, snimanje je striktno ograničeno.

Ne bi li nekako opravdali visoke zarade, poslanici sada više vremena tokom sednica provode u sali, a manje za skupštinskim bifeom. Poslanički klubovi se upinju da disciplinuju poslanike, a juče je predsednik Skupštine, videvši da neki poslanici čitaju novine za vreme debate, sišao sa svog mesta i zašao među poslanike da ih opomene na red i disciplinu.

No, koliko god sve te igre bile namenjene javnosti, jer se skupštinske sednice redovno prenose na televiziji, ogorčenje se ne smanjuje. Možda i zato što je sve ovo ogolilo demagogiju onih stranaka stalno zabrinutih zbog siromaštva naroda kojeg kao predstavljaju, kao i vlade koja jednima povećanje plata zabranjuje sa obrazloženjem da za to ne postoje sredstva u budžetu, ali para ima za ministre i za narodne poslanike. Birači sada glasno pitaju: da li ste te plate zaradili? Jeste li svojim radom učinili ono za šta smo vas birali, a birali smo vas da i nama bude bolje.


Jovan Radovanović


i sta ucimo iz ovoga: svi politicari su picke !!!