Tadic i magarac

ANTIC.org-SNN
Sat, 25 Jun 2005 09:03:08 -0700


TADIC I MAGARAC



Srbija bi, cini se, imala daleko srecniju sudbinu, da je, umesto Tadica,
izabrala magarca za predsednika drzave. Magarac njace kad je njemu volja, a
ne kada mu to gazda naredi. Zapravo, Tadic je toliko pao u svom
mezimice-duhovnom smislu, da je za njega magarac olicenje casti i
dostojanstva. Istina, Tadic, zacudo (iako je kanusnog roda) ume da osedla
samog sebe, sto magarcu, ma koliko pametnom, jos nikako ne polazi za
kopitom. Ipak, da magarac prethodne reci ne bi shvatio pogresno, nuzno je da
se svemu recenom doda cinjenica, da je Tadicu daleko lakse da stavi samar na
vlastite sapi, jer su mu sape malo pri vrhu rastavljene. Osim toga, Tadic
ume toliko da se pogrbi i ekonomicno (hitrovski, hrtovski i elasticno)
podvije grbacu i rep pride, te da od pomenutog magarca bude i trostruko
manji. Poznato je da je magarac tvrdoglav ili svojeglav, te zbog te svoje
crte u karakteru cesto dobija batine (ali sam), dok Tadiceva instinktivna
reakcija u onom pravcu ka kome gospodar jos nije stigao ni da namigne,
donosi pet-puppet predsedniku ne samo punu zdelu kostiju (navodno
sehit-srebrenickih), vec i slatka "ceskanja", koja ga oslobadaju
sestomilonskog roja dosadnih musica.



Istina, ne zna se da li bi magarac krenuo put Srebrenice, a i ako bi krenuo,
pitanje je gde bi usput odvrljao. Uostalom, magarcu je svejedno gde ce
njakati i, uz to, nimalo ne bi bio zainteresovan da dozna kakva bi reakcija
publike, na njegovo zaglusujuce "ihaa!", mogla biti. Za razliku od Tadica,
njemu bi bilo apsolutno svejedno da li ce nekakav svet okolo shvatiti
njegovu dreku kao izvinjenje ili uvredu. Pogotovo, magarac ne bi dopustio da
mu nekakva Hatidza, makar bila i ona Muhamedova, odredjuje kuda moze ili ne
moze da ide ili sta sme a sta ne sme da lane (pardon, njakne). Pa dobro,
zakljucice neko, ako magarac ume da njace, ni osedelom (osedlanom) canisu
nece valjda biti tesko da zavija, svakako sve tise i tise. Uostalom, tamo
gde se Tadic zaputio, mesec (tacnije polumesec) mu nece nedostajati, pa
makar se od njega trazilo da tuli u po bela dana. Nema zivotinje (izgleda ni
coveka) koja se ne moze dresirati, sem magarca koji ume tako da se ukopa u
mestu, sa koga nije spreman da se pomeri ni za zivu, a kamoli mrtvu glavu.



Tadic je dresiranog, visokoplemenitog roda. On tacno zna sta njegov gospodar
misli, cak i tada kada ovaj uopste nije u stanju da ga smisli. Tadic je mali
titic, koji jos nije naucio da laje a da celjusti ne otvori ili jezik ne
isplazi. Ipak, on ne kaki gde god stigne vec samo tamo gde mu se kaze. Ako
mu se naredi da utrobu ne prazni do srebrenickog potoka, on ce tako uraditi
makar da mu se izlucevine popnu do grla ili izlaze na usta. Bilo bi logicno
da mu magarac na tako lepom vaspitanju zavidi, ali, videcemo da to nije
tako. Magarac se ne libi da svoju balegu otrese na onom mestu, za koje se
sama balega odluci. On nece da bude ni Tadic ni titic, a ponajmanje
dresirani (lepo vaspitani) i uglancani mezimac za izlozbu. Uostalom, ima li
ikoga na belom svetu, ko bi hteo magarca za svog kucnog ljubimca. Em njace,
em je tvrdoglav, em nece da trci po kosku, bez obzira na to ko mu je takvu
naopaku hranu bacio. Radije nista nece jesti, barem do onog casa dok ne
nauci da gladuje ili ne skapa. A kada skapa, tada nece imati nista sem
vlastitih kostiju. Cemu onda, zapitace se mudro magarac, trcati po tude
kosti, kada se ni svojih nikada nece moci ratosiljati.



Srbija bi pod hitno trebalo da raspise izbore za predsednika, na kojima ce
ucestvovati samo dva kandidata: aktuelni predsednik i magarac. Tadic bi u
ponovljenoj kampanji, najverovatnije, opet angazovao one, koji bi mu srdacno
graktali: Dao Bog da pobedis magarca, pa da nam nikada vise kucni prag ne
prelazis. Zapravo one, koji umeju od laveza da naprave nevidenu sinfoniju
dubokoumnog i svrsishodnog (svrsizgadnog) kevtanja. Jasno je, svakako, da u
takvoj predsednickoj "utrci" magarac ne bi imao ni minimalnu sansu za uspeh.

To je jasno i kucicima koji su slepi rodeni. Mozda ce se neko na ovom mestu
zapitati, otkud onda uopste predlog da se magarac kandiduje na srpskim
predsednickim izborima. Ako to jos neko nije shvatio, magarcu je tu mesto
samo zato da bi se shvatila razlika izmedu onoga sto je danas (odmah),
pretopljeno u buducnost (svetlo sutra komunalno-pogrebnog zavoda) koje
toliko ima u nemanju, da je Srbiji postala najbolja druga.



Magarac ipak ne bi ostao sasvim bez glasaca. Ako niko drugi, i pored svega
gore recenog, pisac ovih redova bi sigurno glasao za magarca. Tvrdoglavo,
svojeglavo... Bas kao sto bi to ucinio svaki, autohtono poslednji srpski
magarac.


A vi?


U stvari, poenta svega bi mogla biti (ako tako nesto uopste postoji), da je
casnije i ljudskije biti magarac nego dzukela



Dusan Vukotic