Im Juli 2006, gab man der Regierung von Kostunica einen Plan in elf Punkten, wie man die Aktionen beschleunigen könne, um Ratko Mladic zu verhaften. Amerikanische Sheriffs gaben Instruktionen an Serbiens Innenminister Jocic. Drei Monate später war das Urteil, dass der Plan nicht umgesetzt wurde. Die Verhaftung Mladics wurde Tadics Priorität. Mittlerweile gibt es deutliche Fortschritte unter der Führung von Tadic.

U prvoj tački američkog plana navodi se da Koštunica treba javno da pozove na hitno hapšenje Ratka Mladića i naredi svim zvaničnicima da učine sve što mogu kako bi se ovaj cilj ispunio, upozoravajući one koji to ne učine da će odmah dobiti otkaz.

Koštunica treba da zatraži pomoć građana u toj akciji, dok broj telefona za dojave treba ozbiljno promovisati.


Prvi predlog: Za tri meseca, otkako je počelo sprovođenje Akcionog plana, Koštunica je u dva navrata rekao da Mladić treba da bude "priveden i predat" Haškom tribunalu (uzdržao se od korišćenja reči hapšenje, mada je eksplicitno rekao ambasadoru da će to učiniti). U te dve izjave, pojačao je kritike, nazvavši izostanak hapšenja generala Dudakovića zbog zločina nad Srbima "ruganjem pravdi". Koštunica nije zatražio pomoć javnosti u lovu na Mladića, kao što nije javno pozvao bezbednosne službe da ga pronađu i uhapse, kao što osobama koje mu pomažu u begu od pravde nije javno zapretio sankcijama, piše u depeši koju je objavio Vikiliks.




Drugi predlog: Koštunica, zajedno sa ministrom unutrašnjih poslova Draganom Jočićem, treba da izda javno uputstvo snagama bezbednosti širom Srbije da sve resurse usmere ka hapšenju Mladića.


Ocena: Nije učinjeno i nema plana da se to uradi.


Treći predlog: Srpske snage bezbednosti treba da počnu efikasnu potragu prema američkim smernicama.


Ocena: Nije učinjeno, niti ima plana da se to uradi. Američki šerifi su, 2005. godine, detaljno upoznali ministra Jočića sa posebnim predlozima o strukturi i hijerarhiji efikasnih snaga za takvu akciju.
Prema našim i procenama Haškog tribunala, kaže se u depeši iz američke ambasade u Beogradu, propusti u saradnji bezbednosnih službi (BIA, VBA i MUP) i izostanak rezultata su, u najmanju ruku, rezultat labave i neefikasne operativne strukture koju je postavila Vlada Srbije.
Operativne mere su, uglavnom, onakve kakve su bile pre nego što je načinjen Akcioni plan.


Četvrti predlog: Koštunica treba privatno da zatraži od Srpske pravoslavne crkve da javno podrži hapšenje i izručenje Mladića.



Ocena: Nije učinjeno i nema plana da se to uradi.


Peti predlog: Na čelu sa premijerom i predsednikom Tadićem, srpska vojna obaveštajna služba VBA treba da održi brifing sa američkim i odabranim evropskim ambasadorima, na kojem bi podelili poverljive informacije koje su nedavno predstavljene Vrhovnom savetu odbrane.
Trebalo bi da brifing sadrži i jasnu listu osoba za koje se zna ili sumnja da podržavaju Mladića, mesta na kojima je boravio i napore Vlade Srbije da ga uhvati.


Ocena: Nije učinjeno i nema plana da se to uradi.


Šesti predlog: Ministar pravde Zoran Stojković objavljuje početak zvanične istrage o Mladićevim pomagačima, koja se delimično oslanja na nalaze Komisije Republiie Srpske za istinu o Srebrenici, a koja sadrži detaljan spisak ljudi koji su bili uključeni ili podržavali masakr u Srebrenici, uključujući Mladića i mrežu podrške. Cilj te istrage treba da bude identifikacija osoba koje sada podržavaju Mladića.


Ocena: Nije učinjeno i nema plana da se to uradi. Štaviše, Stojkovićeve aktivnosti u vezi sa Haškim tribunalom bile su, od jula, mahom kontraproduktivne. Na primer, suprotstavio se pokušaju tužioca za ratne zločine da se donese zakon kojim bi mu bila dodeljena jurisdikcija nad pomagačima haških begunaca.


Sedmi predlog: Kao deo gore navedene istrage, osobe za koje se sumnja da podržavaju Mladića ili imaju informacije o mreži koja ga podržava treba da budu odmah ispitane i, ukoliko je moguće, privedene. To bi uključilo visoke zvaničnike kao što su bivši šefovi vojne obaveštajne službe Aco Tomić, načelnik Generalštaba Krga i Mladićev sin Darko. Treba ih ispitati po istom osnovu kao i one koji su trenutno u pritvoru (bivši niže rangirani Mladićevi pomagači uhapšeni prethodnih meseci).


Ocena: Nije učinjeno. Ljajić nam je, pre osam nedelja, rekao da je bilo planirano, ali da se nikada nije dogodilo. Tomić je, kako se veruje, blizak Koštunici, uključujući i period kada je bio uključen u pružanje zaštite Mladiću u Srbiji.


Osmi predlog: Koštunica treba da predloži parlamentu novi zakon kojim se uvode dodatne kazne svakom za koga se dokaže da na bilo koji način pomaže haške begunce.


Ocena: Nije učinjeno. Štaviše, vlada Vojislava Koštunice izjasnila se protiv tog zakona, čim ga je glavna haška tužiteljka predložila. Tek posle intervencija na najvišem nivou, uključujući vladu SAD i Haški sud, Koštunica je ponudio da predloži takav zakon - što je Karla del Ponte odbila kao nedovoljno, jer srpski parlament u skoroj budućnosti neće održati sednicu.


Deveti predlog: Vlada Srbije treba da pripremi i javnosti predstavi izveštaj o Mladiću, koji bi sadržao i ratne zločine za koje je optužen.


Ocena: Nije učinjeno. Vlada Vojislava Koštunice nije učinila skoro ništa što bi Mladićeve zločine stavilo u kontekst. U stvari, pre desete godišnjice masakra u Srebrenici, Koštunicina partija blokirala je posebnu rezoluciju kojom bi masakr bio osuđen. Koštunica je rekao da takva rezolucija ne bi bila neprikladna, ako ne bi sadržala jednaku osudu zločina nad Srbima. Ljajić nam je rekao da planira da "propusti" informacije o Mladićevim navodnim zločinima i ogromnoj finansijskoj dobiti tokom rata u Bosni, kako bi počeo proces demistifikacije, ali se to nije dogodilo i, kako kaže Ljajić, više nije ni u planu.


Deseti predlog: Koštunica treba da formira međuagencijski akcioni tim na čijem čelu bi se nalazio specijalni tužilac za ratne zločine koji bi bio odgovoran za lociranje i hapšenje Mladića i ostalih begunaca. Svi uključeni u taj tim moraju biti detaljno provereni, kako bi se osiguralo da nijedna istraga ni akcija ne bude kompromitovane.


Ocena: Taj predlog bio je samo delimično ispunjen. Akcioni tim, formiran na zahtev Haškog suda tokom pregovora o Akcionom planu, nema strukturu kakvu su predložili američki šerifi. Tužilac za ratne zločine Vukčević široko koordinira operativne aktivnosti, ali je Haški tribunal ocenio da to nije dovelo do značajne promene u formi ili intenzitetu potrage.


Jedanaesti predlog: Srbija treba da pomogne formiranju akcionog tima i da aktivno učestvuje u njemu, kako bi se koordinisale aktivnosti različitih bezbednosnih i obaveštajnih agencija širom regiona, da bi se uhvatile osobe za kojima je zbog ratnih zločina raspisana poternica.


Ocena: Postojala je inicijativa usmerena u tom pravcu i održan je jedan sastanak. Prema Ljajićevim rečima, postoje neki dokazi da bosanske bezbednosne agencije i BIA sarađuju u nekim operacijama praćenja.


Hapšenje Mladića Tadićev prioritet


Američka ambasada u Beogradu obavestila je Vašington, maja prošle godine, da veruje da je srpsko rukovodstvo, predvođeno Borisom Tadićem, daleko spremnije od svojih prethodnika da pomogne u potrazi za odbeglim generalom Ratkom Mladićem.
U depešama koje je objavio Vikiliks, a preneo list Gardijan, navodi se da Tadić i vlada nesumnjivo žele da pronađu Mladića, što je preduslov za dalje korake na polju evrointegracija.
"Premda je termin 'potpuna saradnja' možda neuhvatljiv, važno je priznati napore sadašnje vlade, kako težak teret prošlosti ne bi zakočio srpsku budućnost", rekao je bivši američki ambasador Kameron Manter, u depeši od 6. maja 2009.
U depešama se navodi i da je šef kancelarije Tribunala u Beogradu Dejan Mihov, 5. maja 2009, rekao da je sastanke Akcionog tima, kojima su zvanično predsedavali predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s tribunalom Rasim Ljajić i tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, vodio, zapravo, šef Kabineta predsednika Srbije i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost Miki Rakić.
Mihov je to shvatio kao jasan pokazatelj da potragu za Mladićem Boris Tadić shvata kao lični prioritet.
Prema tvrdnjama tog predstavnika Tribunala, potraga za Mladićem je veoma aktivna i sadašnja vlada je veoma angažovana u saradnji sa Haškim sudom, što "predstavlja veliku promenu u odnosu na prošlost".